NUDE POPISIVAČE KAFOM I RAKIJOM: Prema podacima RZS, tokom prve nedelje evidentirano više od 20 odsto stanovnika u Srbiji

Prema rečima Snežane Lakčević, pomoćnika direktora Republičkog zavoda za statistiku, zaduženog za Sektor društvene statistike, popisano je dvadesetak odsto stanovništva u odnosu na ukupan broj žitelja sa prethodnog popisa 2011, a to je 7,2 miliona. Ako se uzme da je broj stanovnika posle deceniju ipak manji, i ovaj postotak raste.

- Procenti popisanih u sva četiri regiona su podjednaki - kaže Lakčevićeva za "Novosti". - Sve aktivnosti odvijaju se planiranom dinamikom, a naš Info-centar prima po 4.500 poziva dnevno i na većinu stigne da odgovori. Najveći broj pitanja odnosi se na to da li građani moraju da sačekaju popisivače na adresi koja im se vodi u ličnoj karti, ili mogu i tamo gde borave.

Lakčevićeva objašnjava da popisivačima uopšte nije važno na kojoj adresi se u dokumentima vodi prebivalište anketiranog, već im je bitna adresa na kojoj on zaista živi, odakle ide na posao, u školu... Ukoliko je taj neko zakupac ili podstanar, to će se upisati u upitnik, ali popisivač neće pitati za vlasnika stana, pa zato nema razloga za strah ni kod podstanara, ni kod zakupodavca da će ovi podaci biti iskorišćeni za druge potrebe. Ona ponovo podseća da se informacije dobijene popisom mogu koristiti samo u statističke svrhe i za potrebe istraživanja, da ne mogu biti ustupljene drugim državnim organima, poput Poreske uprave, niti se mogu iskoristiti kao osnov za traženje bilo kakvih prava.

Nijedan od 15.000 popisivača, koliko ih ima na terenu, nije imao neprijatna iskustva, osim eventualno sa ponekim psom čuvarom, ali bez posledica.

- Ljudi su izuzetno ljubazni, nude popisivače kafom, sokom, keksom, čak im daju bombone i čokoladice za kasnije, da imaju "jer će raditi celog dana". Upravo danas je više građana Bačke Palanke zvalo Info-centar jer su hteli da pohvale rad popisivača, zbog čega smo naročito ponosni - kaže naša sagovornica.

Takođe dodaje da se ljudi Info-centru javljaju zbunjeni kada im popisivači ne postave svih 69 pitanja, koliko imaju oba upitnika - o stanovništvu i o domaćinstvima. Onda im zaposleni objasne da nisu sva pitanja namenjena svima i da postoje ona na koja npr. penzioneri, deca ili studenti ne odgovaraju. Recimo, penzioneru neće biti postavljeno pitanje kako putuje na posao, dok studenta - podstanara neće pitati za podatke o stanu u kom živi.

Reporter "Novosti" razgovarao je i sa jednim popisivačem iz beogradske opštine Čukarica, koji je želeo da ostane anoniman. On je potvrdio da ni on, ni ljudi koje poznaje za sada nisu imali problema. Naprotiv. Svuda su ih nudili kafom i rakijicom.

- Jedini problem je taj što mnogo ljudi u zgradama koje sam obilazio nije htelo da otvori, a čujem da su unutra. Posle su mi komšije potvrdile da su u pitanju podstanari. I to ne samo studenti, već cele porodice. Ili otvore vrata, ali neće da pričaju jer, kažu, "ne žive oni tu". Kad uspem da im objasnim da niko neće proveravati čije je vlasništvo stana i da te podatke ne koristi niko drugi osim RZS, tek onda me puste - kaže ovaj popisivač.

Dodaje i da je nailazio na slučajeve da neko u porodici boluje od korone. Iako su popisivači opremljeni zaštitnom opremom (maskama, alkoholom), ipak ne ulaze u stan gde ima zaraženih, već ti stanari obično daju podatke u hodniku, na stepeništu ili u dvorištu.

- Ne zadržavamo se dugo. Za jednu osobu potrebno je 10-15 minuta da podaci budu uneti u elektronski upitnik, a oko 35 za porodicu, zavisno od broja članova. Malo sporije ide ako ne znaju jedinstven matični broj, a nisu spremili dokumenta, pa treba vremena da ih nađu. Ali, u principu, sve se relativno brzo završi - dodaje naš sagovornik.

Takođe kaže da je nailazio na dosta građana koji imaju državljanstvo Crne Gore i Hrvatske, a nešto manje BiH. Čak je bio u jednoj porodici gde je supruga Kineskinja. Svi oni bivaju popisani bez obzira na državljanstvo ukoliko u Srbiji žive duže od godinu dana.

- Popisivač mora više puta, različitim danima i u različitim terminima, da obiđe jedno domaćinstvo ne bi li pokušao da nađe stanare. U početku se neki od nas nisu lepo snašli, pa su u istom danu više puta zvonili na vrata, pa kad ne nađu nikog, odmah ostave obaveštenje sa brojem Info-centra na koji bi stanar trebalo da se javi. Tako se u startu stvorila gužva, pa je broj Info-centra bio blokiran, ali je to rešeno - konstatuje ovaj popisivač.

RAT NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

POPIS je izazvao i pravi rat na društvenim mrežama. Najviše halabuke izazvala je činjenica da se određen broj građana izjašnjava kao Jugosloveni, tri decenije od raspada bivše zajedničke države. Bilo je i širenja najrazličitijih teorija zavere, kao i straha od krađe ili zloupotrebe podataka.

BONUS VIDEO - TITOVA VILA OD 50 MILIONA DOLARA: Pogledajte kako izgleda jedna od najstarijih vila u Njujorku