PONOSNA SAM NA 12 BRAĆE I SESTARA: Anđelija Stanojković iz Sušića kod Štrpca bila gost grada Zrenjanina

Jedna od mlađih, među sedam sestara i šestoro braće je Anđelija (13), koja je s vršnjacima i decom s Kosova i Metohije bila gost grada Zrenjanina i Crvenog krsta. Da su se tokom četvorodnevne posete bratskom Zrenjaninu i jednodnevne Novom Sadu lepo proveli, potvrdila je Anđelija, brižljivo čuvajući papiriće s brojevima telefona drugarica i drugara, koje je upoznala u Vojvodini.

- Lepo mi je bilo protekla četiri dana. Posetili smo biblioteku, Muzej, bili smo u sportskoj dvorani i gradu Novom Sadu - priča Anđelija, vidno uzbuđena, pomalo zbunjena i s tremom, jer, kako kaže, nikada do sada nije pričala ništa za novine.

Uz iskreno dečje priznanje da se, iako se lepo družila i upoznala vršnjake iz Zrenjanina i volontere u Crvenom krstu iz ovog grada, zaželela rodnog kraja i porodice, Anđelija se užurbano pakovala i pažljivo vodila računa da nešto, što je njeno, slučajno ne zaboravi.

- Nosim kući zaista lepe utiske i doći ću sigurno ponovo - dodala je.

Ispričala nam je i da uz majku Ljiljanu i oca Radovana, njenu porodicu čine njene sestre Anica, Zorica, Andrijana, Natalija, Katarina, Anđelija i najmlađa Tatjana, dok mušku čeljad predvodi najstariji brat Jovica, pa Nenad, Darko, Andreja, Jug Bogdan i Jovan.

- Ponosna sam zato što imam 12 braće i sestara. Tu je i mamina mama, baba Stojanka, koja živi u svojoj kući, ali je često sa nama. A, kada dođu i deca moje tri udate sestre i tri oženjena brata, bude nas pod istim krovom više od 25, ali nam je lepo. Složni smo - nastavlja Anđelija, uz izvinjenje što u telefonu nema zajedničku sliku sa svom braćom i sestrama.

Anđelijin tata Radovan, kako nam je ispričala ova divna devojčica, sa sinovima obrađuje zemlju. Ima dva traktora i često je u polju, dok je mama Ljiljana uglavnom kod kuće i vodi brigu o deci i kući.

- Trudim se, kao i ostale moje sestre, da joj pomognem, naročito sada kad nema škole - nastavila je Anđelija, koja se sprema da prekosutra krene u sedmi razred osnovne škole u selu Donje Bitinje.

Mada joj je škola na prvom mestu, ova skromna i veoma tiha devojčica iz Kosovskog Pomoravlja kaže da se ne stidi da i ocu pomogne kad radi u polju i kod kuće u dvorištu, ali da joj i pored toga ostane vremena za igru i bezbrižno detinjstvo i pored složene bezbednosne situacije na KiM.

- Kod nas u selu je mirno, svi se lepo slažemo i živimo kao velika porodica - rekla nam je Anđelije ulazeći u autobus kojim je otputovala u Sušiće.

ŠKOLSKI AUTOBUS

IDE nas više iz Sušića u školu u Donje Bitinje. Svima nam je mnogo važno što do učionica ne pešačimo, jer nas svakodnevno dovozi i odvozi autobus - kaže Anđelija i otkriva nam želju da upiše srednju ekonomsku školu i kasnije da studira ekonomiju.