BRĐANINOVA SMRT Petronijević: Nije pušten, on je izbačen, da ne umre u zatvoru, gde nije imao adekvatno lečenje

S. M. - S. J. M.

08. 09. 2022. u 08:00

BIVŠI potpredsednik Vlade Republike Srpske i šef Kriznog štaba Srpske Autonomne Oblasti Krajina Radoslav Brđanin (75) preminuo je juče, u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske u Banjaluci. Brđanin je 3. septembra pušten na slobodu iz Sheveningena, u kom se nalazio od prošle godine. Prethodno je u Danskoj odslužio 23 godine zatvora zbog presude Haškog tribunala.

Foto: AP Photo/Michael Kooren, POOL

Dansko pravosuđe uputilo ga je u Sheveningen, jer je odslužio dve trećine kazne i ispunio uslove za puštanje na slobodu. Međutim, Haški mehanizam je nastavio da krši njegova ljudska prava, ne dozvoljavajući mu da se vrati kući. Otpustili su ga tek kada mu se zdravstveno stanje drastično pogoršalo, pa je odmah po dolasku u Banjaluku smešten u bolnicu.

Prema rečima prof. dr Vlade Đajića, generalnog direktora UKC Republike Srpske, Brđanin je od subote, 3. septembra, bio hospitalizovan u Klinici intenzivne medicine za nehirurške grane, gde je primljen u veoma zapuštenom zdravstvenom stanju, sa elementima teške iscrpljenosti organizma i povišenim upalnim parametrima koji su upućivali na sepsu.

- Nakon višednevne hospitalizacije, tokom koje ga je lečio konzilijum sastavljen od intenzivista, gastroenterologa, abdominalnog hirurga, onkologa i radiologa, i svih napora medicinskog osoblja da mu spasu život, pacijent je preminuo - izjavio je juče Đajić.

Tako je Brđanin još jedna žrtva medicinskog nemara nadležnih u Sheveningenu, koji su više puta do sada dokazali da srpske zatvorenike i pritvorenike ne leče adekvatno, da im uskraćuju preglede i terapije, na šta su više puta ukazivali lekari iz Srbije.

- Brđanin nije pušten, on je izbačen iz Sheveningena da ne umre u zatvoru, jer im svaka nova smrt posle ubistva Slobodana Miloševića predstavlja teret. Činjenica da mu se za tri dana toliko pogoršalo zdravstveno stanje da je preminuo, a zasigurno su lekari u Banjaluci dali sve od sebe da mu pomognu, govori da u zatvoru u Holandiji nije imao adekvatno lečenje. To najbolje govori o haškoj humanosti - kaže za "Novosti" advokat Goran Petronijević.

Njegov kolega i poznavalac prakse Haškog suda Toma Fila navodi da je Brđaninovo stanje jasno pokazalo da on u Holandiji - nije lečen.

- Srbi Hag ne interesuju, niti njihova ljudska prava. Nijedan pristojan Holanđanin ne leči se u toj bolnici blizu zatvora u Sheveningenu, gde vode naše ljude. Njihov cilj u Hagu je samo da osude što više Srba i opravdaju svoje plate od 30.000 evra. Brđanin je morao pre tri godine da izađe na slobodu, ali tadašnji predsednik suda Ađijus - dripac sa Malte i veliko zlo - nije hteo da ga pusti. Tražio je priznanje krivice - oštar je Fila.

I advokat Dušan Bratić ukazuje prstom na predsednika haškog suda i optužuje ga za - ubistvo.

- Brđanina je predsednik Mehanizma bez osnova držao u pritvorskoj jedinici godinu dana, gde nije imao medicinsku negu. Zbog golog nasilja, njegovo stanje se pogoršalo. On ga je time ubio, a ne neki lekar u pritvorskoj jedinici. Nije to usamljen slučaj, to je plansko delovanje - napiminje Bratić.

Radoslav Brđanin je 2004. godine osuđen na 32 godine zatvora u Haškom tribunalu, a tri godine kasnije presuda je umanjena na 30 i postala je pravosnažna. Prema presudi iz 2004. proglašen je krivim za zločine, koji uključuju progone, mučenje, deportacije i prisilno premeštanje, počinjene nad nesrpskim stanovništvom.

Iako su Brđanin i njegov branilac u više navrata tražili da mu se odobri puštanje na slobodu, predsednik Haškog mehanizma suda Karmel Ađijus uporno je odbijao njihove zahteve, i kada je Brđanin formalno ispunio uslove za slobodu. Koliko je Hag bio uporan da ga ostavi u tamnici dokazuju i zvanična obaveštenja Danske upućena Hagu u kojima navode da osuđenik ne može biti u zatvoru, jer je ispunio uslove da bude pušten na slobodu. Ni to Hagu nije bilo dovoljno. Danska je na kraju prelomila i postupila po svojim zakonima, prema kojima bi njegovo dalje zadržavanje u zatvoru bilo kršenje ljudskih prava.

HRABRI INŽENjER U POLITICI

Brđanin je bio prvi ministar građevinarstva, saobraćaja i komunalnih delatnosti RS i potpredsednik Vlade RS. Po uvođenju višepartijskog političkog sistema postao je član SDS. Izabran je 1991. za potpredsednika Skupštine zajednica opštine SAO Krajine, a iste godine izabran je za poslanika u Narodnoj skupštini RS. Nakon rata, Brđanin je bio predsednik Narodne stranke RS sve do njegovog hapšenja u julu 1999. godine i odvođenja u Hag pod optužbom da je odgovoran za zločine u Krajini. Brđanin je rođen 1948. u selu Popovac, u opštini Čelinac. Po zanimanju je bio građevinski inženjer.

Pogledajte više