CRNA GORA ĆE SE IZMIRITI KADA SE NJEGOŠEVA KAPELA VRATI NA LOVĆEN: Mitropolit Joanikije bogoslužio u Donjem Ostrogu

-Čestit, miran, staložen, mudar ali i čovek koji je imao stav. Imao reč, rekao je Joanikije.

-Ne možemo, naravno, ovoga puta prepričati sav njegov život. Znamo da se u mladim godinama, zajedno sa većinom tadašnje omladine, borio za ujedinjenje Srbije i Crne Gore. On je želeo, kao što su i svi naši veliki preci željeli, da se objedini ceo srpski narod, ne samo Srbija i Crna Gora, da se oslobodi Kosovo. Sve je on to pamtio. On je govorio za sebe i za svoju generaciju: Mi smo imali ideale, mi smo živjeli za te ideale. Prekaljen čovek koga život nije štedeo, istakao je mitropolit Joanikije, podsetivši koliko je bilo teško u posleratno vreme izabrati mitropolita za Crnu Goru.

-Decenije su prošle, a nije mogao biti izabran novi mitropolit crnogorski. Mudri Patrijarh German je predložio upravo našega Mitropolita Danila. Vidio je u njemu i mudrost i staloženost, ali i hrabrost i karakter. I kad je on došao u Crnu Goru, zatekao je teško stanje: pobijeno sveštenstvo, preostalo uplašeno. Bilo je naravno ljudi s karakterom, čestitih i dobrih, ali veoma mali broj. Sabrao je preostale ljude, ne samo sveštenike nego i dobre domaćine i ugledne ličnosti toga doba i napisao onu riječ onoga doba koja se vrlo često ponavlja: Vera u Crnoj Gori liči na oganj koji je zakopan ispod pepela, a moja je dužnost da sačuvam taj oganj da se ne ugasi, pa će dati Bog da se razgori jednoga dana, pođetio je Mitropolit Joanikije i naglasio da je to bila proročka reč mitropolita Danila Dajkovića jer se tako i dogodilo.

-On je sačuvao, ne samo oganj vere nego i čast i obraz Crne Gore, posebno u vremenu kada je Crna Gora bila ponižena. Od koga? Bilo ih je raznih!. Ali ponajviše od svoga. Od svoga naroda. Kada je Crna Gora po nalogu Josipa Broza Tita prihvatila zli projekat da pogazi Njegošev amanet i lovćensku kapelu oburda i grob Njegošev oskrnavi, žestoko se protivio. I nije popuštio. Podržali su ga ugledni, obrazovani i hrabri ljudi tog vremena, među njima i nekoliko Cetinjana, najuglednijih Cetinjana toga doba Petar Lubarda, Niko Martinović, Uroš Martinović, pa bogme i dobar deo Crnogoraca toga doba. .Podržali su ga umetnici, pisci i naravno svi ljudi koji su imali. savesti i koji su prepoznali šta se događa” rekao je on.

Mitropolit je ponovo rekao da je tada došlo do nečistog i zlokobnog spoja između ustašluka i komunizma.

-I to je mutiralo u neku novu priču, još zlokobniju, jer je Savić Marković Štedimlija, opskurni sluga Ante Pavelića za celo vreme rata, dao glavne ideje za rušenje Lovćenske kapele. A onda prihvatio Vladimir Deddijer, Brozov biograf, a onda naravno i crnogorski komunisti. A onda je Broz rekao: Samo vi to završite. I to je bilo dovoljno da Crnogorci izgube pamet, ne svi, hvala Bogu. Tu pamet je sačuvao naš blaženopočivši Mitropolit Danilo Dajković. Bio je sam, ali je bio s Bogom. Bio je s Njegošem i sa svojim precima, kazao je on.

Dodao je da je borba Mitropolita Danila za Lovćen bila veličanstvena.
-Nije on izgubio, on je odneo moralnu pobedu nad silom, zlom i nepravdom. Zlo ne može samo da deluje nego kad se udruži sa vlašću i sa nekom drugom silom ovoga sveta. I tako je to zlo u to vreme dobilo silu i bezobzirno slušilo Lovćensku kapelu i Njegošev amanet pogazilo, a Crnu Goru uvelo u veliki greh. Za taj greh treba da se pokaje Crna Gora., rekao je Mitropolit Joanikije. On je izrazio uverenje da će se Njegoševa kapela vratiti na Lovćen.

-Bog će dati, Bog će učiniti. I to bi bila prilika da se izmiri Crna Gora: Mitropolit Amfilohije je govorio: Nek ostane mauzolej. Mi smo civilizovan svijet i nećemo da ga rušimo. To je spomenik jednoim vremenu, nadamo se prošlom vremenu. Ali treba Njegošev amanet ispuniti i vratiti kapelu na Lovćen. I to da bude vidljiva i da ne bude ponižena. Da se vratimo Njegošu i njegove kosti oslobodimo”, poručio je Mitropolit Joanikije.