SRCEM U MATICU LIMA: Šestorica meštana Gostuna i Brodareva spasla 38 đaka iz Bugarskog autobusa koji je sleteo 4. aprila 2004. u Lim

Vidim jedno dete ponese matica, bespomoćno je. Potrčim pored reke, skinem bundu i skočim.

Preseče me ledeni talas vode i učini mi se da neću mrdnuti ni metar. Hrabrim sebe da izdržim, stižem do dečaka, hvatam ga za rame i krećem prema obali, a matica nas vuče...

Doplivah do grane jedne jove nad Limom, uhvatim se da predahnem, dotrča grupa ljudi i pomogoše nam da izađemo na obalu...

Ovako je pedagog Osnovne škole u Brodarevu, Hule Kajević, koji je tada imao 44 godine, 4. aprila 2004. u Gostunu, u talasima hladnog Lima, drugi put u životu položio ispit pedagoga. Bio je u četi hrabrih i odvažnih meštana Gostuna i Brodareva koji su spasli 38 đaka iz bugarskog grada Svištova, čiji je autobus po povratku sa ekskurzije u Dubrovniku sleteo u Lim. Za njihovih 12 drugarica i drugova, nažalost, nije bilo spasa.

Vest o nesreći zatekla je Kajevića u kafiću u Brodarevu. Sa grupom meštana, kao i mnogi drugi, prvim kolima pohitao je u 11 kilometara udaljeni Gostun.

- Nabujao Lim, noć, sitna kiša, izmaglica i slaba vidljivost uprkos farovima naših automobila, koji su sa magistralnog puta Bijelo Polje - Prijepolje osvetljavali mesto udesa. Ali, u trenicima kad su sekunde odlučivale, presudni su bili srčanost, požrtovanje, izuzetna hrabrost, a posebno prisebnost pojedinaca. Koliko se samo puta setim te izuzetne hrabrosti nekih ljudi, pa onog "lanca" ruku na obali... Jedan fudbaler je po dvoje dece na rukama izvlačio na obalu - priseća se Hule događaja od pre 18 i po godina.

Kajeviću su nekoliko dana kasnije rekli da je iz zagrljaja smrti oteo dečaka od 12 godina.

Danas naš heroj ima 67 godina i pedagog je u Dečjem vrtiću u Prijepolju. Podseća da je srećna okolnost što je odrastao na obalama Lima i što je dobar plivač. Potom je duboko uzdahnu i dodao:

- Ne daj bože slične "prilike", ali ne bih se dvoumio da nekom spasavam život. Učinio sam samo ono što mi je savest nalagala. Moji sinovi Armin i Arvil i supruga Ilka ponosni su na moj postupak. Moram reći i to da nam je, od tada, pa evo do danas u životu sve teklo najbolje: sagradili smo kuću, sinovi završili fakultete, zaposlili se. Onaj odozgo - sve vidi!

U domu Kajevića na počasnom mestu je Zlatna plaketa "Novosti" za najplemenitiji podvig, koju je dobilo i još pet meštana Gostuna i Brodareva. Pre koju godinu teška bolest uzela je čamdžiju i ćumurdžiju Zuhdiju Ahmetovića, dok su se četvorica junaka iz talasa Lima u potrazi za zaradom i boljim živom odselili u Nemačku i Austriju.

U danima dok su se preplašeni i promrzli đaci iz bugarskog autobusa oporavljali u bolnicama u Prijepolju i Bijelom Polju, ronioci su pokušavali da stignu do tela đaka iz autobusa i pretraživali su Lim, a teška dizalica, uz kidanje sajle, pokušavala je da izvuče autobus. "Novosti" su beležile priče junaka.

Samo je, kažu, dvoje putnika autobusa znalo da pliva: jedan od dvojice vozača i jedan mladić, koji su savladali reku i istrčali na magistralu. Vest o sletanju autobusa stigla je do pola kilometra udaljene kafane. Iz nje se, kao i susednog motela, javka o udesu pronela poput munje kanjonom od Brodareva do Bijelog Polja.

- Čuo sam samo huk Lima i vrisku dece na krovu autobusa. Skočim u reku i zaplivam, ali me matica odnese pedesetak metara niže. Vratim se na obalu, izujem cipele, svučem do pojasa, pa ponovo krenem - kazivao je Esad Koštreba (21), nezaposleni vodoinstalater iz Brodareva, koji je prvi stigao i doneo konopac nade i spasa u ledenoj noći u kanjonu Lima.

