UPOZORENJE STRUČNJAKA: Ne verujte mitovima o prepoznavanju otrovnih pečuraka

Pored nekoliko stotina jestivih, nejestivih i lekovitih, postoji nekoliko desetina otrovnih gljiva.

Otrovnim gljivama smatraju se sve one vrste koje u organizmu izazivaju patološke promene i oštećenja organa.

Neke izazivaju blage reakcije kao što su bolovi u trbuhu, mučnina, povraćanje ili alergijske reakcije koje su prolazne, ali postoji i jedan broj vrsta koje izazivaju mnogo ozbiljnija oštećenja i smrt.

ZAMENA JESTIVIH GLjIVA OTROVNIM NAJČEŠĆI UZROK TROVANjA

Do trovanja najčešće dolazi zbog zamene jestivih gljiva onima koje su otrovne.

"Biserke" se mogu zameniti otrovnom panterovkom, "zeke" su takođe problem i zahtevaju dobro poznavanje gljiva jer im boja šešira često varira.

Akutna trovanja gljivama imaju veliki klinički značaj zbog raznolike kliničke slike i učestalosti, jer se samo u Evropi godišnje leči oko 10.000 pacijenata, a smrtnost je velika  i kreće se od 10 do 50 odsto.

Na osnovu vremena koje prođe od unosa do prvih znakova trovanja dele se na ona sa kratkim ili dugim inkubacionim periodom.

Trovanja sa kratkim inkubacionim periodom od 30 minuta do tri sata ispoljavaju se najčešće alergijski, sa mučninom i bolovima u mišićima i uglavnom imaju povoljan tok i ishod.

Gastrointestinalni sindrom izazivaju gljive poznate kao "bljuvara, ludara, tigrasta vitezovka, zavodnica itd.".

Dug inkubacioni period, u trajanju od tri sata do nekoliko dana, karakteriše trovanja sa oštećenjem jetre i bubrega. Ona imaju tešku kliničku sliku i često smrtan ishod.

KAKO PREPOZNATI OTROVNU GLjIVU?

Postoje razni mitovi kako najsigurnije prepoznati otrovnu gljivu:

• otrovne potamne ako se kuvaju sa srebrnom kašikom,
• daju žutu boju pirinču kad se kuvaju zajedno,
• beli luk kuvan sa njima potamni,
• ne mogu se ljuštiti,
• ako živina jede otpatke od gljiva dobre su (jedna od najopasnijih zabluda jer životinje imaju drugačiji gastrointestinalni trakt).

Samo hemijskom analizom tačno se može utvrditi otrovnost gljiva.

Bez dobrog poznavanja gljiva i društva osobe koja je odličan poznavalac ne treba se upuštati u branje gljiva. Postoji zabluda da ima potpuno identičnih jestivih i otrovnih gljiva. 

Trovanje izazivaju aktivne materije faloidini i amatoksini. Smrtna doza je 5-10 mg, tj. 20 grama otrovne gljive.

Latentni period je 12 sati, zatim se javljaju gastrointestinalne tegobe, drugog do trećeg dana toksični hepatitis (uvećana jetra, povišeni enzimi, bilirubin, smanjena sintetska funkcija jetre), toksična lezija bubrega.

Šanse za izlečenje su znatno veće ako se sa specifičnom terapijom započne u prvih 48 sati.

Upozorenje svima onima koji koriste gljive za jelo, kao i beračima gljiva, jeste da budu maksimalno oprezni. Odgovornost za zdravlje i ličnu bezbednost je na svakome ko bere i jede samonikle gljive.

Takođe, treba biti pažljiv prilikom kupovine pečuraka na pijacama. Na deklaraciji bi trebalo da bude istaknuto ime pečurke, uzgajivača i koja institucija je obavila kontrolu kvaliteta.

(RTS)

BONUS VIDEO:

TITOVA VILA OD 50 MILIONA DOLARA: Pogledajte kako izgleda jedna od najstarijih vila u Njujorku