MOJ UNUK NOSI IME PRADEDE MAKSIMA: Radoslav Stojanović iz Sidneja, sin prvog junaka u našoj tradicionalnoj akciji, govori za "Novosti"

Darovano posebnima. Onima, sa nevidljivim oreolom koji zasija, tek, kad saznamo da su bili spremni da sebe žrtvuju za druge. Založe najdragocenije: sopstveni život.

Ovo je priča o Maksimu Stojanoviću, prvom podvižniku iz naše tradicionalne akcije.

Najlepše u srpskom novinarstvu, ikada. Akcije u slavu života. Ovo je priča o električaru iz Skoplja koji je, u strašnom zemljotresu, u proleće 1963. godine, spasao hiljade ljudi.

Kada je zemlja proključala, kada se sve rušilo i nestajalo, krenuli su požari. Pretila je dodatna katastrofa, da u vatri izazvanoj električnom strujom izgori i ono što je preteklo rušilačkom talasu.

Bio je dežurni tog nesrećnog dana u komandnom centru elektrodistribucije za ceo grad na Vardaru. Ali, i za pojedine delove Makedonije. Od siline udara, zgrada centra je u trenu postala ruševina. Komandnoj prostoriji pristup je bio nemoguć. Maksim Stojanović je znao samo jedno: ako isključi struju, zaustaviće požare. Kako se probiti do komandne table, a sve je zatrpano. Grabio je napred, a zemlja je još podrhtavala. Zatrpavala ga, a on se podizao. Čuo je povike koji su ga pratili do kraja života.

- Ne, Maksime, neee! Stani, čoveče, poginućeš. Ne sahranjuj samoga sebe...

Domogao se nekako, te, nesrećne kontrolne table, povukao glavni prekidač i pao.

Kad se zemlja smirila, izvukli su ga onesvešćenog.

- Kuku Maksime, zatvor ćeš da zaglaviš jer si ostavio Skoplje bez struje - šalili su se spasioci.

Umalo da se tako i dogodi. Tadašnji, takozvani, republički organi zaista ga umalo nisu kaznili. Ali, "Novosti" su prenele vest: Junak sa Vardara spasao Skoplje od novih žrtava.

Beograd je reagovao. Maksim je postao heroj. Tako je, na primeru ovog požrtvovanog mladog čoveka (imao je tada 28 godina), utemeljena sada već kultna akcija "Novosti" - "Najplemenitiji podvig godine".

Sa ovom pričom idemo u susret Maksimovom sinu Radoslavu Stojanoviću. Mejl, iz naše redakcije, putuje u Sidnej. Tamo žive Maksimovi potomci. Otišli su, poput mnogih, putem, nekog boljeg života.

- Veliku radost ste mi učinili. Probudili najlepše uspomene na oca, mada one u mom srcu žive. I, živeće večno - odgovorio nam je Radoslav, sin Maksimov.

- Za njega su Beograd i "Novosti" bili svetlost. Stalno je o tome pričao. Mislim, da mu je to priznanje vraćalo snagu i u trenucima kada se gasio.

Rečenica, pa tri tačke. Činilo nam se da su ove tačke suze. Same suze.

Piše nam Radoslav da je očev podvig, u neku ruku, podizao njega i njegovog brata. Da su oni na očevom primeru podizali i svoju decu.

- Zavetovao nas je da budemo ljudi - prenosi nam Radoslav.

- Opravdali smo njegovo poverenje. Sudbina koja ga je uzvisila, primer kome se poklonila cela tadašnja Jugoslavija, a sve zahvaljujući "Novostima", ne obavezuje samo nas njegove potomke, nego i vaskoliki svet da dobro delo živi. Da je iznad nacije. Vere. Svega materijalnog. Verujem, bez obzira na sve ovo što nas pogađa i deli, samo se dobrota umnožava. Mi, Stojanovići, u ime te dobrote i našem najmlađem potomku, mom unuku, dali smo ime Maksim. Po slavnom pradedi.

Na radnom stolu sina prvog podvižnika "Novosti", naše je izdanje, knjiga "Zlatni ljudi", koju su "Novosti" štampale povodom pete decenije Podviga.

- Često je prelistam i, čini mi se da sve te ljude odnekud poznajem. Pratim svaku vašu akciju i pitam se koliko je teško žiriju da među svim tim plemenitim ljudima odabere najplemenitijeg - piše nam Radoslav.

- Sticajem okolnosti moj otac je bio prvi. Sticajem nesrećnih okolnosti koje nedre junake. One, koji svoje živote, delove tela, svoju imovinu zalažu da pomognu drugima.

Nažalost, mnogi od njih ostaju nepoznati. Na sreću, "Novosti" mnoge i osvetle. I to je vaš podvig. Podvig "Novosti" da su istrajale sve ove decenije, negujući najuzvišenije ljudske vrednosti.

USKORO DOLAZI U BEOGRAD

RADOSLAV Stojanović, sin prvog podvižnika "Novosti" u tradicionalnoj akciji našeg lista, uskoro će doputovati u Beograd. Grad koji je voleo njegov otac. Grad koji on voli i u kome bi želeo da ostane. Do kraja da ostane.

- Jedva čekam susret sa voljenim gradom, ali i sa vašom redakcijom - poručio nam je.

- Dobro došli - odgovorili smo.

VOLEO BIH DA IMAMO TU PLAKETU

KADA je moj otac proglašen najplemenitijim Jugoslovenom, tada nije dodeljivana plaketa za "Podvig" - podseća Radoslav.

- Voleo bih da je sada u našoj kući imamo, kao trajnu uspomenu na njegovo delo.