ISPOD KOPITA POMAHNITALIH KONJA IZVUKAO JE DVA DEČAKA: U Šapcu sa sinom i unukom Dušana Blagojevića i njihovim uspomenama na oca i dedu

Drama je trajala nekoliko minuta. Zaustavio je smrtonosne udarce pomahnitalih vranaca.

U sekundama koje su ga delile od nove siline udaraca, dokopao se i uzde. Zaustavio je i smirio konje. Video je decu, premrlu od straha, ali na sigurnom. Nije čuo i nije video koliko mu je ljudi posle prišlo. Pružili mu ruku i zahvalili. Najvažnije mu je bilo da su Vojislav Kovačević (12) i njegov, sedam godina mlađi brat Nikola preživeli, bez posledica.

Šabačka pijaca, 30. avgust, 1968. godine.

Sećanje...

Ovde je Dušan Blagojević u trenu upisan u red plemenitih. U red onih divnih ljudi koji su spremni da, bez oklevanja, svoj život založe za život drugoga. "Večernje novosti" im, evo, šestu deceniju čuvaju uspomenu na herojske podvige koje su, možda, još samo oni u svojim i u srcima svojih najmilijih sačuvali. I ne samo da čuvaju uspomene. "Novosti" na ovim svetlim primerima nastavljaju tradiciju. Da neguju humanost i podstiču na viteška dela.

- Ništa ja u tim trenucima nisam video, osim te dece. Ni udar kopita, ni neke aplauze o kojima se kasnije pisalo. Video sam samo tu decu koju "motaju" konji - govorio je, posle, Dušan Blagojević. - Kad sam ih zagrlio, zaplakao sam. Preda mnom su bila moja deca.

"Večernje novosti" te, 1968. godine, može se reći da su bile u povoju svoje najplemenitije akcije "Podvig godine". Primer Dušana Blagojevića odjeknuo je širom čitave ondašnje Jugoslavije. Za najplemenitijeg Jugoslovena, na poziv "Novosti", glasalo se od Triglava do Đevđelije. Među devetnaest kandidata za Zlatnu plaketu, za Dušana se opredelilo 4,5 miliona ljudi. Ljudi su prepoznali podvig običnog čoveka.

Šabac, ovih dana, ulica Štrosmajerova. Ovde nas dočekuju Dušanov sin Milan i unuk - Dušan. Po dedi dobio ime. I po svemu ga opravdava.

Udar emocija. Suze guše reči. Milanove suze. Unuk se drži.

- Dobro došle, "Novosti" - kaže nam Milan.

- Kad u ovu kuću uđu "Novosti", a ulaze svakoga dana, ulaze život i uspomene na moga oca. Vraćaju nam vrednosti. Istinske. Ljudske. Vaša kuća i naša kuća jedna je kuća. U njoj stasavamo na zajedničkim vrlinama, uprkos ožiljcima koji ne zarastaju.

Milan je imao devetnaest godina kada je njegov otac upisan u podvižnike. Tada je, u ovoj kući do koje se stiže kao do čardaka na nebu, ("tako je kad ne umeš") nastalo arhivsko bogatstvo jednog vremena i neprolaznog podviga. Zlatne plakete, ordeni, fotografije, pisma zahvalnosti, tekstovi o hrabrosti koje sin Dušana Blagojevića zaveštava sinu.

Momku koji po svemu sledi očev i dedin nauk: idi putem dobrih i ničim okaljanih ljudi.

- Nismo, možda, ni bili svesni u to vreme šta znači podvig moga roditelja. "Novosti" su javile, a odgovorila je cela Jugoslavija. Proglašen je najplemenitijim. Primio ga je i čestitao mu na podvigu i maršal Tito - seća se Milan. - Ali, i stotine telegrama stiglo je od običnih ljudi na našu i adresu "Novosti".

Pred nama sve to ordenje u kući Blagojevića. Orden za hrabrost, Zlatna značka davaoca krvi (339 puta), brojni tekstovi iz "Novosti", "Arene", "Borbe"... priznanja za unapređenje sporta, Plaketa našeg lista za podvig... Blista ova plaketa. Čini se, kao da je Dušanov sin svakog dana umiva.

- Dušane, ovo tebi s posebnom posvetom ostavljam, jer malo ko kao "Novosti" neguje sećanje na tvoga dedu - obraća se Milan sinu.

Dušan ustaje. Prima od oca Plaketu, kao nekad njegov slavni deda...

Bio je ovo dan... Dan uspomena na veliko delo običnog čoveka, čiji primer slave i u nezaboravu čuvaju "Novosti" svih ovih šest decenija.

MOĆ "NOVOSTI"

AKCIJA "Najplemenitiji podvig godine" je misija dobrote. Plemenitosti. Ljubavi. Humanosti. Čovekoljublja. Koliko traje, a traje, evo, šest punih decenija, najbolja je potvrda neprolazne vrednosti - govori Milan Blagojević. - Koliki je podvig ljudi koji sebe žrtvuju za druge i zalažu život ne misleći na bilo kakve benefite i kolika god je moć te žrtve, bliska joj je i moć "Novosti", koje istrajavaju negujući istinske vrednosti.

Zahvalan sam i smatram da delim mišljenje mnogih da u ovim vremenima nije lako sačuvati i isticati ono najlepše u nama. "Novosti" nas podstiču da, negujući ovu akciju, budemo bolji.

PRATIO ME NjEGOV POSLEDNjI POGLED

OTAC se nikada nije oporavio, a nisam ni ja, kada su nas nesrećne okolnosti razdvojile od Jelene. Njegove supruge i moje majke. Pet godina, posle tragedije, o kojoj ovim povodom ne želim da govorim, njegov se život ugasio.

- Izlazio sam iz bolničke sobe, pratio me je njegov pogled. Nisam mislio da se rastajemo.

Godinama smišljam da napišem knjigu o njemu, mojoj majci, koju je obožavao. Čak sam i naslov knjige "Poslednji pogled" imao u glavi. U toj knjizi bi bilo sve ono što smo mi Blagojevići. Sirotinja koja je, uz sve sirotinjsko, s ljubavlju, dobrotom i čašću sačuvala sebe i najbolje u sebi.

JA SAM SAMO NjEGOV SIN

U GODINI kada je Dušan Blagojević proglašen najplemenitijim Jugoslovenom, "Novosti" su njegovom sinu Milanu darovale studentsku stipendiju.

- Velika je to radost bila za našu siromašnu porodicu - seća se Milan, Dušanov sin.

- "Novosti" su, i posle svih ovih godina, negovale uspomenu na podvig moga oca. Pozivale na svečanosti. Povodom jubileja, pola veka od podviga, bio sam u publici. U Skupštini grada sedeo sam pored Marine Rajević. Predstavljaju me. Meni neprijatno. Marina kaže:

"Ustanite, da vas vide." I ja ustanem. Kažem: "Ja sam samo njegov sin."