SRBIN DEŠIFRUJE SIGNALE PUTNIKA IZ DUBOKOG SVEMIRA: Svemirska misija "Vojadžer" slavi 45. rođendan

- Ova misija je, inženjerski posmatrajući, neprevaziđen poduhvat u istraživanju svemira, koji je dužinom trajanja, pređenim rastojanjem i količinom podataka potukao sve rekorde - navodi inženjer Drago I. Dragović, autor nekoliko desetina knjiga i hiljada članaka o astronautici.

- "Vojadžeri" su otkrili potpuno nove svetove u Sunčevom sistemu koji se međusobno neverovatno razlikuju, a zatim su nastavili sa otkrivanjem tajne dubokog svemira, i to pomoću uređaja koji su konstruisani krajem šezdesetih godina prošlog veka, a rade i danas! Sonde su do kraja misije sa Neptunom, na Zemlju poslale više od pet triliona bita naučnih informacija, što je ravno količini podataka od 6.000 kompleta enciklopedije Britanike ili 1.000 bita informacija po glavi stanovnika Zemlje. Mnogi fajlovi sa podacima iz međuzevezdanog prostora nose srpska imena kao Krajina 1, Kopaonik, Kragujevac, jer je na njihovom primanju i dešifrovanju u Pasadeni radio naš stručnjak.

Prva sonda "Vojadžer 2" lansirana je 20. avgusta 1977. a "Vojadžer 1" je poleteo u svemir 5. septembra iste godine i kod Jupitera prestigao svog blizanca. Sonde su smatrane čudima tehnologije, sa celih 68 kilobajta memorije i računarskim podsistemom za podatke leta, koji je obavljao tada neverovatnu 81.000 operaciju u sekundi.

Paradoksalno deluje poređenje ovih "informatičkih patuljaka" koji su istražili Solarni sistem i izveli sonde preko njegovih granica sa današnjim tehnološkim divovima, pametnim telefonima sa desetinama gigabajta memorije čiji procesori izvode stotine milijardi operacija u sekundi, a služe za slikanje napućenih silikonskih usana i širenje gluposti o tome kako je Zemlja ravna ploča!

- Putovanje "Vojadžera", glasnika naše vrste, neće se prekinuti ni kada budu poslali svoje poslednje nečujne signale, sonde će nastaviti da jezde međuzvezdanim prostranstvom zauvek - kaže Dragović.

- Svaka ima na jednoj stranici korpusa montiran pozlaćeni bakarni disk na kome se nalaze snimljeni zvuci i slike Zemlje, da prikažu raznovrsnost života i kultura na planeti. Svaki disk poseduje svoje napajanje i iglu za reprodukciju. Instrukcije objašnjavaju odakle letelice potiču i kako da se puste u pogon. Pločice koje daju energiju su od urana-238, sa poluživotom od 4,51 milijardu godina.

Od stručnjaka Astronomske opservatorije Beograd saznali smo da se "Vojadžer 1", koji je već odavno napustio Solarni sistem, trenutno nalazi oko 157 astronomskih jedinica (AJ), odnosno 23,5 miliona kilometara od Zemlje.

- On putuje brzinom od oko 17 kilometara u sekundi, ili 61.200 kilometara na čas - rekao nam je astronom dr Rade Pavlović.

- Ova sonda je prva letelica napravljena ljudskom rukom koja je ušla međuzvezdani prostor i putuje ka Ortovom oblaku, pojasu asteroida do koga će mu trebati oko 300 godina.

Prolaziće kroz njega, pod uslovom da ne doživi sudar, još 30.000 godina, a put će nastaviti prema najbližem zvezdanom sistemu Alfa Kentauri, udaljenom 270.000 AJ, što je pet puta veće rastojanje od onog do Ortovog oblaka.

Projektanti "Vojadžera" procenjivali su životni vek sondi koje pokreću baterije sa nuklearnim punjenjem na pet godina, ali one su ga daleko premašile. Zato se i novije procene, da će njihove antene prestati da šalju signale ka Zemlji do 2025. uzimaju s rezervom, jer robusni "Vojadžeri" neprestano iznenađuju.

