POPIS PRETEKAO DORUČAK: Reporteri "Novosti", sa popisivačima, koji od juče kucaju na vrata građana naše zemlje

Oni su prethodno održali kraći sastanak u zgradi Mesne zajednice, proverili laptope, pripremili zaštitne maske za lice i pošli od vrata do vrata.

- Sva oprema nam je na laptopu koji smo zadužili i koji ima posebnu aplikaciju sa navođenim pitanjima za popis stanovništva - kaže Jovan Brestovac, jedan od 600 popisivača zaduženih za Novi Sad i okolna mesta, koji su prošli kompletnu obuku za taj posao.

- To je i novina u popisu, da se prvi put radi elektronski, što umnogome olakšava i ubrzava posao i nama i građanima. U narednih mesec dana ja ću po pripremljenom planu i programu da posetim 300 žitelja Sremske Kamenice, što je ravnopravno raspoređena norma svakog od popisivača i smatram da neće biti problem da se ostvari.

Već u prvom pokušaju, domaćini su širom otvorili vrata svoje kuće i Jovan Brestovac je sa lakoćom probio led. Prethodno se uredno predstavio, stavio na uvid prepoznatljivu identifikacionu karticu sa fotografijom i ličnim podacima, na lice zakačio zaštitnu masku i ušao u kuću.

- Dobro došli, imenjače, izvolite. Znamo da dolazite i čekamo vas - rekao je domaćin Jovan.

Uz kompjutere, tu je za svaki slučaj i dokumentacija na papiru ako se desi da "iscuri" baterija. O svemu tome računa vodi 88 instruktora i šest koordinatora zaduženih za Novi Sad i okolna naselja.

- Dužnost građana je da popisivače prime i daju podatke koji se od njih traže. Nije bitno da li će posao uraditi u kući ili dvorištu, ali samo da obezbede uslove da popisivač može da koristi laptop. Jer, svaki od popisivača svakodnevno šalje podatke koji će biti obrađivani po završetku popisa - kaže Zvezdana Dimitrijević Jenovai, načelnica odeljenja za popis stanovništva u Novom Sadu i regionalna koordinatorka u odeljenju za Novi Sad.

Ona je potvrdila da građani veoma lako mogu da prepoznaju popisivače koji imaju legitimacije sa ličnim podacima i ovlašćenje da rade taj posao.

- Popis je tek krenuo i prvi utisci posle prepodneva su da problema i odbijanja nije bilo. Verujemo da će se tako i nastaviti i da će građani svim popisivačima izlaziti u susret. Štaviše, imali smo mnoštvo poziva žitelja upravo iz raznih delova Sremske Kamenice, da oni budu prvi popisani. Naravno, ispunili smo im želju, tako da su popisivači kod onih koji su se prvi javili bili još u osam časova ujutro - kaže Dimitrijević Jenovai.

Dvadeset osmi po redu popis stanovništva i stanova, od 1864. godine, otkad se u Srbiji sprovodi, trajaće do 31. oktobra. Od obučenih 17.500 popisivača, izabranih 15.000 izašlo je na teren sa laptopima i elektronskim upitnicima. Razloga za strah od popisa nema, jer su svi lični podaci građana maksimalno zaštićeni i mogu se koristiti samo u statističke svrhe i radi istraživanja, poručuju iz Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

To znači da ove informacije neće biti dostupne poreskim, niti drugim organima, ni ministarstvima. Lični podaci se kriptuju i prilikom obrade anonimizuju i tako čuvaju.

Objavljuju se samo zbirne brojke. Popisani će biti svi građani Srbije koji žive ovde, kao i stranci koji u našoj zemlji borave duže od godinu dana, a nisu članovi diplomatskog kora. Strane diplomate, kao ni imovina koja pripada strancima, neće biti popisivani.

Ukupan broj popisanih lica i stanova znaće se do kraja novembra, a konačne podatke o starosti, polu, nacionalnoj pripadnosti... imaćemo već od proleća.

PROCENE

PRE 11 godina Srbija je imala 7.186.862 stanovnika, 2.487.886 domaćinstava, 2.423.208 nastanjenih stanova. Procene RZS, na osnovu vitalne statistike, odnosno rađanja i umiranja, kažu da nas sada ima oko 6,8 miliona. Demografi se plaše da bi taj broj, kada se saberu i oni koji su napustili zemlju, mogao da se spusti ispod 6,5 miliona.

PREKRŠAJNA PRIJAVA

POPIS stanovništva, domaćinstava i stanova je akcija od nacionalnog značaja, rekao je pomoćnik direktora Republičkog zavoda za statistiku Petar Korović i upozorio da će građani koji odbiju da se odazovu dobiti prekršajnu prijavu. Korović je kazao da će popisivač, ukoliko nikoga ne nađe na određenoj adresi, ponovo posetiti taj dom, te da će nakon tog pokušaja ostaviti obaveštenje sa brojem popisnog kol-centra kako bi građani zakazali termin koji im odgovara.

BEZ ODGOVORA

GRAĐANIN ne mora da se izjašnjava na pitanja o nacionalnoj pripadnosti, veroispovesti, maternjem jeziku i invaliditetu. Popisivač je dužan da zapiše tačno onako kako je građanin odgovorio i u slučaju kada ne želi da se izjasni po nekom pitanju.

MANjE PITANjA ZA PENZIONERE

PROSEK po kojem bi svaki od popisivača trebalo da poseti 10 adresa dnevno nije i apsolutna obaveza.

- Može i više, a može i manje. Posebno kada je reč o prigradskim naseljima, gde u kućama, na jednoj adresi, žive dva-tri domaćinstva. U stanovima je lakše, jer su tamo uglavnom porodice sa tri-četiri člana. Takođe, pitanja za penzionere i decu su kraća, jer ih aplikacija navodi i brže se završi proces nego razgovor sa zaposlenima, kod kojih ima više pitanja. Dakle, za sve to ima niz faktora - kaže Dimitrijević Jenovai.