ŽIVI LEGENDA O ČEU, VITEZU REVOLUCIJE

Mnogi su skloni da kažu da je omiljeni revolucionar bio avanturista, ali je on to u oproštajnom pismu demantovao: "Mnogi će reći da sam avanturista, neka tako misle, ali ja sam imao svoje ideale za koje sam se borio." Osim Kubanske revolucije, ti ideali su propali u Africi, Latinskoj Americi. Ostala je, ipak, da živi legenda o Čeu.

Ovako govori Borislav Lalić, autor knjige "Če Gevara - život, smrt, legenda", u izdanju "Novosti", a povodom 55 godina od smrti čuvenog argentinskog revolucionara i gerilskog vođe. Nekadašnji novinar i urednik "Večernjih novosti" otišao je kao dopisnik na Kubu samo godinu dana posle smrti Ernesta Gevare de la Serne (1928-1967). Upoznao je njegovu prvu suprugu Hildu, revolucionarku iz Perua, njegovog brata, oca i saborce. Pričala mu je Hilda o vremenu dok je njen muž radio kao lekar i ulični fotograf u Meksiku, kako je slučajno upoznao Fidela Kastra i odlučio da se priključi kubanskim revolucionarima. Bio je jedini stranac među pobunjenicima protiv kubanskog diktatora Fulgensija Batiste.

- Če Gevara je vitez od Anda, kao što je Don Kihot bio vitez od La Manče - kaže Lalić. - Imali su sličnu sudbinu. Don Kihot se borio protiv vetrenjača i nepravde u Španiji u svoje vreme, a Če Gevara protiv nepravde u Latinskoj Americi. Ni jedan, ni drugi, nisu imali važne pobede u tim poduhvatima, ali su postali simbol svetskog bunta, otpora, idealizma. Hroničari su izračunali da je Če Gevarin portret štampan bezmalo isto puta kao lik Isusa Hrista ili Mona Lize. Če Gevara nije postao legenda po onom što je učinio, nego po onom što je hteo da uradi i kako se za te svoje ideale borio i žrtvovao. On je bio poslednji romantičar i revolucionar naše epohe.

Lalić je upoznao autora najpoznatije fotografije Če Gevare sa beretkom i petokrakom, koja je postala svojevrsna ikona širom sveta.

- Tu fotografiju je Alberto Dijaz Korda snimio slučajno na jednom skupu u Havani tokom komemoracije žrtvama sa francuskog broda La Coubre - priča Lalić. - Tada je Fidel držao govor, a Korda je kao foto-reporter lista "Revolucija" pokrivao događaj i sasvim slučajno fotografisao zamišljenog Čea kako gleda u daljinu. Tu fotografiju je kao negativ čuvao u svom arhivu, sve dok je nije dao jednom italijanskom izdavaču koji se tada nalazio na Kubi.

Neposredno posle Gevarine smrti u Boliviji, italijanski izdavač je odlučio da prikaže živog slavnog gerilca i odštampa Kordinu fotografiju na posterima. Od tada se ona nalazi gotovo svuda. Mladi ljudi širom sveta nose je kao simbol pobune. Če je od onda na njihovim majicama, u njihovim spavaćim sobama, na uličnim demonstracijama, na suvenirima koji se prodaju širom zemljine kugle, na koricama knjiga, u filmovima, na uličnim zidovima.

- Korda mi je rekao da za tu fotografiju nije dobio ni pezos od autorskih prava, jer su ih kubanske vlasti ukinule - priča Lalić. - Poslednjih godina Kordinog života, strani turisti su dolazili kod njega sa posterom da im potpiše i nešto su mu plaćali za to. Korda mi je govorio da je zadovoljan, jer ga je ta slika proslavila širom sveta. Nema zemlje gde nije nošena i isticana.

Če Gevara je predstavljao jednu od ključnih ličnosti u revoluciji Fidela Kastra na Kubi, a posle nje se angažovao u pokretima za oslobođenje od diktatorskih režima putem gerilske borbe širom sveta. Napustio je Kubu 1965. i pošao u Kongo, odakle je planirao da pokrene afričku revoluciju. Nakon potpunog neuspeha ove operacije, isto je pokušao i u Boliviji. U to vreme, već je postao ozbiljan "trn u oku" kapitalističkih vlasti, najviše SAD. Američki specijalci trenirali su bolivijske vojnike sa ciljem da zarobe Če Gevaru u čemu su i uspeli 8. oktobra 1967. Sutradan, najveći simbol revolucija 20. veka, mučki je ubijen. Njegova smrt ostala je do dandanas kontroverzna. Bolivijski lekari su mu nakon smrti amputirali šake, a vojska je odnela telo na nepoznatu lokaciju gde je sahranjen zajedno sa još šest drugih gerilaca. Telo je pre toga prikazano novinarima golo do pasa i sa otvorenim očima. Šake su stavljene u formaldehid i poslate u Buenos Ajres radi identifikacije u argentinskoj policiji, na osnovu otisaka prstiju. Potom su poslate na Kubu, a 15. oktobra 1967. Kastro je javno obznanio Čeovu smrt i objavio tri dana žalosti.

- Imao sam profesionalnu sreću da razgovaram sa udovicom pukovnika Andrea Selića, koji je saslušavao Če Gevaru u noći pre nego što će ga streljati. Selić je poreklom Crnogorac, a komandovao je jedinicom koja je tragala za Če Gevarom. "Uozbilji se, momče. Treba da pucaš u čoveka", bile su poslednje reči koje je Če uputio svom egzekutoru pre nego što ga je u seoskoj školi ubio poručnik Mario Teran u bolivijskom selu La Igera - kaže Lalić. - Maleno selo u kojem je ubijen postalo je neka vrsta Meke za strane turiste koji dolaze iz svih krajeva sveta. Meštani se snalaze na razne načine, pa prodaju flašice sa zemljom po kojoj je, kako kažu, kapala Če Gevarina krv.

NADIMAK PO UZREČICI "BRE"

U ARGENTINI je "če" uzrečica u svakodnevnom govoru, slično našem bre ili brate. Ernesto Gevara je toliko često koristio, da je zbog toga i dobio nadimak. Malo je poznato da je njegova velika strast bio šah i da je učestvovao na mnogo takmičenja. To mu je pomoglo u revolucionarnim strategijama. Njegovi roditelji imali su veliku biblioteku sa hiljadama knjiga, a on je voleo da čita. Posebno je voleo pesme Radjarda Kiplinga, čitao je dela Vilijama Folknera, Karla Marksa, Žila Verna, Roberta Frosta i Franca Kafke.

NESTALE SLIKE LIKVIDACIJE

FRANCUSKI novinar Mark Iten je bio jedini reporter koji je ovekovečio Če Gevarinu smrt. Njegove fotografije prikazuju telo u jakni vojnog stila na kojoj se nalaze tragovi zemlje, kao i slike odmah posle smrti. Iten je fotografije poslao "Frans presu" i te slike su obišle svet i izazvale zgražavanje javnosti. Međutim, mnoge fotografije su odmah nakon što su načinjene nestale!

BONUS VIDEO - SEĆANjE: Pavle Vujisić nije završio glumu, ali mnogima je mogao da bude profesor