ZA 60 GODINA VIŠE OD 2.000 PODVIŽNIKA: U susret jubilarnom "Najplemenitijem podvigu", tradicionalnoj, uglednoj akciji "Večernjih novosti"

U ovim rečenicama akademika Matije Bećkovića, više od dve decenije predsednika žirija "Najplemenitijeg podviga godine", koji organizuju "Večernje novosti", sažeti su suština i sve vrednosti naše tradicionalne akcije. Ove godine organizujemo je jubilarni, 60. put. Ravno šest decenija, bez prekida čak i u najtežim, ratnim vremenima, izvodili smo na pijedestal ljudskosti one najhrabrije, najuzvišenije među nama, da nas svojim primerima odvažnosti i humanosti podsete na jedinu pravu životnu vrednost - biti Čovek.

Kada bi se okupili svi nagrađeni, bio bi to veličanstven skup više od 2.000 podvižnika od Triglava do Đevđelije, od Subotice do Gore i Šar-planine. Njihove podvige nije lako nabrojati. Šta su sve ti zlatni ljudi učinili, ponekad je teško i zamisliti: spasavali su decu iz lavine, golim rukama savladavali sonu kiselinu, nogom pod točkom zaustavljali autobus pun putnika kojem su otkazale kočnice i telom voz da bi spasli majku i njeno dvoje dece, skakali u vatru i vodu da spasavaju znane i neznane, davali svoje organe drugima da bi im produžili život, za 40 sekundi od podmetnute bombe spasli 141 putnika u vozu, zalagali su život za slobodu, otadžbinu, oficirsku čast i ljudski obraz...

Zahvaljujući njihovim podvizima, u pričama na stranicama našeg lista, na najbolji način pokazali smo da postoje ljudi čija plemenitost i hrabrost iznenada blesnu poput najsjajnijih zvezda. U trenu, njihova odvažnost ostavljala nas je bez daha, a čoveštvo izazivalo divljenje. Da bi spasli druge i pomogli drugima kojima često ni ime nisu znali, te zvezde sa likom Čoveka bez oklevanja pokazivale su da su spremne da založe sve što imaju. Nisu zastajali niti se zapitali vredi li. Za svoje podvige u ratu bi dobili orden, možda i viši čin, ušli bi u udžbenike istorije, narodno predanje... U miru pak sve što su dobijali bili su stisak ruke i poneko tapšanje po ramenu. A, njihov "ulog" je obično bio isti i veliki - ljudski život!

Minulih 60 godina pokazali su da je ova niska plemenitih bisera - neprekidna. I svake godine ova neprocenjivo vredna "ogrlica" sve je duža. Pridružuju joj se novi junaci, da ponesu i dalje prenesu jedinstvenu, nevidljivu baklju plemenitosti koja čistim, neokrnjenim sjajem blista nad Srbijom i regionom. Naši podvižnici su čuvari onog plamena što nas u ova turobna vremena čuva od mraka u kom svet danas živi. Od sebičnog mišljenja da se svako učinjeno dobro mora nagraditi novcem. Junaci naših priča o nagradama nisu ni razmišljali.

Danas s ponosom govorimo i da za minulih šest decenija nikada nismo strahovali da li će za ova priznanja biti dovoljno kandidata. Uvek ih je bilo mnogo više nego plaketa koje naš list dodeljuje.

A sve je započelo 1963. godine, mnogo pre nego što je postalo pomodno govoriti o društvenoj odgovornosti kompanija. "Najplemenitiji podvig godine" pokrenuli smo posle zemljotresa koji je te godine, u praskozorje, 26. jula, za samo 20 sekundi razorio Skoplje i odneo više od 1.100 života. Mnogo je tih dana, posle tragedije, bilo pojedinaca koji su nesebično spasavali druge. Njihova odvažnost zadivila je Jugoslaviju, a naš novinar Anastas Nešić predložio je Slobodanu Glumcu, tadašnjem glavnom uredniku "Večernjih novosti", da naše novine pokrenu akciju "Najplemenitiji podvig".

Tako je i bilo. Katastrofa u Skoplju izrodila je prvog junaka "Podviga" - Maksima Stojanovića, tada dvadesetosmogodišnjeg električara u glavnoj centrali u Skoplju. Njegova prisebnost tog stravičnog jutra u 4.17 spasla je grad od još veće katastrofe. Maksim je, krčeći ruševine, rizikjući svoj život dok je zemlja još podrhtavala, pojurio u centralu, isključio struju i sprečio da razoreni glavni grad, tada SR Makedonije, postane buktinja koja bi odnela još stotine života.

Već godinu kasnije, zbog hrabrosti koja se mogla očekivati od starijih, ali ne i od deteta, "Novosti" su uvele i kategoriju "Dečji najplemenitiji podvig". Te 1964. na takvu odluku svojim viteštvom "primorao" nas je šesnaestogodišnji Hakija Buzadžić iz Banjaluke. On je iz ledenog, nabujalog Vrbasa od utapanja spasao vršnjakinju R. P.

Od 1973. godine uveli smo još dve zlatne kategorije za najplemenitiji podvig - kolektivni i onaj koji se dodeljuje postuhmno junacima koji su položili svoj život da bi spasli tuđ. Iste te godine, umesto novčanih nagrada, odlučeno je da se podvižnicima uručuju zlatne i srebrne plakete. Prvu zlatnu plaketu za kolektivni podvig dobili su mornari Jedinice motornih topovnjača Ratne mornarice JNA, koji su u samo jednoj godini spasli 27 života žitelja jadranskih ostrva, stižući do njih u sudbonosnim trenucima, u najudaljenija mesta, kada nijedan brod nije smeo da isplovi. Zlatna plaketa posthumno je dodeljena i šestorici boraca Odreda teritorijalne odbrane JNA, koji su 1971. poginuli boreći se sa grupama ubačenih ustaških terorista.

Zbog značaja i činjenice da je "Najplemenitiji podvig godine" postao najuglednija, najprepoznatljivija i najdoslednija akcija najpre u Jugoslaviji, a potom i u Srbiji, menjala su se i mesta gde smo našim podvižnicima uručivali nagrade i plakete. Najpre su dodeljivane u redakciji "Večernjih novosti", potom u Saveznoj skupštini, pa u beogradskom Narodnom pozorištu, a poslednje dve decenije u Skupštini grada Beograda.