"NOVOSTI" U TOPOLI, NA TRADICIONALNOJ OPLENAČKOJ BERBI GROŽĐA: Pevalo se, jelo i pilo, a manje pazarilo (FOTO)

Sa svake tezge curilo je grožđe. Točeni su vino i rakija, pa koliko izdržiš. Nije to bio veliki trošak. Ovo, sad je, za moj pojam, mršavo, sad je šira potisnula vino i rakiju - setan je čiča Milivoje (85) iz Trstenika.

- Ne mile ti se godine, moj Milivoje, pa unjkaš... Mršavo ovo, mršavo ono... A, one što su, u petak uveče, plesale pod šatorom Čačanina, a pevač im poručio da se jave, kad prime vakcinu, nisu ti bile mršave - vuče ga za ruku očigledni ispisnik, domaćin iz Topole.

- Ne znam da li su bile mršave, samo znam da nisam mogao da ih pipnem. Da opipam. U Guči sam mogao. Bilo je dozvoljeno - odgovara Milivoje.

Topola. Oplenac. Treći je dan tradicionalne Oplenačke berbe. Sve je krcato. Teku reke ljudi. Miriše roštilj. Nozdrve golica miris pečenja. Nadgornjavaju se mirisi. Kupus iz zemljanih lonaca. Iz kazana. Sarma se muči ispod sača. Kod jednog ugostitelja koji se raširio s obe strane ulice, užilavila se. Inati se. Nikako da stigne, a stižu vašarlije. Ugostitelj nervozan: kad će, pa kad će... Desetine praznih zemljanih činija čeka. Skuvaše, tu, sarmu nekako. I, ohrabriše pregladnele, strpljive ljubitelje drevnog srpsko-turskog specijaliteta.

Galerija likova. Kulja vašarski svet. Da, ovo je više vašar, mada, ruku na srce, domaćini su dali sve od sebe da i ove godine, poput godina pre korone, oplemene Oplenac. Da ožive sećanje na prošlo vreme koje neguju brojni poštovaoci i poslenici srpske kulturne baštine. Igrači. Pevači. Pesnici. Besednici...

'Ajde, uzmi ovog mog psa - stiže doziv lepog Gorana iz Kraljeva.

Došao je s koferom plišanih plavih, belih, ružičastih kučića... Jedan od njih je sasvim uporan. Ovaj, ljubičasti. Drma glavom, samo što ne skoči sa tezge. A onda su baterije otkazale.

Priđe, poneko, odabere ljubimca. Za unuke. Za decu koja na svet stižu u poznim roditeljskim godinama. I, Goran je srećan.

- Gde ste kupili te divne, vezene vunene čarape - sudara se glas sa kevtanjem kučeta na baterije.

- Gore, kod Ukrajinaca - eto odgovora starije gospođe, ponosne na povoljnu kupovinu.

A, gore "kod Ukrajinaca", momak iz Južne Amerike sa dobrim srpskim, prodaje te čarape. I, šta sve na njegovoj tezgi nema: rančevi, svirala, privesci sa perjem... Čudesan kolorit u Karađorđevoj Topoli. Lepota jedna! Šta li bi, veliki vožd, kazao da, kojim slučajem, ustane i vidi ovaj vašar.

Idemo dalje... Slike govore više od reči. Na tezgama i mesa i si... Kupusa i kaktusa. Papagaja i jaja (od testa). Svega ima, samo grožđa nema. Kaktusi spremni, samo da se nabodeš. Suve šljive.

- Jesu li afričke?

- Čačanke...

- Imaš požegaču...

- Ma, idi u *****, bre, bitango, kad te nije zavalila "šarka", sad ću ja da te zavalim.

Aleksandar Aca Đorđević, iz Topole, insistira da, ako ga citiramo, navedemo: Topola - Oplenac. Šćućurio svoju tezgu na kartonskoj kutiji. Izložio ručne radove: lule od vinove loze, oraha i zove. Čitamo tugu na licu ovog čoveka. Malo ko prilazi ovoj malenoj tezgi.

Pušite li, da vam darujem jednu?

- Ne, hvala vam. Pušimo, samo kad moramo...

- Znam, stresan vam je posao. Ko danas ne puši, ispušio je - kaže Aca Đorđević.

Do njega Stefan Miladinović iz Kruševca. Šćućurio i on neku kartonsku kutiju. Prodaje kokarde, šajkače i Mišićeve stilizovane kape. Zapažamo i jedan opasač - pozlata oficirima bivše JNA.

- Da vas slikamo?

- Čekaj da pitam sina (telefonirao je). Može, slikajte.

- Tačno, decu treba da pitamo - bio je rezolutan Aca Đorđević.

Kojih desetak metara iznad ove čudesne reke ljudi izvijaju se baloni sa predstavom crtaća.

- Duvaj, duvaj, ne može ako ne duvaš - upućuje prodavac potencijalne kupce koji žele Mikija i Mini da ponesu unučićima.

- Ne, ne mogu više...

- Onda nosi, nenaduvano.

Zastajemo kod tezgi sa kobasicama, ovčijim steljama, kulenima, slaninama od mangulice. I, onom, našom, domaćom slaninom.

- Kako da prepoznamo razliku?

- Pa, po ukusu.

- Da probamo...

- Može, ako nemate koronu.

- Nema razlike...

- Onda, imate koronu.

Niko ovde ne nosi masku. Ni papagaji, prelepe are Damira Kapetanovića. Jedan od ovih papagaja, jedini je koji se pobunio protiv komercijalizacije ove naše lepe, tradicionalne priče. Smučilo mu se slikanje. Raširio je krila i odleteo. Jedva su ga skinuli sa krošnje kestena.

- Došli smo iz Markovca kod Belu Palanku da ovde, popijemo piće koje smo želeli - kažu nam Stanislav Jocić i Ljubomir Brkić.

Zatičemo ih u, osami. Kako je moguće da u ovakvoj raskoši pića, za njih nema ni vina ni rakije?

- Nema, želeli smo "roze", a nema ga u konzervi...

- Zar ne može u čaši?

- Ne može. Ako nema, opredelićemo se za pivo iz konzerve.

- Da li vi mislite, da sam ja pio svakakva pića, da bi mi ovakvi brkovi izrasli... Da ne pričamo dalje.

Vreme je odmicalo. Treći dan oplenačke berbe. Prilaz Topoli je sve zakrčeniji. Sinoć je gostovao jedan bend koji je promovisao "Bocu na Sokocu".

POZDRAVI ZA VUČIĆA

DRUGOG dana Oplenačke berbe, ovu tradicionalnu manifestaciju posetio je i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić. Dok je prolazio kroz špalir naroda, koji nije očekivao njegovu posetu, pozdravljen je burnim aplauzom.

- Kako ste, stvarno, primili posetu predsednika?

- Jel' ti to mene provociraš - dočekala je pitanje Zora Vulićević.

- Ne, samo pitam...

- Dočekali smo ga kao domaćini domaćina - odgovorila je.

DA VRATIMO VREME

ZORA Vulićević dovela je troje unuka - Nikolu, Lazara i Nikoliju. Ona ne želi da se ova manifestacija pretvori u - vašarište.

- Volela bih da se ovoj manifestaciji vrate izvorne vrednosti. Nekadašnji sjaj. Umesto toga, mi danas imamo tezgarenje i cenkanje oko kvadrata prostora.

BONUS VIDEO - SEĆANjE: Pavle Vujisić nije završio glumu, ali mnogima je mogao da bude profesor