ODAKLE OPET MIGRANTI? Ovo je ruta kojom dolaze u Srbiju

Na tzv. balkanskoj ruti, prema podacima Agencije za evropsku graničnu i obalsku stražu (Fronteks), najviše je zabeleženo Sirijaca, Avganistanaca i Pakistanaca. Slede pridošlice iz Turske, Alžira i Egipta, pa Irana, Iraka i Indije, i na kraju državljani Nigerije i DR Kongo.

Prema evidenciji Fronteksa, od januara do kraja avgusta ove godine našom, zapadnobalkanskom rutom prošlo je više od 86.000 ljudi, što je daleko više nego što ih je prešlo preko Mediterana (gde se takođe beleži rast za trećinu veći u odnosu na prošlu godinu).

Podaci beogradskog Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila pokazuju da je kroz Srbiju prošlo nešto više od 70.000 ljudi, a u svakom trenu u našoj zemlji ih se nalazi oko 10.000. Našu južnu granicu dnevno pređe ilegalno i po 300 osoba.

Zbog opasnosti od ponovne eskalacije migrantske krize ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin otputovao je juče u zvaničnu posetu Grčkoj, na poziv ministra za zaštitu građana Panajotisa Teodorikakosa. Vulin će sa Teodorikakosom imati važan bilateralni sastanak, posle kog će dvojica ministara potpisati Sporazum o uspostavljanju zajedničkih patrola. U pratnji grčkog kolege, srpski ministar obići će i graničnu liniju Grčke i Turske na reci Evros, saopštio je MUP.

- Porast broja izbeglih beleži se paralelno sa rastom ekonomske krize i promenom odnosa prema došljacima turske države, u kojoj je četiri miliona ljudi izbeglih iz matičnih zemalja - kaže Radoš Đurović iz Centra za pomoć tražiocima azila.

- Iz Turske, ovi ljudi preko Grčke i Bugarske idu ka Srbiji, pa zatim u Mađarsku ili kroz BiH.

Uprkos barijerama, žici, vojnim i policijskim patrolama, glavni krak ide kroz Mađarsku. Prema Đurovićevim rečima, budući da Mađari često ne poštuju protokol o readmisiji i ne traže saglasnost srpske strane, već guraju nazad između 500 i 700 ljudi dnevno, u pograničnom pojasu ka Mađarskoj nalazi se više od 3.000 ljudi koji pokušavaju na svaki način da uđu u EU, pa i preko krijumčara.

- Mađarska žica nije se pokazala kao spasonosni bedem. Pritom, protiv Mađarske je podneto mnošto predstavki Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu zbog kršenja ljudskih prava, pa Srbija ne sme da ponovi sličnu grešku - dodaje Đurović i kaže da nam je prebačen "vruć krompir", iako je našu južnu granicu daleko teže obezbediti nego severnu, zbog geografskih i drugih faktora. Takođe podseća da su Grčka i Bugarska, kao članice EU, na migrantskoj ruti ispred nas, pa bi migracije trebalo već tu zaustaviti.
Što se tiče dogovora o uvođenju viza za Indijce, Tunišane ili žitelje Burundija, koje je inicirala Austrija, Đurović to pozdravlja jer je, objašnjava, ove ljude koji kod nas stižu avionima, pa ilegalno produžavaju ka Beču i dalje, u Nemačku, nemoguće vratiti kao ilegalne migrante, pošto njihove zemlje neće da potpišu sporazume o readmisiji, niti hoće da ih prime nazad!

Građani Burundija mahom beže od političke krize, Indijci zbog egzistencije, a Tunišani iz više razloga, pa i zbog bolje zdravstvene zaštite.

Prognoze stručnjaka su da bi, ako se nešto ne preduzme, migraciona kriza mogla da dostigne razmere one iz 2015, zbog čega će Srbija, Mađarska i Austrija za dve nedelje potpisati Sporazum o zajedničkom delovanju.

BEOGRAD OVERIO SVEGA 17 AZILA

PREMA podacima Komesarijata za izbeglice i migracije, u centrima za azil i prihvatnim centrima trenutno su smeštena 5.192 migranta. Najviše ih je iz Avganistana, zatim Sirije, Burundija, Maroka i Pakistana. Od početka godine do 1. septembra, kako kaže Radoš Đurović, 3.074 ljudi zatražilo je azil u našoj zemlji, a dobilo ga je 17.