DO ALIMENTACIJE IZ FONDA: Šta predviđa Građanski zakonik - Pare detetu od države, a institucije da jure nesavesne roditelje
SRBIJA je jedna od retkih zemalja u regionu koja nema alimentacioni fond za pomoć deci čiji razvedeni roditelji ne izmiruju mesečne obaveze, ali ova ideja nije skroz zaboravljena.
Foto: Shutterstock
Udruženje pravnika Srbije, koje je nastavilo pro bono rad na izradi Građanskog zakonika, nije odustalo ni od predloga za osnivanje državnog demografskog fonda, iz kog bi se finansirala izdavanja za porodilje, niti od alimentacionog fonda.
Ovo je za "Novosti" potvrdio prof. dr Miodrag Orlić, član nekadašnje Komisije za izradu GZ. Pravo na isplatu iz ovog fonda imalo bi dete do navršene 18. godine, koje je državljanin Srbije i ima stalno prebivalište u našoj zemlji. Novac bi dobilo ukoliko dužnik ne ispunjava "uredno svoju obavezu izdržavanja u periodu od tri meseca uzastopno ili u roku od šest meseci sa prekidima".
Da bi dete dobilo novac, predviđa se da roditelj sa kojim živi podnese pravosnažnu i izvršnu sudsku odluku ili drugu verodostojnu ispravu o pravu i visini alimentacije, kao i dokaz da se ona ne isplaćuje redovno ili u dužem periodu. Novac bi tad bio isplaćen iz posebnog fonda, a država bi ga prinudno refundirala od roditelja-dužnika, ili iz njegove imovine ili iz primanja.
- Ideja jeste dobra, ali sam skeptična koliko kod nas može da zaživi, ne zbog države, nego zbog roditelja-dužnika! Kako lažu svoje bivše partnere za pare, tako će lagati i državu - kaže Vera Totić iz Udruženja samohranih roditelja.
TREĆINA U RIZIKU OD SIROMAŠTVA
KOLIKO je osnivanje ovakve institucije važno vidi se iz podataka Republičkog zavoda za statistiku. U jednom istraživanju od pre desetak godina, RZZS navodi da samohrani roditelji, i to čak trećina, spadaju u kategoriju osoba u visokom stepenu rizika od siromaštva.
Zato smatra da bi dobra solucija bila da, kad se roditelj obrati državi sa zahtevom da mu isplati novac iz alimentacionog fonda, automatski bude podneta tzv. paulijanska tužba:
- Sud bi trebalo odmah da utvrdi koju je sve imovinu dužnik posle razvoda preneo na roditelje, srodnike, devojku, prijatelje. Tako bi država lakše mogla da se naplati. Takođe bi bilo dobro povećati zatvorske kazne za alimentacione dužnike, koji bi u zatvoru bili obavezni da rade, recimo sezonske poslove i da od tog novca vraćaju dug za izdržavanje. Po sadašnjim propisima, dok su u zatvoru oni ne moraju da plaćaju ništa, pa su opet oštećena deca. Foto: Privatna arhiva
Alimentacioni fond, inače, postoji u mnogim evropskim zemljama, a 20. jula Skupština Crne Gore usvojila je Predlog zakona o privremenom izdržavanju dece, kojim se takođe predviđa osnivanje takve institucije. U Hrvatskoj se Zakonom o privremenom izdržavanju definiše plaćanje izdržavanja iz državnog budžeta, ukoliko ga roditelj ne isplaćuje dobrovoljno, a u Sloveniji postoji Javni garantni fond za izdržavanje.
Prema podacima Autonomnog ženskog centra, koji je među prvima predlagao osnivanje alimentacionog fonda, broj krivičnih prijava za nedavanje izdržavanja uporno raste. Tokom 2002. bilo ih je 877, 2011. broj je premašio 1.770, a naredne godine se popeo na 2.141. Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da ih je lane bilo 1.795.