NOVO RUHO IZVORIŠTU NAŠE KNJIGE: Posle 120 godina obnovljena "Spasova voda", hilandarska radionica srpske pisane reči iz epohe Nemanjića

Ovo mesto tihovanja posvećeno Svetoj Trojici najstarija je očuvana srpska književna radionica, u kojoj su stvarali najznačajniji pisci epohe Nemanjića.

Skit je opusteo posle Drugog svetskog rata, kada je Hilandar osiromašio i teško preživljavao s malobrojnim monaštvom. Od 2010. započela je obnova "Spasove vode", koja je više puta uništavana. Posle 12 godina napornih radova, skit je vaskrsao.

Tik uz vertikalnu liticu, pod senkom dva tridesetak metara visoka čempresa, pod svetogorskim krovom nalik šeširiću od kamenih ploča ponovo čvrsto stoje zidovi visoke zgrade kelije-hrama u kojoj je jeromonah Domentijan Hilandarac, učenik i saputnik Svetog Save, utemeljio srpsku književnost visokog stila i stvorio prepisivačku i književnu školu.

Na ovom mestu, gde neprestano pirka svež vetrić i gde se čuje samo beskrajno šaputanje lišća izmešano s ptičjim pojem, učio je i princ Predislav, sin Stefana Prvovenčanog, koji je krenuo stopama slavnog strica. On je pod Domentijanovim pokroviteljstvom postao monah, prosvetitelj, veliki putnik i na kraju arheipeiskop srpski Sava Drugi.

Skit je nevidljiv sa pešačke saobraćajnice ka manastiru Zograf, iako je od nje udaljen jedva stotinak metara. Skriven na malom platou koji viri sa litice Hilandarskog potoka, on se s teškom mukom uočava i iz njegovog korita. Predanje kazuje da je Sveti Sava ovde nalazio utočište od vreve tokom zidanja Hilandara da tihuje i podvizava se u pećinskoj keliji, nešto niže od današnjeg skita. Ona se sada ne vidi jer je, neznano kada, njen ulaz zazidan.

Po predanju, Sava je na "Spasovu vodu" docnije uputio na podvizavanje dvojicu braće, srpskih trgovaca, koji su se zakaluđerili. Po legendi, oni su ovde izgradili tri crkvice, paraklisa: Svete Trojice, Rođenja Bogorodice i Velikomučenika Dimitrija Solunskog.

Istorijski dokumenti pak navode da je na "Spasovoj vodi", koja je dobila ime po nekadašnjem snažnom izvoru, kralj Uroš Prvi Veliki podigao za Domentijana, učitelja svog sina, pirg sa kelijom i hramom posvećen Preobraženju Gospodnjem. To nedvosmisleno ukazuje da je prostor "Spasove vode" smatran izuzetnim i da je bio namenjen tihovanju.

Smatralo se da na takvim mestima posvećeni asketa može "umno-srdačnom" molitvom da dostigne stanje u kome oseća božansku energiju i svetlost kakva je izbijala iz Hrista kada se preobrazio na Tavoru pred apostolima.

Da je Domentijan bio upravo takav podvižnik, dokazuje podatak da je pre povratka u Hilandar on živeo u "molčalnici", isposnici Svetog Save u Kareji, koju je njegov učitelj zaveštao samo najizuzetnijim hilandarcima. Naučnici smatraju da je Domentijan u Kareji napisao Žitije Svetog Save na molbu učenika Save Drugog. Kada je ovaj uzeo arhiepiskopsko žezlo, oko 1260. poslao je svog učitelja u srpsku carsku lavru da bude utemeljivač književne radionice i duhovnik bratstva.

- To je u kaluđerskim redovima vrlo visoka i čast i dužnost za koju se, izuzetno, traži mnogo lepih osobina: mudrosti, znanja, takta i mnogo poverenja. Ni u Hilandaru Domentijan nije živeo u samom manastiru, nego u pirgu Preobraženja, koji je verovatno po inicijativi Save Drugog dao podići kralj Uroš. Kao Kareja, i taj pirg je bio mučalnica.

Tu je izradio i svoje drugo delo, Žitije Svetog Simeona, opet namenjeno dvoru. Na dvoru se očigledno htelo da dva tvorca i nosioca nove srpske države dobiju svoja žitija pisana od tada najviše cenjenog srpskog pisca, da bi im se pomen očuvao sve neposredniji i trajniji. Za kralja Uroša kaže Domentijan u svom zapisu da je pokazao veliku ljubav za Svetog Savu - zabeležio je slavni srpski istoričar Vladimir Ćorović.

Na "Spasovoj vodi" žitija Save i Simeona je po svoj prilici napisao i drugi velikan srpske srednjovekovne književnosti, monah Teodosije.

Zapisi svedoče da je u "Spasovoj vodi" 1643. boravio monah Petronije, a da je 1653. u skit došao jeromonah Damaskin, čuveni ljubitelj knjiga i veliki duhovnik. Novu veliku obnovu skita počinje 1671. monah Nikanor, dalmatinski Srbin koji je u svetovnom životu bio čuveni mletački trgovac. On je uložio veliki napor i novac u obnovu zgrada, a za skit je naručio čak 48 knjiga. Kada su osmanski vojnici goneći grčke ustanike upali na Svetu Goru u 19. veku, razorili su skit na "Spasovoj vodi", a ruine su koristili kao tor za ovce i štalu za konje.

Ruski monah Nifont, veliki poštovalac Svetog Save, 1893. dobio je dozvolu hilandaraca da se naseli na ruinama skita, a ubrzo su mu se pridružili sunarodnici Genadije, Atanasije i Agatangel. Do 1902. teškim radom oni su obnovili iz temelja skit Svete Trojice, u čiji je konak ušlo 14 monaha. Poslednji pisani podatak o kaluđerima sa "Spasovih voda" potiče iz 1962, kada su ovde živela samo dvojica kaluđera u dubokoj starosti. Skit je opet duboko nagrizao zub vremena, ali hilandarci ga nisu zaboravili i na njegovim neuništivim temeljima obnovljene zgrade ponovo čvrsto stoje.

POSVEĆENA PREOBRAŽENjU, PA TROJICI

KNjIŽEVNA radionica u skitu prekida rad u 15. veku zbog napada islamskih gusara. Da su se monasi vratili čim je neposredna opasnost minula, svedoči zapis đakona Vasilija iz 1592. na Oktoihu, koji je pripadao skitu: "Da bude proklet onaj ko ga uzme od (crkve) Svetog Preobraženja". Hram-kelija u kome je stvarao Domentijan tada je još bio posvećen Preobraženju, a naučnici pretpostavljaju da je on posle neke od docnijih obnova posvećen Svetoj Trojici.

SVEDOČENjA DREVNE RUŠEVINE

PREDANjE kazuje da je sam Sveti Sava otkrio "Spasovu vodu", mesto spokoja skriveno u brdu južno od Hilandara. Na krivudavoj šumskoj stazi kojom se danas stiže do nje delimično se vide ostaci izuzetno dobrog višeslojnog antičkog druma pokrivenog ravnim pločama, ali nema podataka o njegovim graditeljima i vremenu kada je sazdan. Na brdu iznad skita, skriveni u šumi, stoje ostaci zgrada i ogromne cisterne, koji svedoče o brojnosti nekadašnjeg monaštva.