VIŠE MEDALJA NEGO GODINA! Maturantkinja iz Beograda Mara Raičković dobila Svetsku nagradu za inovaciju

Za nepunih godinu dana osvojila je tri zlatne, tri srebrne i dve bronzane medalje za naučnoistraživačke radove na međunarodnim takmičenjima, u konkurenciji više od 200 vršnjaka iz celog sveta. Ona je Mara Raičković, polaznik Centra za talente "Beograd 2" i maturant Osme beogradske gimnazije.

Osmeh je njen zaštitni znak, a spontanošću, harizmom i prirodnom lepotom Mara širi pozitivnu energiju svuda oko sebe. Iako su joj biologija i hemija bile prva ljubav i otvorile vrata Centra za talente "Beograd 2", lepeza njenih interesovanja je široka. U poslednje vreme najviše pažnje joj privlači psihologija, pa će istraživanje koje priprema za svetsko takmičenje u Maleziji na jesen biti iz ove oblasti.

U razgovoru za "Novosti" Mara nam otkriva da je nagrada za inovaciju pripala radu "Ekološki značaj in vitro razmnožavanja odabranih vrsta pečuraka: studija slučaja ekstracelularnih metabolita". Pronalazak je biopakovanje za prehrambene proizvode, zasnovano na prirodnim makromolekulima, odnosno polisaharidima. Oni nisu toksični, niti štetni za životnu okolinu kada se razgrade.

- Više od 60 odsto ukupnog otpada na planeti, što se meri u milijardama tona, pripada pakovanjima za hranu - navodi Mara.

- Ona su toksična, prave se od fosilnih goriva koja nestaju, dovode do efekta staklene bašte. Zbog toga je potrebno naći novo rešenje, jer ovo nije održivo i planeta ne može više da izdrži ovoliku količinu otpada. Fokusirala sam se na polisaharide iz gljiva Shiitake i Schizophyllum commune.Ispitivala sam njihovu antimikrobnu aktivnost, jer je kod pakovanja za hranu veliki problem što mikroorganizmi mogu da prodru kroz ambalažu i kontaminiraju hranu, a to može izazvati trovanje. Upravo ti polisaharidi mogu da spreče prodiranje bakterija u hranu.

Na međunarodnom takmičenju u Iranu Marin rad, u kojem je povezala istoriju i toksikologiju, bio je najbolji. Bavila se kraljem Mitridatom Šestim, kojeg neki smatraju prvim alhemičarem. On je razvio "mitridatijum", univerzalni lek protiv svih otrova, unoseći male količine toksina u sebe. Pokušao je da se ubije, ali nije uspeo jer je postao imun na sve otrove.

- Zlato sam osvojila i za rad o prirodnim antibioticima, koji bi bili alternativa za postojeće, jer oko 80 odsto njih koje čovek unese završi u životnoj sredini. To dovodi do rezistencije, pa bolesti koje sada lečimo nećemo moći za deset godina - objašnjava mlada naučnica.

- Na internacionalnom takmičenju u Indoneziji najbolji je bio rad u kome sam objasnila kako perje može da se preradi i bude u sastavu cementa. Ti sintetički materijali mogu biti veoma dobra izolacija. Perje može da posluži za ishranu, a uz posebne procese prerade dobija se ukus mesa. Takođe, koristi se za mikročipove, biofilmove...

Srebro je Mari pripalo za istraživanja iz psihologije o tome kako različiti tipovi ličnosti reaguju u stresnoj situaciji. Zanimljivo je da su rezultati pokazali kako su introvertni tipovi, odnosno zatvoreni i povučeni, spremniji na borbu od ekstrovertnih.

Među nagrađenim radovima je i istraživanje o potopljenoj kulturi gljive komune šizofulum, čiji ekstrakt ima antivirusne osobenosti, pa bi se mogao koristiti kao prevencija i protiv kovida 19.

- Bavila sam se i guamskom bolešću, koja je specifična za ostrvo Guam - priča Mara. - To je kombinacija Parkinsonove i Alchajmerove bolesti i širila se kao kuga. Upoređivala sam razna istraživanja. Zaključak je da, najverovatnije, stanovnici obolevaju zbog biljke cikas, čije su semenke toksične, a koriste se za pravljenje tradicionalnog hleba. Da bi se to dokazalo, morala bih da odem na ostrvo.

Naša sagovornica ističe da puno čita i tako nalazi ideje za svoje radove. Sve piše na engleskom jeziku, a zbog pandemije prezentacije su onlajn. Trenutno radi istraživanje o tome kako se razvijaju ukusi tokom odrastanja, šta nam je to dato od roditelja, a šta je ono što mi, tokom života, odlučimo da volimo.

PODRŠKA

SVE nagrade Mara Raičković je osvojila kao polaznik Centra za talente "Beograd 2":

- Veliku podršku sam imala od Nikole Srzentića, direktora Centra za talente "Beograd 2" i mentora dr Borisa Pejina s Instituta za multidisciplinarne studije, kao i ostali polaznici. Istraživanja radimo u laboratorijama Univerziteta u Novom Sadu.

SISTEM OBRAZOVANjA NIJE DOBAR

IAKO je odličan učenik, naša sagovornica ističe da sistem obrazovanja u našoj zemlji nije dobar, jer se sve svodi na reprodukovanje gradiva, bez razvoja kritičkog mišljenja.

- Tokom leta sam pohađala onlajn kurs Univerziteta Stenford - priča nam Mara.

- Svakog dana smo imali da pročitamo po 40 strana neke literature. Na času nas niko nije pitao da to ponovimo, nego smo diskutovali, postavljali pitanja, izvodili zaključke na osnovu pročitanog. Kad god sam profesorki poslala mejl odmah bi mi odgovorila, dala savet, sugestiju. Kod nas u školama toga nema, traži se da učimo napamet, gradivo je obimno. Ni ne sećam se šta sam učila iz pojedinih predmeta u trećoj godini.