SVETINJA U VRANJU SLAVI 690 GODINA: Manastir Svetog Nikole, Metoh Hilandara, obeležava veliki jubilej

Svetinja bogate istorije i još bogatije duhovne vrednosti, ušuškana podno Pržara, danas predstavlja verski objekat vredan svakog poštovanja, pleni lepotom, duhovnim mirom, a među vernicima se sve češće govori o čudima koja se dešavaju posle molitvi u ovoj svetinji.

U Eparhiji vranjskoj vrlo se temeljno radi na pripremama za obeležavanje ovog jubileja, kojem će prisustvovati, kako je planirano, Njegova svetost patrijarh srpski Porfirije.

- Obeležavanje jubileja počeće 2. oktobra, kada će biti upriličena promocija monografije o manastiru, vrednog izdanja iza kojeg stoji dugotrajan i ozbiljan istraživački rad. Sutradan uveče predviđeno je da bude služena večernja služba i doksologija - kaže za "Novosti" protonamesnik Vedrak Kostić.

Prema njegovim rečima, centralna proslava planirana je za 4. oktobar, kada će biti osveštana spomen-kosturnica, a služiće se i parastos žrtvama Prvog svetskog rata. U ovoj svetinji biće priređena i trpeza za goste i vernike.

Kada je reč o istoriji manastira Svetog Nikole, dostupni podaci ukazuju da je sazidan između 1322. i 1331. godine, u vreme kralja Stefana Dečanskog. On je crkvu i manastir darivao knezu Baldovinu, a uz to i sva prava koja je crkva tada imala, i svu njenu imovinu. Na molbu vlastelina Maljušata, sina kneza Baldovina, kralj Dušan - potonji car Dušan Silni, priložio je Crkvu Svetog Nikole manastiru Hilandar. Povelja kojom se ovo darivanje potvrđuje pisana je od 1343. do 1345. godine i predstavlja prvi pisani trag o Crkvi Svetog Nikole, kao metohu manastira Hilandara.

Posle Maričke bitke 1371. i Kosovskog boja 1389. godine, monasima Hilandara bio je otežan dolazak i život na ovom mestu, kao i prevoženje robe iz ovih krajeva na Svetu Goru. To je i bio razlog što su početkom petnaestog veka potpuno napustili manastir Svetog Nikole u Vranju.

Posle odlaska monaha 1402. godine i vlastele, a usled napada Turaka, nažalost, ne postoje više nikakvi podaci o životu manastira. Sve do 19. veka, manastirska crkva bila je u ruševinama. Pisani tragovi i podaci o manastiru ponovo se pojavljuju 1894. godine i, pored ostalog, govore i o prvoj većoj obnovi crkve, koja je počela za vreme vladavine Obrenovića, a završena je u vreme dinastije Karađorđević, 1905. godine.

Po završetku Drugog svetskog rata, u kome je uništena sva dokumentacija o istoriji manastira, ova svetinja doživela je istu sudbinu kao i većina ostalih u Srbiji.

Tako je bilo više decenija, gotovo do kraja devedesetih godina 20. veka. Tada je na inicijativu episkopa vranjskog Pahomija pokrenuta još jedna obnova ove svetinje, kojom je obuhvaćen ceo manastirski kompleks.

Poslednjih godina ozbiljno se radi na uređenju i manastira i porte. Sakralni objekat pleni svojim izgledom i predstavlja istinski dragulj grada Vranja.

KULA PO UGLEDU NA PIRG SVETOG SAVE

U OKVIRU obnove vranjskog manastira Svetog Nikole, 2002. godine počela je i izgradnja pirga, po ugledu na pirg Svetog Save u Hilandaru. Pirg (kula) Svetog Save bio je glavni odbrambeni objekat u srpskoj svetinji na Atosu. Nalazi se na istočnim odbrambenim zidovima, a sa dvorišne strane na njega se naslanja Crkva svetih arhangela.

Podrum i prva četiri sprata pirga podignuti su u vreme Svetog Save, dok su tri sprata dograđena u doba kralja Milutina. Tokom svoje istorije Pirg Svetog Save imao je razne namene: za odbranu, smeštaj vojnika i poklonika. Jedno vreme u njemu su bili senara i magacin za hranu i žito. U njemu su bile dugo pohranjene knjige i stare ikone, pa su u pirgu nađeni čuveni Hilandarski listići iz 11. veka, najstariji sačuvani pisani dokument na srpskoslovenskom jeziku.

PRIPREME

DOK traju pripreme za proslavu 690 godina svetinje u Vranju, naš sagovornik, starešina hrama Sveta Trojica u Vranju, protonamesnik Vedran Kostić kaže da je veliko zadovoljstvo što Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Grad Vranje i Eparhija vranjska zajednički rade na obeležavanju velikog jubileja.