Inženjer Dragić, pasionirani istraživač misije "Vojadžer", uspeo je da dođe do jednog od prvih rukovodilaca poduhvata.

- Imao sam sreće da upoznam starog naučnika iz agencije NASA i upitao sam ga ono što inženjere najviše interesuje, kako su uspeli da krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih naprave sonde koje rade i danas. Moj sagovornik se nasmejao i rekao da su "Vojadžeri" pravljeni kao nekadašnji automobili, ne da budu sofistikovani i nežni, već robusni, da dugo traju i služe svrsi. Rekao mi je da je današnja elektronika mnogo bolja, ali uz napomenu da ne bi mogla da radi 45 godina. Otkrio mi je da te stare sonde imaju softver za samopopravljanje, što je neverovatno, one pomalo liče na žive organizme koji mogu da zacele svoje rane. Misija "Vojadžer" se pokazala ne samo kao uspeh američke agencije NASA već kao vrhunsko dostignuće ljudske civilizacije, ali je priča o njenim anonimnim genijalnim herojima malo poznata.

Saga je počela u vreme svemirskog nadmetanja Amerikanaca sa Sovjetima, koji su daleko prednjačili i kada je reč o raketnoj tehnologiji i u naučnim zapažanjima.

- Oni su otkrili kako se koristi "lansirni prozor", trenutak kada su obe planete ili objekta koje želite da istražujete u najpovoljnijem položaju za lansiranje sondi - objašnjava Dragović.

- Izbor pravog trenutka je bio odlučujući, jer bi u bilo kom drugom bila potrebna mnogo veća raketa koja bi mnogo duže putovala. Zbog korišćenja "lansirnog prozora" Rusima se isplatilo da šalju po dve sonde u misiju i da, ako jedna otkaže, druga završi posao. Tako su uspeli i da najbolje ispitaju Halejevu kometu i poberu lovorike, posle čega su, kasnih šezdesetih godina, Amerikanci odlučili da pošalju dve sonde na Veneru. Tada se pojavio balističar Flandro koji je istraživao spletove potencijalnih obita sondi i otkrio da će, ako budu lansirane 1977. godine, sonde moći da obiđu Jupiter, Saturn, Neptun, možda čak i najdalji Pluton.

Ovaj predlog je NASA u prvom trenutku odbila, smatrajući da je reč o fantaziji jer za takvu misiju bi bila neophodna ogromna količina goriva.

- Tada im je genijalni Flandro objasnio da je tajna u terminu kada je "lansirni prozor" otvoren i preciznosti - obajšnjava Dragić.

- Ideja je bila da se "Vojadžer" lansira što bliže Jupiteru i da isključi motore kada ga uhvati ogromna gravitacija ove planete dajući mu ubrzanje od nekoliko desetina hiljada kilometara na sat. Smišljena je da tako ubrzani "Vojadžer 1" proleti vrlo blizu Jupitera pod odgovarajućim uglom i izazove fenomen "gravitacione praćke", odnosno da ga sila teže lansira kao projektil prema sledećim planetama poređanim maltene u pravoj liniji i skrati putovanje za 20 godina! Flandro je uočio taj idealni položaj i rekao da sonde moraju da se lansiraju u avgustu ili početkom septembra 1977. jer se idealan raspored planeta ponavlja samo jednom u nekoliko vekova. NASA je ovo prihvatila i započeo je poduhvat čije su bezbrojne zagonetke anonimni inženjeri genijalci uspevali da rešavaju u hodu.

Projektanti su čak dalekovido ostavili mogućnost da se softver sondi nadogradi, što su činili programeri sa Zemlje tokom narednih decenija misije, tako da su "Vojadžeri" više puta menjali prvobitnu funkciju.

- Sve deluje još neverovatnije kada se posmatraju dimenzije letelica, koje su nevelike - kaže Dragović.

