SPECIJALNI DODATAK - ALBANCE KORISTILI KAO IZGOVOR: NATO bombardovao Srbiju da bi oglasio početak gospodarenja planetom

Za taj spektakularni "proglas" izabrao je upravo Srbe, poznate po slobodoljubivosti, ili po nepristajanju na diktat i silu, kako bi odavde uputio poruku svima koji bi se eventualno drznuli da ne poljube NATO čizmu. Znali su, kako ne, za 27. mart i srpsko ne Hitleru, za odbijanje ultimatuma Austrougarskoj, a inscenirali su i odbijanje NATO ultimatuma u Rambijeu, jer je odluka o bombardovanju već ranije bila doneta.

Uz to, Srbi u predstavi Evropljana važe kao "mali Rusi", pa je i simbolika o budućoj meti NATO takođe bila zastupljena u izboru Srba da se na njima promoviše novi svetski red i poredak, u kome NATO radi šta hoće, ne pitajući nikog, pa ni Ujedinjene nacije. Vođeni su ratovi u Iraku, Libiji, Avganistanu, Siriji, obarani i postavljani lideri i vlade gde im se prohte, organizovane pete kolone i obojene revolucije gde god bi ko pokazivao znake nevoljne pokorenosti ili, ne daj bože, samostalnosti i suvereniteta.

Međunarodno pravo je ukinuto a uvedena praksa dvostrukih standarda, nisu poštovani ni potpisani međunarodni i mirovni ugovori (Dejtonski, Kumanovski i drugi), a kamoli usmeni - o neširenju NATO na istok Evrope, na primer. Vrhunac te NATO vladavine je proglašenje dela Srbije - Kosova - za samostalnu državu, kao "sui generis" slučaj, otprilike samo sad i nikad više. Itd.

Kako bi svet izgledao u toj NATO verziji u slučaju da je to pretvoreno u neku vrstu trajnog stanja, teško je reći, ali bi se svakako izbrisali svi tragovi suvereniteta država, njihova prirodna bogatstva bi prešla u NATO vlasništvo - američka državna sekretarka Olbrajt je već u tom smislu, bez ikakvog zazora i skrupula, javno "markirala" prirodne potencijale Rusije - svetska populacija bi morala da se radikalno smanjuje na jednu, "zlatnu" milijardu, uz prateće uslužno stanovništvo, i šta sve ne. Takoreći, kao u filmovima strave i užasa.

SPECIJALNA RUSKA operacija, čak i sama po sebi, a pogotovu svojim trajanjem, označila je kraj NATO dominacije i unipolarnog sveta. Već činjenica da je neko odlučio da se uspravi i usprotivi NATO samovolji, a da NATO nije direktno vojno intervenisao, znači da se svet vraća u svoje prirodno stanje multipolarnosti, da nije sazdan da stoji na jednoj nozi i da bude podređen jednoj volji i jednoj sili. I to čak i nezavisno od toga kako će se ukrajinski rat završiti. Ono što je sigurno i nepovratno, otvorena je realna i trajna mogućnost uspravljanja i samosvojnosti, ravnopravnosti i suverenosti, što je san svakog naroda u svetu.

Što se Srbije tiče, njen san je da je ostave na miru. Toliko su se bili navrzli na nas, i toliko su se bavili nekakvom našom planetarnom i nadrealnom, a u stvari izmišljenom krivicom, da umalo nismo dobili žig, jedinog uopšte, genocidnog naroda, uprkos tome što smo bili izloženi jednom od najstrašnijih genocida u ljudskoj istoriji. Drugim rečima, bili bismo osuđeni na legalno i potpuno uništenje.

Sada su na dnevnom redu "demokratski" zahtevi da priznamo Kosovo i uvedemo sankcije Rusiji. Pri tome, mi smo jedina zemlja u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji, ali i istovremeno i jedina koja zna šta su sankcije. A priznanje Kosova značilo bi, zapravo, nepriznavanje sebe. Ti zahtevi nam u vidu ultimatuma vise nad glavom u uslovima kad se novi, multipolarni svetski red i poredak nazire, ali je stvarno još daleko.

Zapad je sve nervozniji, a Rusiji se ne žuri. Mi smo, kako bi to rekao Njegoš, "jedna slamka među vihorovi", ali je naš značaj veliki, simbolički, ako ne stvarno. Otuda tolika borba po evropskim kancelarijama za našu odluku i našu dušu. Narodni pesnik je izabrao: "Bolje svoju izgubiti glavu, nego svoju ogrešiti dušu". Metaforično - bolje je izdržati posledice, a ne naći se na pogrešnoj strani istorije. I to kad istorija već pokazuje svoje novo lice.