"USTAŠAMA NE DAM BEDENIK" Navršava se 31 godina od hrvatskog zločina u Bjelovaru i junačkog podviga majora Tepića i Stojadina Mirkovića

Za taj ratni zločin niko nije odgovarao, iako se zna da je streljanje naredio predsednik Kriznog štaba Bjelovara Jure Šimić.

Tog dana su, nakon dogovorenog ulaska u kasarnu, pripadnici Zbora narodne garde (ZNG) streljali komandanta 265. motorizovane brigade pukovnika Rajka Kovačevića i njegove pomoćnike potpukovnika Miljka Vasića i kapetana prve klase Dragišu Jovanovića.

Njihova tela sutradan su, po Šimićevoj naredbi, bila izložena u kasarni, a građani Bjelovara su skrnavili njihove leševe obilazeći kasarnu.

Šestorica rezervista JNA iz Bjelovara - Radovan Barberić, Zdrako Dokman, Radovan Grdeljević, Ivan Hosjak, Boško Radonjić i Milorad Đorđević su izdvojeni u policijsku stanicu, odakle su posle četiri dana izvedeni i streljani u šumi Česma, nedaleko od Malog Korenova.

Civil iz Bjelovara Savo Kovač, koji je takođe bio sa njima, i pored tri prostrelne rane preživeo je streljanje.

- Za zločine nad pripadnicima JNA, tada jedine legitimne i regularne vojske u državi SFRJ, u čijem sastavu je u to vreme formalno-pravno bila i Hrvatska, iako je bilo i prijava pred Haškim tribunalom i optužnica pred Vojnim sudom u Beogradu i suđenja pred hrvatskim sudovima, još niko nije osuđen - navodi se u saopštenju Veritasa.

U susednom selu Bedenik, u magacinu borbenih sredstava, kapetan prve klase Milan Tepić podigao je u vazduh 170 tona eksploziva kako bi sprečio da municija padne u ruke pripadnicima ZNG.

Tom prilikom poginuli su on i vojnik Stojadin Mirković koji nije hteo da se preda, dok su hrvatske snage streljale starijeg vodnika Ranka Stevanovića koji se predao, kao osvetu za pogibiju 11 svojih vojnika u eksploziji.

Predsedništvo SFRJ je 19. novembra 1991. proglasilo majora Milana Tepića za narodnog heroja. Vojnik Mirković je 1999. godine odlikovan Ordenom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena, dok ga je 2014. godine Sveti arhijerejski sinod SPC odlikovao Ordenom Svetog Save trećeg stepena "za vrlinski život, požrtvovanost i posvedočenu ljubav prema Bogu i bližnjem svom".

Govor Milana Tepića:

Vojsko,

Slušajte me dobro! Ne znam koliko ćemo moći još ovako da izdržimo, ustaše će tek žestoko navaliti i nastojati da nas zaskoče. Zato su pažljivi sa vatrom i izbegavaju da udaraju po skladištu, jer ovo što mi imamo ovdje za njih je više nego dragocjeno. Isključivo je moja briga da oni to ne dobiju u ruke, jer možete zamisliti kakva bi to tragedija bila za naš narod. Ovo je moja davna odluka i molim da se ne komentariše.
 
Kad dođe trenutak da se više ne može izdržati i kad dođe muka do oka, tražiću da se udaljite na pristojnu udaljenost od glavnog objekta. Dakle, ne zamjerite mi ako sam negdje prema nekom od vas pogriješio, ali hoću dvije stvari da uradim uz vašu pomoć: da ustašama ne dam Bedenik i da vi ostanete živi. Neka neko od vas sačuva ovaj moj ratni dnevnik. Voljno i zbogom, junaci moji!