KROĆENJE NEMIRNE ZAPADNE MORAVE: Planirana izgradnja bedema, koji će, nadaju se, umiriti vodu (FOTO)

Prema podacima do kojih su došle "Novosti", posle tih poplava pre osam godina, gotovo 600 miliona dinara bilo je potrebno za sanaciju uništenih sela, obnovu putne infrastrukture, rekonstrukciju kuća, poslovnih i ekonomskih objekata, i za revitalizaciju izvorišta "Zvezdan".

Izgradnja "Moravskog koridora" trebalo bi da konačno stavi tačku na svaki dalji "rat" sa rekom, koja prolazi kroz Trstenik u dužini od 17 kilometara.

- Još dok se govorilo o izgradnji auto-puta, bilo je reči da će to biti prvi auto-put na teritoriji celog Balkana sa masivnim sistemom odbrane od poplava - kaže za "Novosti" Vladimir Dačić, opštinski većnik za infarstrukturu, komunalne delatnosti i bezbednost u saobraćaju. - Sam plan pretrpeo je nekoliko izmena projektno--tehničke dokumentacije i konkretno, u delu kroz našu opštinu, odlučeno je da se sa desne strane Zapadne Morave celom dužinom, a na nekim delovima i sa leve, podigne bedem.

U selima koja gravitiraju ka Zapadnoj Moravi živi oko 20.000 stanovnika. Tokom prethodnih izlivanja nemirne reke najviše štete pretrpeli su meštani čije su kuće i imanja sa njene desne strane, u selima Počekovina, Stopanja, Bresno Polje.

- Te 2014. godine, Komisija za procenu štete registrovala je posledice poplava na 3.000 hektara obradivih površina, stotinak stambenih i dvostruko više pomoćnih objekata. Poljski putevi su bili praktično neprohodni, a dodatno je bila oštećena putna infrastruktura - podseća Dačić. - Poplave su se ponovile 2016, ali budući da je mnogo urađeno na saniranju kritičnih vodotokova, osim delimičnog popuštanja zaštite kod Počekovine, ipak smo imali značajno manje štete.

Bez Zapadne Morave u Trsteniku nema života. Kalemari iz Velike Drenove, Selišta i Medveđe, proizvode sadnice i lozne kalemove na samo 300 do 400 metara od reke.

- Od Zapadne Morave zavisi više od 300 proizvođača samo u našem selu i od reke zna da bude velikih problema - kaže za "Novosti" veliki kalemar Ivica Kačarević iz Velike Drenove. - Bilo je godina kada je zbog izlivanja dolazilo do velikih materijalnih šteta. Verujem da će bedem pri izgradnji "Moravskog koridora" umiriti vodu.

Zapadna Morava nije jedina reka koja je pravila probleme u trsteničkoj opštini. Riljačka reka u Selištu i Ljubostinjska reka u Grabovcu odgovorne su za katastrofu 2014. godine. Sa Gledićkih planina spustile su se ogromne količine mulja, narod je mesecima iznosio stvari iz kuće, stručnjaci ABHO danima su dezinfikovali teren. Svi putevi bili su prekinuti i u planinskim selima. Do Planinice se nije moglo, manastir Ljubostinja bio je odsečen.

- Sećam se da je 1985. zbog izlivanja stradao put, jedan autobus je kod Rajevca bio i zatrpan, ali od zla s neba koje se 2014. sručilo nikad nije bilo većeg. Bar u našem selu takvo nešto niko ne pamti - ispričao je za "Novosti" Zoran Vasić, meštanin Donjeg Dubiča.

Čairski potok je 2020. gotovo uništio neke ulice u naselju Pejovac, a od padavina stradali su Odžaci, Beljici, Gornji Ribnik, delovi Osaonice. Pre tri godine, Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima investirala je 100 milona za saniranje Riljačke i Crnišavske reke, kao i za kanalisanje, u jednom delu, Ljubostinjske.

- Te godine smo iz sopstvenih sredstava izdvojili šest miliona dinara kako bi uredili i sanirali sva rečna korita za koje smo u tom trenutku smatrali da su najhitnija za sanaciju,prošle godine uložili smo šest i po, a ove pet miliona za sređivanje devet vodotokova - dodaje većnik Vladimir Dačić.

Iako je sređivanje vodotokova drugog reda za Trstenik vrlo važno, sagovornici "Novosti" naglašavaju da su sve oči uprte u budući bedem do "Moravskog koridora". A on bi trajno trebalo da zaštiti i Zapadnu Moravu i narod koji živi pored i od ove reke.

PROJEKAT OD 11,5 MILIONA EVRA

BEDEM u okviru Moravskog koridora neće biti jedina velika investicija na Zapadnoj Moravi kod Trstenika. Novo postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda počeće da se gradi u mesto Bogdanje. Projekat vredan 11,5 miliona evra, koji se finansira iz kredita Nemačke razvojne banke, zajedničkim ulaganjem Ministarstva građevinarstva, sabraćaja i infrastrukture i lokalne samouprave, podrazumeva i gradnju kolektorske i rekonstrukciju dela dotrajale mreže.

- Postrojenje je projektovano za 18.000 ekvivalentnih korisnika - iznosi za "Novosti" Slađana Aleksić, v. d.direktorka JKSP "Komstan" Trstenik. - Radiće po sistemu solarnog sušenja mulja i skladištenja na 162 kvadrata.