UJUTRU POČINJE POPIS Stručnjak pojašnjava: Da li neko može da se izjasni kao Vojvođanin po nacionalnoj pripadnosti

Popisivač je, prema rečima Snežane Lakčević, pomoćnice direktora Republičkog zavoda za statistiku, zaduženog za Sektor društvene statistike, dužan da se legitimiše, a preko fotografije, na vidno istaknutoj legitimaciji, nalazi se pečat RZZS, tako da neće biti moguće prevare ili nepravilnosti. Građani će, takođe, moći da izvrše uvid u ličnu kartu popisivača i zapišu njegovo ime i prezime i identifikacioni broj sa legitimacije.

Popisivani nisu dužni da daju lična dokumenta, a u elektronske upitnike upisivaće se od ličnih podataka jedinstven matični broj i adresa. Pored elektronskih upitnika, popisivači će imati i obrasce u papirnoj formi, ukoliko se istroši baterija na laptopovima koje nose.

- Podaci se baziraju na izjavama građana, a zakon propisuje da moraju da daju tačne podatke, u suprotnom slede kazne. Nadamo se da svi shvataju značaj popisa i da sankcije neće morati da budu primenjene - kaže Lakčevićeva.

Popisani će biti svi građani Srbije koji žive ovde, kao i stranci koji u našoj zemlji borave duže od godinu dana, a nisu članovi diplomatskog kora. To, kako je Lakčevićeva potvrdila za "Novosti", obuhvata i migrante po prihvatnim centrima.

Biće popisane i srpske diplomate u inostranstvu

Srpske diplomate u inostranstvu biće, takođe, popisani kao stanovništvo Srbije, dok ostali građani koji žive u drugim zemljama, a imaju naše državljanstvo, mogu učestvovati u popisu tako što će popuniti formular objavljen na sajtu Republičkog zavoda za statistiku ili neko od njihovih ukućana ili komšija odavde može dati podatke o njima, ako ih zna, ali oni, po međunarodnim propisima i standardima, neće ulaziti u sastav domaćeg stanovništva. U našem popisu vodiće se u kategoriji "odsutni".

U osetljive podatke na koje građani ne moraju da odgovore spadaju pitanja o nacionalnoj pripadnosti, veroispovesti i maternjem jeziku.

Da li može neko da se izjasni kao Vojvođanin

Ipak, Petar Korović, pomoćnik direktora RZZS, apeluje da građani daju ove podatke jer su oni od ključne važnosti i za nacionalne manjine i za većinsko stanovništvo radi ostvarivanja različitih prava i projektovanje politika.

Na pitanje da li neko može da se izjasni kao Vojvođanin po nacionalnoj pripadnosti, pošto je na društvenim mrežama bilo takvih poziva, Miladin Kovačević, direktor RZZS kaže - može.

- Ljudi imaju pravo da se izjasne i kao Vojvođani i kao Eskimi. Ukoliko se tako izjasni veći broj ljudi, takvu kategoriju ćemo posebno izdvojiti u klasifikaciji, a ako je broj minoran, oni će spadati u ostale - pojašnjava Kovačević.

On je dodao i da je popis više od statistike, da je to "naša tradicija, potreba i obaveza".

- To je istorijski zapis dostojan poverenja, čije podatke treba čuvati za buduće generacije. Služi nam da pratimo vitalna, etnička, migraciona i druga kretanja stanovništva i pravimo projekcije, kao i da analiziramo pad fertiliteta, ubrzano starenje i stepen iseljavanja iz zemlje u poslednjih 11 godina - kazao je Kovačević, i posebno se obratio popisivačima, kojih je obučeno oko 17.500, a 15.000 izabranih izaći će sutra na teren.

Poručio im je da sa građanima budu ljubazni i taktični i da strpljivo odgovaraju na njihova pitanja. Najbolji će biti angažovani i kasnije, u anketnim centrima, za popis poljoprivrednih domaćinstava dogodine ili će moći da apliciraju za posao u Zavodu.

Martin Klaucke, šef operacije Delegacija EU u Srbiji, kazao je da Unija podržava akciju popisa, koja se sprovodi na svakih 10 godina i dodao da su u razvoj statistike u Srbiji uložili do sada 60 miliona evra.

Ukupan broj popisanih lica i stanova, kaže Ljiljana Đorđević, načelnica Odeljenja za popis stanovništva, znaće se do kraja novembra, a konačne podatke o starosti, polu, nacionalnoj pripadnosti itd. imaćemo već od proleća.