VAZDA PAMTIMO BRATSKU RUKU KORZIKANACA: Delegacija saveza potomaka Srbije na ostrvu koje nam je bilo utočište u Velikom ratu
NA inicijativu Saveza potomaka ratnika Srbije od 1912. do 2000. godine, 45 članica te organizacije iz svih krajeva Srbije, posetili su Korziku, a u njoj Bastiju, rodno mesto velikog vojskovođe Luja Bonaparte, ali pre svega okolna mesta Učijani i Kjavari, gde su bili smešteni deca i žene izbeglice iz Srbije.
Naša delegacija ispred nekadašnje škole i internata za srpske dečake, Foto V. Mitrić
A, 20. januara 1916. godine, kada su naši preci, ratna siročad i izbeglice, nakon isplovljavanja iz luka na albanskoj obali u Medovskom zalivu i celonoćne plovidbe sa dva sanitetska broda uplovili u luku Bastija, žitelji ovog gradića ali i susednih sela zakupili su sve kafane i poslastičarnice i puna četiri dana proslavljali dolazak Srba, ratnih saveznika, junaka, prijatelja i pobednika sa Cera i Kolubare. Cveće za dr Gustava Hakla, Foto V. Mitrić
- U objektu su smeštena naša deca, a u staroj zgradi Liceja svi stolovi u trpezarijama i sobama bili su prekriveni slatkišima i južnim voćem koje su donosili meštani, upoznavajući se sa pridošlicama i pozivali ih kao goste u svoje domove - priča profesor Sreten Cvetojević, pukovnik policije iz Ljubovije, potpredsednik Saveta potomaka ratnika Srbije.
- Nakon puna četiri dana slavlje je završeno zajedničkim kolom Srba i Korzikanaca uz zvuke "Marseljeze", veličanstvenim vatrometom na obali i moru i govorima lokalnih zvaničnika u kojima su veličali junaštvo Srba kao svojih prijatelja.
Dok su prolazili pored bastijske luke, gosti iz Srbije podsetili su se na januar 1916. godine, kada su naši ljudi uplovili u luku, gde su ih dočekale francuske i srpske zastave i iz hiljada grla prolamali povici "Živela Srbija", "Živeli srpski junaci", "Dobro došli hrabri saveznici"...!
U mestu Bokonjano septembra 1916. godine osnovana je osnovna škola za dečake u zakupljenoj vili Chalet na dva sprata sa internatom i kompletno opremljena potrebnim nameštajem, a njom je rukovodio učitelj Dragoljub S. Đoković iz Sevojna, kasnije i vaspitač na koledžu u Ajačiju. Sećanja na učiteljske dane na Korzici, sabrao je i objavio u Užicu 1965. godine i one se danas kao dragoceni dokumenti čuvaju u Pedagoškom muzeju u Beogradu.
- Tu u Bokonjanu gde su bila smeštena naša deca imali smo vrlo emotivan i dirljiv susret sa domaćinima, zvaničnicima ovog grada na prijemu i predivnoj izložbi pod nazivom "Srbi u Francuskoj", priređenoj u čast našeg dolaska, ali i susrete sa meštanima.
Dokumenti o boravku srpskih izbeglica 1916., Foto V. Mitrić
Dočekala nas je i Olga Stefanović, žena našeg porekla iz Jagodine, praunuka nekadašnjeg srpskog đaka sa Korzike - priča prof. Cvetojević.
Korzikanci, priča naš sagovornik, nisu zaboravili naše pretke, sirotu decu izbeglu iz Srbije, koja su ovde bila primljena, udomljena i pohađala školu na francuskom i maternjem jeziku, ali i jugoslovenskog lekara češkog porekla doktora Gustava Hakla, koji je lečio i meštane Korzikance. Ostao je zauvek da počiva među njima, na malom seoskom groblju ispod crkve u Bokonjanu.
VENAC ZA DOKTORA
- PO završetku prijema, zajedno sa domaćinima, na "večnu kuću" doktora Hakla, položili smo venac sa svežim crvenim ružama, ponetim iz dalekog Požarevca i zalili ga ponekom iskrenom potomačkom suzom - kaže prof. Cvetojević.