AVETI JOŠ PUNE MINA: Kod Prahova "izronilo" groblje nemačkih brodova iz Drugog svetskog rata

Sećam se i da su ih, potom, premeštali po reci da ih potope gde su hteli i da zatvore taj prolaz. Čula se buka. Neki su tonuli brže, neki teže jer Dunav ni tad nije bio toliko dubok. Neki su ostajali da se vide ko aveti, a neki i danas čame na dnu.

Ovako za "Novosti" govori Dušan Brzulović Šane (90), iz Prahova kod Negotina, dok u svom dvorištu niže sećanja na operaciju "Dunavski vilenjak", koja se odvijala od 5. do 7. septembra 1944, a u kojoj je u Dunav, od Brze Palanke do Prahova, potopljeno, planski - jedan preko drugog, oko 150 plovila nemačke nacističke Crnomorske flote. Među njima 20 brodova, nekoliko transportnih skela, barži, šlepova i torpednih čamaca. Na kraju je potopljen i brod-bolnica "Bamberg". Nacisti su to učinili povlačeći se, da bi zaprečili put Crvenoj armiji.

A, kada voda Dunava opada, kao ovog leta, u Prahovu izrone najpre vrhovi, pa gotovo cele lađe. Na olupinama kraj plovnog puta vide se korodirane protivbrodske mine sa 70 kilograma eksploziva, spremne za upotrebu. Unutar broda je skladište puno mina, u koje može da stane oko sedam tona ubojitog materijala.

- Ovde su potopljeni UJ 109 i UJ 110, puni eksploziva, a tu je i brod "Uskok". Vidimo veliku krstaricu koja izroni uvek kada je vodostaj nizak, a ona leži na još dva broda. Izronili su i delovi još dve lađe, ali se nijedna ne vidi kao ova - kaže kapetan Saša Marković, zapovednik broda "Eliksir Prahovo".

Groblje brodova u Prahovu stalna je opasnost i po one koji plove ovim sektorom i po ljude koji od Dunava žive. Ovaj deo plovnog puta na svim navigacionim kartama označen je belom bojom. To označava zonu neispitanog plovnog područja kojim se kreće na sopstveni rizik. Zbog njih se plovidba odvija uskim kanalom, samo u jednom pravcu. Na mimoilaženje brodovi čekaju od 40 minuta do četiri časa, jer je u dužini od šest kilometara plovni put sužen na svega 50 metara.

- Kad krene brod iz prevodnice nizvodno, treba mu više od sat do 858. kilometra Dunava, a uzvodno dva sata, pa prevodnica radi otežano u uslovima niskog vodostaja - kaže Marković.

Potapanje nemačkih brodova sa dunavske obale posmatrali su brojni meštani Prahova, od kojih mnogi nisu više među živima.

- Iz dvorišta naše kuće, koju su Nemci zauzeli za svoj glavni štab, moj deda je posmatrao i pričao mi da su Nemci neke lađe minirali, a nekima su otvarali ventile. Voda je ulazila polako čim je stizala preko palube, broda više nije bilo. Sprijateljio sam se 1973. u Galcu u Rumuniji sa jednom Nemcem, koji mi je rekao da dobro poznaje moje Prahovo jer je 1944. bio u Crnomorskoj flotili. On je peške išao preko Bora i Krivelja do Paraćina, pa vozom do Budimpešte. Tvrdio je da niko nije ostavljen na brodu i da je lično svedočio da su i najteže ranjenike transportovali vozom na nosilima - kaže nam Vojislav Gugić, brodarac u penziji.

Uz pomoć inženjerskih jedinica Crvene armije, izvlačenje nemačkih brodova iz Dunava pokušano je od oktobra 1944. do proleća 1948, kada je operacija prekinuta zbog rezolucije Informbiroa. Izvučeno je i za dalju plovidbu osposobljeno nekoliko brodova, koji su nastavili da plove pod zastavom SSSR, dok je brod "Johenštejn" plovio pod jugoslovenskom zastavom i novim imenom "Krivošija". U izvađenim plovilima najviše je bilo oružja i eksploziva, tehničke robe, ali i 60 tona bakra iz Borskog rudnika.