- Na njima trenutno rade još četiri-pet instrumenata koji snimaju insterstelarni prostor kroz koji prolaze i šalju nam njegovu generalnu sliku. Svi modeli međuzvezdanog svemira su samo priča, bez ovih fizičkih pokazatelja. Rezultati merenja se snimaju na magnetofon koji sonda nosi i kada stigne komanda sa Zemlje, oni se šalju anteni u Kanberi. Te nule i jedinice se zatim prosleđuju u Pasadenu, gde se dešifruju, na čemu slučajno radi jedan naš doktor nauka, koji podatke iz dubokog svemira pakuje u foldere pod srpskim imenima, za istoriju.

Čuda tehnike izdržavaju i zračenje

SVAKA sonda je sačinjena od oko 65.000 delova, navodi inženjer Drago I. Dragović:

- Mnogi od tih delova imaju veliki broj manjih delova, kao što su tranzistori i dr. Jedna kompjuterska memorija sama sadrži preko milion odgovarajućih elektronskih delova, dok svaka sonda sadrži preko pet miliona takvih delova. Ako uzmemo da jedan kolor TV sadrži oko 2.500 delova, svaki "Vojadžer" ima elektronskih kola kao 2.000 televizora.

Rezolucija uskougaone kamere je takva da bi se mogle čitati novine na daljini od kilometar. "Vojadžeri" su opremljeni kompjuterskim programima koji su sposobni da sami poprave kvarove i sigurno poseduju jedan od najsofisticiranijih sistema napravljenih za svemirske programe. Sonde su sposobne da se same uključe i isključe, što ih štiti u slučaju da imaju probleme sa prijemom.

Sonde su su specijalno dizajnirane da izdrže veliko zračenje prilikom prolaza pored Jupitera. Putnik na "Vojadžeru" primio bi pri preletu pored Jupitera 1.000 puta veću dozu zračenja od smrtonosne.

Da li se kontrolni sistem zbunio

INŽENjERI svemirske agencije NASA, koji rade na ovoj letelici, nedavno su bili uznemireni artikulacionim i kontrolnim sistemom sonde, koji generiše podatke koji izgledaju potpuno nasumični.

- Ovakva misterija je, na neki način, uobičajena u ovoj fazi misije "Vojadžer" - kaže Suzen Dod, menadžerka "Vojadžer 1" i "Vojadžer 2" projekta u NASA laboratoriji za mlazni pogon.
Zadivljujuće, ova svemirska letelica nastavlja da šalje podatke nazad na Zemlju, ali nedavno su njeni telemetrijski podaci bili nevažeći - podaci se jednostavno ne poklapaju sa pravim položajem i uslovima sonde.

Tim i dalje ispituje čudne podatke, jer nisu sigurni da li problem dolazi direktno iz tog sistema ili nekog drugog dela letelice.

Novi svetovi

"VOJADžERI" su otkrili tajne Sunčevog sistema koje naučnici ranije nisu ni slutili.

- Sonde su otkrile Pejl, aktivni vulkan na Jupiterovom satelitu Io i snimile njegovu erupciju. Izbacivao je sumpor i sumpor-dioksid na 30 puta veću visinu od Mont Everesta, a zahvaćena zona dimom je bila veličine Francuske. "Vojadžeri" su otkrili da se ispod glatke i ledom pokrivene površine Jupiterovog satelita Evropa možda krije veliki okean. U svojoj knjizi "2010: Druga Odiseja", pisac naučne fantastike i futurolog Artur

- Klark je razvio priču oko ideje da je u okeanu Evropa postojao život - navodi Dragović. - Saturnov najveći mesec Titan je viđen kao neobičan svet, sa gustom atmosferom i različitim ugljovodonicima koji polako padaju u mora etana i metana. Nekim naučnicima Titan sa svojom azotnom atmosferom izgleda kao "mala Zemlja", čiju je evoluciju zaustavilo naglo ledeno doba, duboko zamrznuvši neke organske tragove ispod sadašnje površine.