O STRADANJU SRBA GOVORILA I U KONGRESU SAD: Sećanje na igumaniju Makariju, starešinu manastira Sokolica kod Zvečana
GOVORILA je mudro: Sačekaj tišinu, pa spusti reč da zvoni. A, svaka njena reč zvonila je kao i manastirska zvona Sokolice, iznad severnog Kosmeta. Ta zvona bila su priziv narodu. Da ostane. Da i svetinja opstane.
Foto: Igor Marinković
- Svetinja ne može bez ljudi - kazala nam je igumanija sokolička Makarija u jednom od razgovora za "Novosti", posle egzodusa srpskog naroda sa Kosova i Metohije u leto 1999. godine. - Duša boli što su otišli. Ali, nemamo pravo na predaju. Nada je uvek uz nas: molimo ih da se vrate.
Ovo je priča, sećanje, povodom upokojenja jedne od najpoznatijih igumanija u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Upokojila se uoči Preobraženija i sahranjena je u tišini, kao što je i želela, uz sestrinstvo u porti manastira koji je obnavljala više od tri decenije i sa monahinjama obnovila, tako da ova svetinja postane saborište Srba, ne samo sa severa Kosmeta.
U manastiru u kome počiva, igumanija Makarija je oživela nadaleko čuvenu ikonografsku radionicu. Sabrala i ostavila dragocena svedočanstva o trajanju Sokolice tokom sedam vekova. Ali, ostavila je i najdragocenije svedočanstvo o stradanju i sudbini srpskog, kosmetskog naroda. O tome je, sa reporterima "Novosti", u više navrata razgovarala.
- Život Srba na Kosovu i Metohiji daleko je od života slobodnog čoveka - kazala je. - Najteže je našem narodu koji je ostao i opstao južno od Ibra. Oni su, uz naše svetinje, živi svetionici. Kakva je njihova budućnost daleko od ove, kako je mi nazivamo "administrativne linije", uz sve pritiske svetskih centara moći i kakva je, uopšte, budućnost Kosova i Metohije, umnogome zavisi od nas samih. Ako mi budemo Božji ljudi i Božja vojska, ako smo časni i pošteni ljudi i ostanemo pored svojih svetinja, niko neće moći da stane protiv nas. Bez obzira na sve te velike i silne države, krajnju reč daće Bog. A ono što on bude hteo, mi ćemo poslušati. A, pitam se: zašto će onda On srce izvaditi iz tela svog omiljenog naroda? Neće to dopustiti, ako smo Božji ljudi.
PROFESOR UNIVERZITETA
IGUMANIJA Makarija je, pre nego što se zamonašila, bila univerzitetski profesor. Čitavu deceniju predavač na Beogradskom univerzitetu. Doktorirala je na finim molekulima. U Solunu, na univerzitetu Aristotel, doktorirala je i teologiju. Govorila je sedam jezika.
Govorila nam je da nijednog trenutka ne gubi nadu:
- U vreme, najteže za naš narod, naše su molitve najdublje. Da vas podsetim, kada su puščana zrna letela oko Dečana, u ovu svetinju je stigao najveći broj iskušenika i monaha. Hoću da kažem: kada su manastiri bili pod stražama stranih vojnika, naši redovi su bili najsabraniji. Svi mi nosimo deo odgovornosti za sve što se dešavalo i dešava. Da smo mi bolji, da je naša molitva jača, manje bi zla bilo.
O stradanju svog naroda govorila je i u američkom Kongresu. Pričala nam je da je dobila sedam minuta za izlaganje, ali je kazala sve u tri i po.
- Ma, sve su to oni znali i pre, ali, malo je ko želeo da prizna - kazala je uz osmeh. - Svoje sam svedočenje iznela bez grča, bez mržnje, uverena da nikog nisam ostavila ravnodušnim.
Nedavno, igumaniju Makariju sreli smo i slušali na jednoj tribini u Bijeljini. Ni tada nije gubila nadu u ostanak i opstanak naroda na Kosovu i Metohiji.
- Naš narod je častan, spreman na žrtvu, ali ne i na izdaju. Neraskidivo je povezan sa svojim svetinjama i neće ih napustiti - kazala je. - Naš narod je i pravedan, zavetan. Sledi testamente predaka.
Podsetila je, tada, na reči velike Isidore Sekulić, čija smo joj sabrana dela tom prilikom darovali:
- Kosovo, niti je prestalo, niti je nestalo. Niti će ikada dok je nas.