UTEHU OVDE I ALBANCI NALAZE: Manastir Visoki Dečani odoleva nedaćama i pruža oslonac ovdašnjem narodu (FOTO)
ZNAO je naš sveti kralj Stefan Dečanski gde da sagradi sebi zadužbinu.
Foto: D. Milovanović
Ovde je Bog zaista bio izdašan u stvaranju prirodnog krajolika, a graditelji su uspeli da podignu nešto veličanstveno. Zato oni koji prvi put kroče unutar manastirskog kompleksa ostaju bez daha od mira i lepote čitavog zdanja, ali i neopisive energije i duhovnosti koja prožima čitav ovaj prostor.
Ovim rečima najčešće opisuju utiske o manastiru Visoki Dečani oni koji prvi put borave u svetinji sagrađenoj 1326. godine, koja od tada opstaje uprkos nebrojenim napadima raznih osvajača kroz vekove. Okružen borovom šumom sa gornje strane puta, livadama ispred i brdom iza kompleksa, manastir Visoki Dečani odaje utisak kao da ga je božja ruka spustila baš na taj prostor. Neki stiču utisak kao da sve to nije građeno ljudskom rukom, a bratija se trudi da svaki deo manastirskog kompleksa bude uredan i da blista.
- Ovde se zaista oseća da Bog postoji. Jednostavno, pri ulasku u samo manastirsko dvorište oseća se neka energija, neka snaga - sećamo se reči Marka Vučića, mladića iz Kuršumlije koji je kazao da je osećaj boravka u Dečanima neopisiv i da se mesecima kasnije prisećao svakog trena koji je proveo u svetinji.
KAZIVANjA
POZNATA je priča da je jedan turski aga, koji je naredio rušenje, preminuo ispred manastira. Zabeleženo je i da je austrougarskog vojnika, koji je planirao da ukrade i iznese svete mošti, usmrtila statua lava iznad jednog od ulaza.
Mladići iz okolnih povratničkih sredina u Metohiji ispričali su nam da se lepotama ove svetinje ne dive samo vernici iz naše zemlje, već i posetioci drugih veroispovesti, pa i neki Albanci, čiji pojedini sunarodnici godinama unazad napadaju monaštvo i manastir.
- Nedavno su došla tri sredovečna Albanca. Budući da dobro razumem albanski, shvatio sam da su došli iz znatiželje, i to sa drugog kraja Kosmeta. Po ulasku u dvorište podsmevali su se, ali su, kako su prilazili manastiru, bivali sve ozbiljniji. Ušli su unutra, razgledali ikone, bili do kovčega sa moštima svetog kralja i izašli daleko mirniji. Pošto su se tada jedino pitali zašto je ktitor manastira sahranjen unutar crkve, ja sam im objasnio na albanskom da je to njegova zadužbina i da su srpski vladari birali gde će počivati. Objasnio sam im i da mošti svetoga kralja imaju isceliteljske moći - priča nam mladić iz jedne od metohijskih sredina koje se oslanjaju na ovu svetinju.
Povratnici u ovaj kraj ne samo da dolaze na molitve i o većim praznicima, već se monasima obraćaju i za pomoć oko lečenja, a često i oko nabavke osnovnih životnih namirnica.
- Nama je ova svetinja kao kuća. Ovde se, uprkos okruženju, nekako osećamo mirno i spokojno - priča nam sredovečan bračni par iz jedne od enklava nadomak Peći. Kažu da su svojevremeno dovodili ovde poznanike Albance koji su imali bolesno petogodišnje dete i koji su za monahe imali samo reči hvale. Naime, osim redovnih molitvi i liturgija, monasi često očitaju i molitve za zdravlje posetilaca koji za to zamole.
- Ne samo što se oduševe ovdašnjom lepotom, mirom, freskama i bogatom istorijom, posetioci svih veroispovesti su iznenađeni neponovljivim osećajem duhovnosti koji prožima sve koji uđu u našu svetinju - pričaju i monasi.
Oni podsećaju na brojne primere ljudi koji su posle posete zadužbini svetog kralja Stefana Dečanskog promenili veru i prešli u pravoslavlje, a bilo je među njima Italijana, Čeha...
O tome da svetinju čuvaju mošti svetog kralja Stefana Dečanskog, govori i činjenica da, uprkos mnogobrojnim napadima tokom istorije, nikada nije oštećena. Ipak, tu je i "ovozemaljska" zaštita - italijanski vojnici Kfora koji su nadležni za bezbednost manastira. Oni na punktu ispred prilazne kapije proveravaju i legitimišu sve posetioce.
Na dvadesetak metara od glavne ulazne kapije manastira, nalazi se i novosagrađena gvozdena kapija i još dve manje, gde se nalazi i montažna kućica u kojoj povremeno boravi neko od momaka koji pomažu monaštvu.
EKONOMIJA
MANASTIR Visoki Dečani poseduje i razvijenu ekonomiju poput velikih gazdinstava. Osim što obrađuju deo imanja koji im je na raspolaganju, u ekonomiji čuvaju ovce i koze, tako da se u manastirskoj prodavnici mogu kupiti kozji sir, kačkavalj, ali i vino, rakija, razni melemi... Vernicima su na raspolaganju i predmeti iz ikonopisačke radionice, ikone, brojanice…
- Iako je manastir jedini na Kosmetu za čiju bezbednost su nadležni italijanski pripadnici Kfora, ovde se smenjuju i vojnici iz drugih zemalja. Svi oni se sa poštovanjem odnose prema svetinji koja je na listi Uneska - zaključuje mladić koji u manastirskom konaku svim gostima donosi posluženje, manastirsku rakiju i sok od zove koje spravljaju ovdašnji monasi...
Posetioci i iz inostranstva
OSIM vernika iz centralne Srbije i sa Kosmeta, svetinju poslednjih godina pohode i turisti iz inostranstva, uglavnom iz centralne Evrope: Nemci, Italijani, Švajcarci, Česi, Poljaci, ali povremeno dolaze i grupe iz Japana i drugih dalekih zemalja.