Esko, kako ga svi zovu, za nesreću je saznao dok se ispred bifea na kontrolnom punktu u Brodarevu odmarao od pluga i oranja njiva celog dana.

- Prvi strah osetim kad se autobus zaljulja, poče da poigrava od udara talasa... Deca vrište, a ja se uplaših da ne ode niz maticu... Jednu devojčicu povratih veštačkim disanjem, a u čamac sam spuštao one koji nisu smeli da siđu sa krova autobusa. Kad se čamac prevrnuo, pohitam na obalu da vidim zašto ne bacaju konopac - prisećao se Esko pojedinosti iz noći jeze i užasa na Limu.

Kada su mrak i brzaci odneli čamac, najveću nadu i đaka i spasilaca, nastao je novi čin drame - muk na obali, sa krova autobusa dozivanje u pomoć... Dok je drhtavica tresla prestrašene i zarobljene đake, a spasioci na obali i gore, uz magistralni put Bijelo Polje - Prijepolje, tražili novog odvažnog plivača, iz mraka je izbio i bacao odeću Izo Pušija (37), radnik benzinske pumpe u Brodarevu.

- Na umu mi je bila samo jedna misao: ako me bog poslao, što to da ne uradim. Ma kakav strah, kad o tome da se misli. Na krovu autobusa bilo je još od 12 do 15 putnika u kuknjavi i panici. Hrabrio sam ih, govoreći da će biti spaseni i da se drže za ruke kako ne bi skliznuli u reku - pričao je Izo Pušija.

- Kad je moj drug Safet Balićevac doplivao sa pojasom i konopcem, niko od putnika nije imao hrabrosti da ga vezanog spustimo u talase.

Meštani poznaju Lim iz letnjih dana, kad se kupaju u virovima i okupe na sprudovima. I tada je ćudljiv, a kamoli tih prolećnih dana, kad podivlja od topljenja snega na crnogorskim planinama. U odsudnom času spasioce nije uplašio njegov huk, 38 putnika oteli su iz zagrljaja smrti uz pomoć grupe policajaca, vatrogasaca, vozača koji su prolazili magistralom...

- Svaka čast! Imali ste srce... Bravo!!! - uz stisak ruke izgovarali su poznanici i komšije u susretu sa pojedincima iz hrabre čete spasilaca, uz neizmernu tugu što je reka odnela 12 života.

Za ispoljenu izuzetnu hrabrost i požrtvovanost, ovi odvažni ljudi, kao i trojica junaka iz Bijelog Polja - Željko Božović, Safet Nišić i Mile Vuković, koji su takođe učestvovali u spasavanju mališana iz Bugarske, dobili su 2004. Zlatnu plaketu za kolektivni podvig u našoj tradicionalnoj akciji "Najplemenitiji podvig godine".

STRAH POSLE POLA SATA

HRABROST me izdala tek posle pola sata, kad smo sve putnike prebacili na obalu, a ja ostao sam na krovu autobusa. Kako ću sad u vodu!? A pre toga nije bilo straha, već samo pomisao kako smiriti putnike, kako pomoći pri slabom osvetljenju, u početku samo farova jednog džipa sa magistrale - pričao je za "Novosti" dan posle nesreće Safet Balićevac (20), tada nezaposleni limar.

SPASONOSNI ČAMAC OCA I SINA

NA dve stotine metara uzvodno od udesa bio je čamac oca i sina Zuhdije (46) i Zajima (18) Ahmetović, kojim sa druge obale prevoze ćumur. Kad su im javili za nesreću, dotrčali su na reku.

- Mrak, a reka nikad tako daleko... Jedan od vaspitača je držao veslo da nas matica ne odnese dok smo decu unosili u čamac - pričao je Zuhdija u danima posle nesreće.

- U prvoj grupi prevezli smo osmoro dece, a u trećoj čamac sa petoro nismo uspeli da zadržimo uz konopac, pa je udario u podvodnu stenu i prevrnuo se. Dok ljudi sa obale izvlače decu iz reke, ja sam morao da spasavam sina da se ne utopi jer je zadobio udarac u leđa i koleno.