SPECIJALNI DODATAK - VOJNE INTERVENCIJE POD HUMANITARNOM MASKOM: Kako je Kosovo pretvarano u Nato protektorat

Takođe, znamo da je u vreme konferencije u Dejtonu, Albancima poslata poruka da će Kosovo dobiti nezavisnost.

O dubljoj pozadini kreiranja doktrina novog svetskog projekta i njihovoj primeni, šira publika je mogla da se obavesti na stranicama časopisa The American Spectator (jun, 1999). U martu 1999. je jedan od višedecenijskih eksperata za Balkan Tomas Hadson (Thomas Hudson) podneo ostavku na državnu službu. Tada je bio na službi u Tuzli. Čovek koji je učestvovao u kreiranju doktrina za novi svetski poredak posle hladnog rata, Tomas Hadson, tvrdio je da Morton Abramovic, Madlen Olbrajt, Ričard Holbruk i Leon Fuert nisu bili zainteresovani za očuvanje Jugoslavije, kako je bilo savetovano na sastanku grupe 1995. godine. Hadson je priznao da nije odmah shvatio da su prvo troje bili vodeći zagovornici nove i radikalne upotrebe vojnih intervencija širom sveta, te da su za svoje stavove pridobili predsedničkog kandidata Bila Klintona.

Sve je počelo još u vreme kada je Klinton još bio guverner Arkanzasa. Gore pomenuta grupa je pod okriljem Karnagijeve fondacije (Carnegie Endowment for International Peace) pripremala novu doktrinu spoljne politike posle Hladnog rata. "Ironično", svedoči Hadson, "institucija posvećena međunarodnom miru postavila je scenu za Klintonovu politiku intervencionizma u Somaliji, na Haitiju, u Bosni i na Kosovu." Upravo je ambasador Abramovic, koji je stajao na čelu ove institucije od 1991. do 1997, formirao doktrinu "Promena našeg puta: Uloga Amerike u novom svetu" (Changing Our Ways: America"s Role in the New World).

TU JE UGRAĐEN KOREN intervencionizma, koji je demonstriran 1999 - "Novi princip međunarodnih odnosa: uništavanje ili raseljavanje grupa ljudi unutar jedne države može opravdati međunarodnu intervenciju". Još oštrije je predloženo da se Sjedinjene Države "oslanjaju na NATO i OSCE u rešavanju problema sigurnosti u Evropi i insistiraju na vojnoj intervenciji pod humanitarnom maskom." Nadalje, sugerisano je da je prvi udar pod američkim liderstvom opravdan, ne samo u slučaju odbrane SAD, već za nametanje rešenja u drugim zemljama. Potpuno se ukida značaj nacionalne suverenosti u korist međunarodne intervencije. Ova doktrina bila je prihvaćena od Klintona, i kako se seća Tomas Hadson, šezdeset dana posle njegovog prvog govora otpočeli su nemiri na Kosovu.

Drugi važan doprinos Abramovica i njegovog tima u razradi nove doktrine bila je publikacija u izdanju Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED), pod nazivom "Samoopredeljenje u novom svetskom poretku". Ovde je još više izoštrena nova vojna doktrina. U ovoj publikaciji su razrađeni kriterijumi za donošenje odluka administracije, kada treba podržati separatističke etničke grupe koje teže nezavisnosti, i kada u tom cilju treba tražiti upotrebu vojne sile.

****************************************************

Pretvaranje Kosova u Nato protektorat

U TOJ NOVOJ PERSPEKTIVI čak i OUN može zatražiti preventivne napade. Dakle, umesto dotadašnjeg održavanja mira, OUN može tražiti akciju nametanja mira: "Vojna akcija može biti zatražena kada zahtev za samoopredeljenje (secesiju) povuče okidač oružanog sukoba koji otvara humanitarnu krizu". Tako je princip nemešanja u unutrašnje stvari država stavljen ad acta. Dakle, ako je neko želeo da na međunarodnoj sceni progura svoj geopolitički interes, biće dovoljno da na terenu ima svoje "proksi" snage, koje će izazvati krizu i dati izgovor za intervenciju.

Podsetimo na ovom mestu da je Radžu Tomas pravilno uočio, a nije jedini, da je upravo priznanje unilateralne secesije ili obećanje da će im biti priznata nezavisnost, kao u slučaju Slovenije, Hrvatske i Kosova, podstaklo nasilje. Obećavanje vanjske pomoći ohrabrilo je Albance s Kosova da provociraju srpske snage sigurnosti, a potom podnete žrtve i povrede ljudskih prava predstave kao razlog za vojnu intervenciju.

U svedočenju Tomasa Hadsona, kao i u cirkularnom mejlu njegove ostavke, ističe da je Kosovo u Dejtonu ostavljeno po strani za narednu etapu, a Milošević u uverenju da SAD poštuju suverenitet SR Jugoslavije nad Kosovom. Kazuje da je Morton Abramovic 1997. sa čela NED prešao u Savet za inostrane poslove (Council on Foreign Relations). U januaru je objavio kolumnu u Wall Street Journal, gde je obznanio tu drastičnu promenu politike prema Kosovu. Abramovic je glasno izgovorio da je "vreme da se podrži puna nezavisnost Kosova".

Istaknuo je i opciju bombardovanja Srbije, zbacivanja Miloševića, naoružavanje i obuku OVK/KLA i pretvaranje Kosova u NATO protektorat uz korišćenje kopnenih trupa.
NIJE TREBALO DUGO čekati, OVK/KLA je od novembra 1997. do februara 1998. povećala svoje aktivnosti na terenu. Hadson se nije slagao s takvom politikom. Nije se slagao s kršenjem obećanja Holbruka u Dejtonu, nije se slagao sa novom agresivnom ulogom NATO. Smatrao je da je potreban mandat OUN i deklaracija rata od strane Kongresa. Još uvek je smatrao da je bilo moguće diplomatsko rešenje.

Rat se prosto želeo iz svih pomenutih razloga, a najviše kao presedan u međunarodnim odnosima neophodan za dalje akcije u svetu. Dakle, ostaviti OUN po strani i odlučivati po vlastitom nahođenju o "pretnjama" miru. Na ovom projektu nije radila samo jedna država. Rečima Madlen Olbrajt: "NATO intervencija predstavljala je samo prvi važan korak ka uspostavljanju novih običajnih normi međunarodnog prava, prema kojima humanitarna intervencija može biti dopuštena bez odobrenja Saveta bezbednosti". (Navedeno prema: Bjukenen, A., "Od Nirnberga do Kosova: moralnost nezakonite reforme međunarodnog prava")

Izvršilac ovog posla, general Vesli Klark će potvrditi dugotrajnu simbiozu ovo dvoje:

"Ona je velika dama. Mi smo bili zajedno kroz celu našu vojnu karijeru. Bila mi je partner, prijatelj, savetnik, trener, ljubav" (Intervju generala Klarka s Denom Raderom (CBS"s Dan Rather, Prime time Interview, Exclusive: General) 19. novembra 2003.