LAŽNIM SLIKAMA PRIVLAČILI DONATORE: Humanitarna organizacija "28. jun" nije objavila podatke o rezultatima svojih dobrotvornih akcija

Sudeći prema njihovim objavama na društvenim mrežama i zvaničnom sajtu, svi za koje su tražili donacije pomoć su i dobili, ali se ne zna da li su "humanitarci" deo zadržali za sebe.

Podaci o nekim od najvećih akcija čije su vrednosti predstavili milionima dolara pokazuju da je razlika između objavljene i realne donacije ogromna! U akciji "Boj za Kosovo" naveli su da je vrednost poklonjene robe 1,5 miliona, da bi se ispostavilo, kada su odbačeni lekovi i oprema kojima je istekao rok, da je vrednost pet puta manja. Druga akcija - "Srpske zemlje, srpski rod", bar prema njihovim najavama, trebalo je da bude još veća. Ni za ovaj projekat javnost nikad nije saznala kompletne podatke o vrednosti i sadržini humanitarnih pošiljaka, niti o ceni transporta. Nije objavljen ni trag kretanja novca.

U novoj akciji dobijaju i podršku određenih političara iz Srbije. Među njima i Vuka Jeremića, koji je u tom trenutku bio na poziciji predsednika Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, a rezultate projekta "Srpske zemlje, srpski rod" predstavljaju simbolično 28. juna 2013. na skupu Srba u Kanadi, na Nijagarinim vodopadima, uz najavu da će vrednost akcije biti pet miliona dolara, od kojih samo za pomoć Kninu 1,5 miliona.

Tri godine kasnije se ispostavilo da je isporučeni iznos bio 15 puta manji. Humanitarci u objavama 2016. bez ikakvog objašnjenja kažu da je pošiljka Kninu bila vredna 10.000 dolara.

Ono čime se ova organizacija u sopstvenoj promociji na društvenim mrežama služi je i ilustracija različitih događaja istom fotografijom. Jedan isti kamion, na istom parkingu čas isporučuje pomoć kod Berana, Knina i Niša, a pre toga je bila i slika za pomoć bolnici na KiM.

Dok traje akcija "Srpske zemlje, srpski rod", pokreću i pomoć poplavljenima u Srbiji,2016., odnosno dve godine pošto su se poplave desile, a sve ilustrujući fotografijom potapanja Valjevske Gračanice, verovatno u svrhu manipulacije ljudima koji ne znaju gde se crkva nalazi i zašto je potopljena. Nikada posle toga nije prikazano koliko je novca prikupljeno i kome su pomogli u poplavama.

Vrlo brzo pokreću i kampanju za prikupljanje novca za pomoć izgoreloj crkvi Svetog Save u Njujorku, ali bez blagoslova sveštenstva. Ne zna se koliko su para u akciji prikupili, a u medijima su objavili da su poslali donaciju od 1.000 dolara.

Manipulacije javnosti i donatora moguće su, jer se u Srbiji rad humanitaraca nedovoljno kontroliše, a nadzor se pooštri tek kada neko uperi prst u njih. Za njihov rad najvažnije je da finansijski izveštaj podnesu na vreme nadležnoj poreskoj filijali.

- Država izbegava da humanitarce stavlja u bilo kakav negativan kontekst - kažu za "Novosti" u jednoj NVO.

- U Srbiji ne postoji zakon o humanitarnom radu, koji bi rešio mnoge probleme. Zato se svi registrujemo kao udruženja ili fondacije i podležemo Zakonu o udruženjima građana.

Znači, isti status imamo mi i, recimo, udruženje ribolovaca. Ne plaćamo porez na donacije i dobit, a ako na kraju godine na računu ostane deo novca, mi se ne oporezujemo kao, na primer d.o.o., već smo toga oslobođeni.

OLAKŠICE ZA HUMANISTE

KADA bi propisi postojali, kao u drugim evropskim državama, humanitarne organizacije bi dobijale poseban status u Agenciji za privredne registre, a država bi mogla da kontroliše njihov rad. Sada se sve svodi na nivo sugestije i saveta kako nešto da urade.

Tamo gde postoji zakon o humanitarnom radu propisan, imale bi poseban status, a njihovi donatori bi imali poreske olakšice, ali bi država o svemu morala da dobije urednu dokumentaciju.