JELI STE VUDI VIRŠLE? Ukoliko vam se jave ovi siptomi zbog listerije, hitno se javite lekaru - trudnice rizična grupa

- Ceo lanac koji se bavi kontrolom bezbednosti hrane počev od samog uvoza do plasmana na tržište je zatajio. Zaboravili su u potpunosti da se primenjuje Zakon o bezbednosti hrane. To je obaveza. Ako nešto plasiramo na tržište, moramo da proverimo u celosti njegov kvalitet. Da li ispunjava sve standarde koji su potrebni da bi se on plasirao na tržište, ali prvo da li je on bezbedan da se može plasirati. Ako proizvod nije bezbedan, odmah se povlači sa tržišta - rekao je Marko Dragić, pravni savetnik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

- Da smo uradili sve po proceduri, videli bismo da sa viršlama nešto nije u redu čim bi prešle granicu. Trebalo je da se uzme jedan uzorak i da se na tom jednom uzorku uradi sva potrebna kontrola. Ukoliko ispunjava sve standarde koji su definisani bezbednošću proizvoda, onda tek može da se plasira na tržište. U celom sistemu je evidentno da je bio propust nadležnih organa koji su morali to da urade, a oni nisu. Ne mogu pojedinačno da kažem ko je tačno zatajio, ali ceo lanac je kriv. Počev od Uprave carine koja vrši kontrolu, Uprave za veterinu i naravno proizvođača koji je, kao prvi u lancu, trebao da pregleda proizvod. Te iste službe koje su zakazale sada mogu da se pokažu na delu i kažu koliko je proizvoda kupljeno kako bi pokazali da rade u interesu građana.

Šta se dešava sa inspekcijama i kakvu hranu jedemo?

Dragić je kazao da je veliki problem, i u ovom slučaju, to što u našem zakonodavstvu ne postoji kolektivna tužba.

- Niko neće da tuži zbog jednog pakovanja viršli. Ali da postoji kolektivna tužba, oštećenima bi se mogla nadoknaditi šteta, odnosno, svima koji su kupili „Vudi“ viršle. Ovako bi pojedinačnim tužbama ugušili sudove. Ministarstvo trgovine treba da opomene i kazni. Moraju svi iz lanca da snose sankcije. Zašto nas obaveštava RASFF pored toliko naših službi? Meso i mesne prerađevine najviše dolaze iz Španije i Italije. Imamo veliki broj stoke i dosta izvozimo zbog dobre cene. Treba da se pozabavimo time da potrebe našeg tržišta sređujemo iz domaće proizvodnje. Datumi na proizvodima u prodavnicama su problem. Sami trgovci moraju da odluče da adekvatno posluju, a takvim stvarima nedostaje jak inspekcijski nadzor - rekao je Dragić.

Opasna bakterija

Kakva je to bakterija i kakva nam opasnost preti od listerije, ispričao je prof. dr Darko Nožić.

- Radi se o vrlo opasnoj bakteriji, ali za određene kategorije pacijenata. To su prvenstveno trudnice i stariji imunokompromitovani ljudi. U SAD od listerije umre 200-300 ljudi godišnje. Za zdrave ljude nije toliko opasna. Oni najčešće imaju proliv ili povraćaju, kao i kod drugih infekcija. Trudnice su kategorija ljudi koja jako mora da vodi računa šta jede. Isto tako, ljudi stariji od 65 godina i oni koji imaju neku bolest imunokompromitujuću. Kod njih je listerioza veoma opasna, invazivna, prelazi na centralni nervni sistem, moždane ovojnice i zato izaziva tešku kliničku sliku sa smrtnošću od oko 20 odsto - rekao je doktor.    

Spontani pobačaj

Profesor Nožić kazao je da pošto se infekcija listerijom prenosi transplacentarno i izaziva infekciju ploda, dešava se da se trudnoća završava spontanim pobačajem.

- Pobačajem ili rađanjem mrtvog deteta, smrću prevremeno rođene bebe ili prevremenim porođajem. Ukoliko majka dobije listeriozu u ranoj fazi trudnoće, to se može odraziti na bebino zdravlje, a najčešći su neurološki poremećaji razvoja mozga, hidrocefalus (uvećana glava), spuštenost kapaka i zrikavost. 

Koji su prvi simptomi?

- Uglavnom proliv i povraćanje. Listerija se rutinski ne traži u stolici. Ona se u stvari dijagnostikuje. Jeza, drhtavica, čest poremećaj svesti, bolovi u mišićima su neki od simptoma. Oboleli nemaju izražene gastrične tegobe već imaju sistemske - temperaturu, pomućenje svesti... Ali kod trudnica, nažalost, to je vrlo često gubitak ploda. Simptomi kod trudnica čak ne moraju da budu mnogo izraženi, a da se plod izgubi – upozorio je dr Nožić na televiziji K1. 
Kako se listerija našla u viršlama?

Listerija se, kako je objasnio dr Nožić, nalazi u termički neobrađenoj hrani. 

- Barene kobasice, viršle i svi ti mesni produkti koji nisu termički obrađeni su vrlo opasni. Možda su najopasniji mlečni proizvodi. Recimo, sir koji nije pravljen od pasterizovanog mleka. To, recimo, postoji na pijacama. Trudnice koje jedu mlečne proizvode moraju da jedu proverene, a ne proizvode gde ne postoji podatak o pasterizaciji. Da ne uzimaju na pijacama mlečne proizvode. Sirovo voće i povrće može biti nosilac listerioze. Treba obavezno oprati celer, lubenicu, dinju, sve što raste pri zemlji. Recimo, dinju obavezno oprati pre sečenja, jer recimo na kori može da se nađe listerija i da se unese u organizam. Znači, ne treba iz frižidera vaditi hladno, već treba termički obraditi hranu, dobro podgrejati. Frižider treba redovno čistiti.

Ako se mesni proizvod proprži da li će nestati listerija?

- Sve preko 70 stepeni uništava listeriju. Tu isključujem mogućnost nastanka bolesti – kazao je dr Nožić.

Kako se leči listerija?

Listerija se leči antibioticima, a lečenje je relativno efikasno. 

- Smrtnost je jako velika jer se bolest uglavnom dijagnostikuje u teškim slučajevima i smrtnost je kod njih oko nekih 20 odsto – naglasio je prof. dr Darko Nožić.