IMA ISTO IME KAO BRAT POKOJNOG JOVANA VUKOTIĆA: Igor Vukotić iz Zemuna - Nisam vođa škaljarskog klana, a plašim se, ubiće me

Novosti online 27. 09. 2022. u 22:33

JA sam Igor Vukotić, ali nisam vođa škaljarskog klana. Objavljenom fotografijom u jednom mediju mi je stavljena meta na čelo, a pogotovo nakon nedavnog ubistva Jovana Vukotića!

Foto: Fejsbuk/Igor Vukotić

Ovim rečima počinje ispovest ekonomista Igor Vukotić iz Zemuna, koji od 2007. godine, kako kaže, praktično živi horor film. Naime, ovaj čovek se nedužan našao u epicentru rata zavađenih kotorskih klanova, jer se zove i preziva isto kao i Kotoranin koji je označen kao jedan od vođa škaljarskog klana - Igor Vukotić.

Rat klanova počeo je pre sedam godina, a poslednja žrtva u krvavom obračunu je Jovan Vukotić, koji je, uz svog odbeglog rođenog brata Igora Vukotića, bio označen kao prvi čovek „škaljaraca“.

Na granici 12 sati

- Moji problemi počinju 2007, kada sam u inostranstvu zadržan na pasoškoj kontroli više od dva sata, i to bez ikakvog objašnjenja. Mesec dana nakon toga sedeo sam sa devojkom u kafiću kod Vukovog spomenika u Beogradu, kada je upala Interventna jedinica - kaže naš sagovornik i navodi da je tada bio i uhapšen.

- Šest sati su me proveravali u stanici, pa pustili. Tada su mi objasnili da postoji osoba sa istim identitetom kao ja i da je rođen u Kotoru. Između ostalog, rekli su da se nalazi na Interpolovoj poternici Francuske. Prilikom svakog prelaska granice ili obične legitimacije na proverama bio sam zadržavan i do 12 sati - priča ovaj Zemunac.

Za svoju bezbednost, kako dodaje, ipak se najviše uplašio 2015, kad i počinje žestok rat kotorskih klanova do istrebljenja. Krv mu se ledila u žilama i kad je poslovno često morao da ide u Crnu Goru. Igor Vukotić navodi da ga je sve to nateralo da promeni svoje ime i prezime, a kada je to učinio - zaplakao je.

Foto: Fejsbuk/Igor Vukotić

Igor pre promene imena i prezimena

- Kap koja je prelila čašu dogodila se 18. oktobra 2018, kada sam poslovno boravio u Milanu. Usred noći u hotelsku sobu upadaju mi karabinijeri kroz prozor! Onako sanjivom, gurali su mi cev puške u potiljak dok sam ležao u krevetu - priseća se užasnih scena naš sagovornik:

- Stavljaju mi lisice na ruke i izvode me iz hotela kao poslednjeg kriminalca, a na kraju agonije mi se izvinjavaju. Posle sam ih pitao šta bi se dogodilo da sam se prilikom buđenja trgao ili burno odreagovao, rekli su mi: „Pucali bismo u tebe, jer na poternici piše da si opasan i da nosiš oružje, kao i da si spreman da pucaš.“

Tražio sam oružje

Sagovornik kaže da su njegova agonija, ali i strah za sopstveni život postali još veći kad se u srpskim medijima pojavila njegova fotografija na kojoj je pisalo „da je on šef škaljarskog klana“.

- Od tog objavljivanja kreće moj pakao. Život mi se pretvorio u nespokoj i nesigurnost. Tada po „prijateljskoj“ preporuci od MUP tražim oružje kako bih se makar zaštitio u svom stanu, gde imam dvoje dece, ali ga ne dobijam. Tako da sam prepušten na milost i nemilost pripadnika kriminalnih grupa koje mogu iz greške da me ubiju bez problema - kaže Igor Vukotić, koji nije želeo da otkrije novo ime i prezime.

Uzeo bolovanje: Kolege me izbegavaju, plaše se za bezbednost

Igor Vukotić iz Zemuna navodi i da njegova porodica, prijatelji, ali i poslovni saradnici imaju strah kad se nalaze u njegovom okruženju.

- Ispada da sam pokretna meta, jer mi poslovni saradnici otkazuju sastanke pošto se plaše za svoju bezbednost. Kolege se čak plaše i da idu sa mnom na sastanke, a kamoli na putovanja. Sada sam nakon ubistva Jovana Vukotića uzeo bolovanje, jer sam sada u konstantnom strahu da se nešto ne dogodi - kaže Vukotić i navodi da je on jedan običan porodični i poslovni čovek.

Pogledajte više