DANAS NA FESTIVALU "NOVOSTI": Predstavljanje novih izdanja knjiga i dodela nagrada za najbolji aforizme

DODELA PRIZNANjA "JOVAN HADžI KOSTIĆ" (12.00)

NAGRADA ZA NAJBOLjE AFORIZME

UZ najbolje aforizme, danas u podne, u okviru 3. Festivala "Novosti" počinje "Dan satire" na kome će biti uručena nagrada "Jovan Hadži Kostić" za najbolju novinsku satiru.

Jovan Hadži Kostić bio je i ostao jedan je od simbola "Novosti". Bio je čovek čiji su aforizmi pogađali bolje, dalje i bolnije od mnogo dužih, naizgled cenjenih tekstova, a ponekad i od celih novina. Legendarni urednik "Večernjih novosti", prvi aforizam u rubrici TRN (Tako Reći Nezvanično) potpisao je 1962. godine, a u narednih 30 godina napisao je gotovo 60.000 aforizama.

U čast svog velikana naš list je 1997. godine ustanovio nagradu koja nosi njegovo ime, a koju svake godine dodeljuju autoru najbolje novinske satire u Srbiji. Među dosadašnjim laureatima su: Rade Jovanović, Petar Pajić, Branislav Petrović, Milivoje Glišić, Ranko Guzina, Dragutin Minić, Alekasandar Baljak, Bogdan Tirnanić, Slobodan Simić, Aleksandar Čotrić, Radivoje Bojčić, Bojan Ljubenović, Dragan Rajičić, Zoran T. Popović...

* * * * * * *

PROMOCIJA KNjIGE "A VI TAKO VOLITE DOSTOJEVSKOG?" (18.00)

RUSKI PISCI O SUKOBU U UKRAJINI

KNjIGA "A vi tako volite Dostojevskog?", koju je priredio Želidrag Nikčević (na slici) biće predstavljena večeras u 18 časova. Osim priređivača, o knjizi će govoriti reditelj Emir Kusturica i Milorad Vučelić, glavni i odgovorni urednik "Večernjih novosti" i svih izdanja naše Kompanije.

"A vi tako volite Dostojevskog?" je svojevrstan zbornik tekstova savremenih ruskih pisaca, filozofa i intelektualaca koji dok plamti sukob na teritoriji Ukrajine, mogu predstavljati dragocenu pomoć da se bolje shvati ta nimalo jednostavna situacija. U njoj su kolumne Zahara Prilepina, Germana Sadulajeva, Lava Pirogova, Anatolija Vasermana, Andreja Tkačova, Marine Hakimove Gacemajer, Borisa Mjačina, Olge Andrejevne, Marije Zaharove... One su objavljivane u ruskim novinama od februara, kada je počeo sukob u Ukrajini.

Na nove izazove ruski pisci i intelektualci su odgovorili brzo. U tekstovima tumače sudbinu, politiku i obaveze svoje države. U potezima Ukrajine oni vide opasnost, napad i zalažu se za odbranu ruskog duha, teritorije, kulture i jezika.

* * * * * * *

PREDSTAVLjANjE KNjIGE "DOSIJE UKRAJINA" MILANKA ŠEKLERA ( 19.30)

ČINjENICE O "IZVORU" RATNIH DEŠAVANjA

PRAVO iz štamparije, na Festival "Novosti" stići će knjiga "Dosije Ukrajina" Milanka Šeklera (na slici) . U njoj Šekler ne govori, kao što smo navikli, o pandemiji i virusu korona, nego o drugoj planetarno gorućoj temi - ratu u Ukrajini. O knjizi će, osim autora, večeras u 19.30, govoriti istoričar Čedomir Antić i politički analitičar Đorđe Vukadinović.

Zanimljivo i pitko, kao što nam je ranije govorio o opakom virusu, Šekler pred čitaoce stavlja činjenice koje su uzrokovale ratna dešavanja. U knjizi je dao pregled događaja u poslednja dva veka, koji su doveli do trajnih posledica u odnosima između Rusije i Evrope, kao i istorijat najvažnijih zbivanja u Rusiji i Ukrajini.

Govori o predsedničkim izborima u Ukrajini od sticanja nezavisnosti 1991. i prvog predsednika Leonida Kravčuka, do aktuelnog - Vladimira Zelenskog, koji je na vlast došao 2019. Daje i hronologiju "evromajdana", za koji kaže da predstavlja "proces ustoličenja nove revolucionarne vlasti Ukrajine, izveden državnim udarom ekstremne desnice, fašističke i nacističke, ponikle iz zapadnog dela Ukrajine". Autor traga za uzrocima za početak demonstracija u Kijevu, kao i šta se za to vreme dešavalo na istoku gde žive Rusi i prorusko stanovništvo. U "Dosijeu Ukrajina" dat je pregled svih inicijativa za uspostavljanje mira i rešavanje problema koji su doveli do rata u Donbasu. Značajan deo knjige posvetio je neraskidivim istorijskim vezama Srba, Ukrajinaca i Rusa.