MARKAMA DOPISIVANJE ČUVA OD ZABORAVA: Lidija Antov, penzionerka iz Dimitrovgrada, najveći filatelista u ovom kraju

I dalje pomno prati emitovanje novih, traga za retkim poštanskim markama iz prošlih vremena i popunjava svoje albume u kojima ima više 2.900 primeraka iz raznih epoha.

Istini za volju, u eri informatičke revolucije i novih "medija", odnosno načina komuniciranja dopisivanje je sve ređe. Mladi gotovo da i ne znaju da su pismo, dopisnica, ili razglednica sa poštanskom markom nekada bili glavno sredstvo komunikacije među rođacima i poznanicima.

- Prikupljanjem maraka bavim se praktično od detinjstva, još od kraja pedesetih godina prošlog veka i one su moj veliki hobi. Počela sam zahvaljujući dečjoj radoznalosti, kada sam najpre razlikovala šta je lepo, a šta nije. Veliku zaslugu ima i baba Roza koja je daleke 1929. otišla u SAD i odande je slala pisma i dopisnice, sa kojih sam počela pažljivo, makazicama da skidam živopisne marke i čuvam ih. Najpre među koricama knjiga ili svezaka, a kasnije sam imala i svoj prvi filatelistički album. Nabavila sam ga krajem šezdesetih minulog veka u Varni i Sofiji u Bugarskoj i tada sam počela ozbiljnije da se bavio ovim lepim hobijem koji me ne napušta ni danas - kaže Lidija.

Malo-pomalo, tokom minulih godina i decenija zbirka Lidije Antov se uvećala na bezmalo 3.000 primeraka raznih maraka smeštenih u pet albuma. Ima ih sa svih kontinenata i gotovo svih zemalja na zemljinoj kugli. Dobijala ih je na razne načine: od prijatelja, poznanika, onih koji su znali da se bavi filatelijom, zvala je telefonom razne institucije i na slične načine, kupovala u Dimitrovgradu, Pirotu, Nišu.

Lidiji su iz njene kolekcije, najdraže stare marke, a među njima naročito one sa likovima glumaca, pevača, ali i političara kao što su Georgi Dimitrov, Honeker, Ho Ši Min, Kenedi, car Boris iz 1942. i mnoge druge. Tu su i one štampane nekim povodima, u malim tiražima i veoma retke. Žao joj je, međutim, što među mladima nema interesovanja za ovaj lep hobi.