POČEO POPIS U SRBIJI: Evidencija stanovništva do kraja oktobra, evo kada se očekuju rezultati

Popisivač je, prema rečima Snežane Lakčević, pomoćnika direktora RZS, dužan da se legitimiše, a preko fotografije, na vidno istaknutoj legitimaciji, nalazi se pečat RZS, pa neće biti moguće prevare. Građani će, takođe, moći da izvrše uvid u ličnu kartu popisivača i zapišu njegovo ime i prezime i identifikacioni broj sa legitimacije.

Pored elektronskih upitnika, popisivači će imati i obrasce u papirnoj formi, ukoliko se u trenutku ankete potroši baterija na računarima koje nose.

Popisani će biti svi građani Srbije koji žive ovde, kao i stranci koji u našoj zemlji borave duže od godinu dana, a nisu članovi diplomatskog kora. To, kako Lakčevićeva potvrđuje za "Novosti", obuhvata i migrante po prihvatnim centrima. Srpske diplomate u inostranstvu biće, takođe, popisane kao stanovništvo Srbije.

Ostali građani koji žive u stranim zemljama, a imaju naše državljanstvo, mogu učestvovati u popisu tako što će popuniti formular objavljen na sajtu RZS. Takođe, dozvoljeno je da podatke o njima anketaru saopšte rođaci ili komšije, ukoliko imaju informacije. Oni, ipak, po međunarodnim standardima, neće ulaziti u sastav domaćeg stanovništva. U našem popisu vodiće se kao "odsutni".

Ukoliko neko ima dvojno državljanstvo, npr. Srbije i Bosne i Hercegovine, a živi ovde, učestvovaće u popisu kao stanovnik Srbije. Ako, pak, živi u BiH, nije obavezan da učestvuje u popisu, jer ovaj nije baziran na državljanstvu, već na mestu stalnog boravka.

U osetljive podatke na koje građani ne moraju da odgovore spadaju pitanja o nacionalnoj pripadnosti, veroispovesti i maternjem jeziku. Ipak, Petar Korović, pomoćnik direktora RZS, apeluje da građani daju ove podatke jer su oni od ključne važnosti i za nacionalne manjine i za većinsko stanovništvo radi ostvarivanja različitih prava i projektovanja politika.

Na pitanje da li neko može da se izjasni kao Vojvođanin po nacionalnoj pripadnosti, pošto je na društvenim mrežama bilo takvih poziva, Miladin Kovačević, direktor RZS, kaže - može.

- Ljudi imaju pravo da se izjasne i kao Vojvođani i kao Eskimi. Ukoliko se tako izjasni veći broj ljudi, tu kategoriju ćemo posebno izdvojiti u klasifikaciji, a ako je broj minoran, oni će spadati u "ostale" - pojašnjava Kovačević.

On je dodao i da je popis više od statistike, da je to "naša tradicija, potreba i obaveza".

- To je istorijski zapis dostojan poverenja, čije podatke treba čuvati za buduće generacije. Služi nam da pratimo vitalna, etnička, migraciona i druga kretanja stanovništva i pravimo projekcije, da analiziramo pad fertiliteta, ubrzano starenje i stepen iseljavanja iz zemlje - kazao je Kovačević.

REZULTATI U NOVEMBRU

UKUPAN broj popisanih lica i stanova, kaže Ljiljana Đorđević, načelnica Odeljenja za popis stanovništva, znaće se do kraja novembra. Konačne podatke o starosti, polu, nacionalnoj pripadnosti itd. imaćemo od proleća. Ova ubrzana dinamika obezbeđena je prelaskom sa papirnog popisnog listića na direktan unos u bazu podataka.