BORIO SE ZA SVOJU KORU HLEBA POSLE ODBRANE OTADŽBINE: Nađena nova građa o ratniku Vuku Radišiću, nosiocu ordena Karađorđeve zvezde
DVE stranice upitnika sa 23 rubrike, koji mu je tridesetih godina prošlog veka dostavljen da popuni za evidenciju i spomenicu nosilaca Karađorđeve zvezde odslikavaju stav Vuka Radišića, majora u penziji i rezervi, iz Sinđelićeve 1 u Čačku, o vremenu između dva svetska rata, ali i otkrivaju gorčinu u duši odbačenog oficira, učesnika ratova za oslobođenje.
Na pitanje na kakvom se položaju sada nalazi, kakvog je stanja, odgovorio je:
- Na Moravi pecam ribu da bih prehranio decu - penzija 173 din.
Otresiti gorštak i junak sa bedema otadžbine u tesnoj rubrici je pored pitanja o zaslugama za otadžbinu, zapisao:
- To treba drugi da reknu, a ne ja. Niko ne priznaje ništa, a ja ništa i ne tražim - vršio sam svoju dužnost.
A kako je Vuk Radišić (1887-1945), rođen u Trudovu, u visovima Čemernice, služio otadžbini svedoče četiri ordena: pored Zlatne medalje Obilića iz "turskog rata", kako je kazivao o Prvom balkanskom ratu, dobitnik je Karađorđeve zvezde IV stepena, Ordena za vojne vrline i Jugoslovenske krune. Hroničar kraja Diko Pejatović (98), u reviji "Savindan" objavio je faksimil upitnika, a ratnikov praunuk Luka Protić (32), beogradski advokat, sakuplja ukaze o odlikovanjima, stare članke i drugu građu i, uz slike iz porodičnog albuma u Čačku, slaže kockice životnog puta pretka.
- U Prvom svetskom ratu Radišić je bio na službi u 7. pešadijskom puku "Kralj Petar I", koji je 1914. godine branio Beograd. Tako je 14. septembra 1914. godine Radišićeva jedinica od Austrijanaca na Bežanijskoj kosi zarobila šest haubica, dva brdska topa, 36 konja i mnogo druge opreme. Za taj, malo je reći podvig, ispoljenu hrabrost i veštinu odlikovan je Karađorđevom zvezdom - piše Pejatović.
Praunuk Petar podseća i da Vuk, opisujući taj događaj, pominje Joksima P. Grujića, komandanta jednog dela odbrane Beograda - Kalemegdanske tvrđave, Vukovog ratnog druga. Tada je, kaže, major Joksim Grujić sa braniocima odbio poziv da istaknu belu zastavu, a za učešće u protivnapadu preko Save Vuk je odlikovan. U izveštajima se pominje i hrabro držanje u bitkama na Konatici i Suvoboru.
Donedavno je ovaj ratnik u Starom Vlahu bio zaboravljen. U monografiji "Novovaroški kraj od neolita do 1941" (objavljenoj 1991), o njemu nema ni pomena, a u knjizi "Junaci Karađorđeve zvezde užičkog kraja" (štampanoj 2015) na kraju nekoliko biografskih redova piše: "Nije zapisano kad i gde je umro".
Jedino su ga zemljaci u Trudovu i okolini "na staroj granici" pominjali kao "Vuka crnorukca", ponekad preke naravi, koji je neredovno dobijao penziju preko pošte u Prijepolju, a kad mu zakasni, odlazio tamo na konju i "davao uzbunu" državnim činovnicima, tražeći na telegrafu vezu sa dvorom u Beogradu.
Otržući od zaborava starog ratnika, Pejatović ističe da je penzionisanjem sklonjen, plaćajući tako, kao i mnogi ratni drugovi, ceh reorganizacije Srpske vojske, u koju je nastankom države Srba, Hrvata i Slovenaca, primljeno preko 3.000 oficira, od kojih se većina do juče borila u jedinicama crno-žute monarhije.
Skinuvši uniformu i sablju, morao je u vrleti Čemernice. Nevičan težačkim poslovima i sa šest rana, latio se čobanluka, braneći stado ovaca od vukova sa okolnih planina.
Vuk se sa porodicom - suprugom Jelicom i troje nejači - Ljubinkom, Darkom i Brankom, preselio u Čačak, pošto su dve godine proveli u Ivanjici. Ćerka Ljubinka (97), koja živi u Žarkovu u Beogradu, pre neku godinu je kazivala o putovanju na konju od Trudova do Ivanjice 1929.
- Nedavno sam u listu "Straža" iz 1914. godine našao dve pesme, koje su Vuku posvetili jedan od saboraca Jov. Petrović iz Pljevalja i meštani sela Slanci (u današnjoj Paliluli). Dobio sam i ukaz, koji je potpisao đeneral i vojni ministar Radomir Putnik da je Vuk postao oficir 29. jula 1904. godine - kazuje Luka, praunuk po grani ratnikovog sina Branka.
ŠEST RANA I ZAROBLjAVANjE
- VIDITE službene podatke u Ministarstvu vojske. Mala je ovo rubrika za mojih šest rana i položaja na kojima sam bio - odgovorio je Vuk Radišić u upitniku na pitanje je li ranjavan i gde.
Zapisao je da su ga Švabe zarobile prilikom povlačenja Srpske vojske 6. oktobra 1915. godine kao komandanta zaštitnice kod Kosovske Mitrovice i da je kraj rata dočekao u logoru, lošeg zdravlja.
JABUKA U ZAVIČAJU
U TRUDOVU, zavičaju pradede, Luka je boravio nekoliko puta. Sreo je i Bogića Mlađenovića, koji je od braće Minića kupio imanje Radišića. Tamo je i jabuka, stara preko 100 godina, pa Protić planira da kalem prenese na okućnicu.