NAVALA IZ DUBROVNIKA NA STANOVE U TREBINJU: Grad na jugu Republike Srpske ubrzano postaje najpoželjnija destinacija u regionu

Nije ni čudo, jer je odavde sve blizu, i hrvatsko i crnogorsko primorje, pa meštani i turisti tokom leta idu "obdanice" na plaže Cavtata, Igala, Herceg Novog...

Neki dolaze u grad pod Leotarom da pronađu mir u dubokom hladu čuvenih platana daleko od velegradske vreve, dok su drugi napravili dobru kalkulaciju. Tako Dubrovčani masovno kupuju stanove u kojima (za sada jeftino) provode sezonu, dok svoje kuće u istom periodu izdaju za velike pare. Odrazilo se to i na cene, pa je stambeni kvadrat u nekim delovima grada dostigao fantastičnu cifru od dve hiljade evra. Bilo kako bilo, svako ko je odlučio da deo odmora provede u Trebinju nije se pokajao jer uz sve geografske, kulinarske i druge prednosti ove zelene oaze u kojoj se još živi kao nekada (uz kafansko druženje i čašicu razgovora), bogato kulturno leto nudi najraznovrsnije muzičke, pozorište i filmske sadržaje.

- To što se dešava i nama lokalcima je iznenađenje, jer smo se (pogotovo posle ovog rata) borili za svoje malo mesto pod suncem. Od velikog značaja je proglašenje Trebinja gradom, 2013. godine. Imamo svega tridesetak hiljada stanovnika, veličina grada nije bila odlučujuća, ali je sticanje "titule" bilo presudno kao signal da sve možemo i da će naš trud biti nagrađen - objašnjava Slađana Skočajić, gradski sekretar za kulturu.

- Težimo da ispunimo svoju viziju, a ona je da do 2030. godine budemo najlepši mali grad na Balkanu.

Kako ističe naša sagovornica, grad raste na reci i vodi se računa da se sačuva staro jezgro koje je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture BiH:

- Ne samo Stari grad, zaštićena je i glavna ulica (pešačka zona s glavnim trgom i zelenom pijacom), kao i najstarije naselje Hrupjela koje se spaja sa njom. U Starom gradu trenutno se odvija projekat koji finansira Republika Srbija, a to je popločavanje njegovih ulica i sokaka. Imamo plan i za izgradnju hendeka, kanala oko Starog grada, kao što je bilo nekada. Jedino šta nas može zaustaviti je ekologija, tačnije kretanje vode i moguće stvaranje "bare" i svega onoga što stajaća voda donosi... Inače, nekada je postojao hendek koji je bio odbrambenog tipa, sada bismo od njega napravili malu Veneciju. Spajao bi se sa rekom Trebišnjicom, na kojoj već imamo barke.

Kroz projekat Evropske unije, ističe Slađana Skočajić, uspeli su da naprave replike deset starih barki, po uzoru na one koje su postojale sve do pedesetih godina prošlog veka:

- Tada se gradila brana, Trebišnjica je promenila tok, pa je već bilo rizično da se barke voze. Polako su nestajale sa reke, sada smo ih vratili kao turističku atrakciju i mogu se videti između dva gradska mosta.

Na konstataciju da je draž grada, pre svega, u njegovoj autentičnosti i jednom pomalo arhaičnom životu, kao i da bi promene mogle da imaju i neke nepredviđene posledice, naša sagovornica kaže:

- Moguć je problem kojeg smo svesni, ali se rešenje još ne vidi. Naime, nameće se poređenje sa Perastom na kojem su apartmane pokupovali Rusi i Albanci. Zato se ukazala teškoća sa komunalnim održavanjem grada i režijama. Malo je lokalnog stanovništva, a ostali stanovi se posle leta zaključaju. Mi već imamo zgrade u kojima su dva ili tri stana trajno useljena, sve ostalo je sezonski. Tako se postavlja pitanje kako opsluživati toliko novih zgrada, bez naknade za komunalije.

Kada je o poseti reč, za sada rekord drži sezona uoči korone: 2019, kada su Trebinje posetili turisti iz 97 zemalja!

- Naš grad je sve poželjniji, ne samo za život već i kao kulturno središte. Nedavno smo obeležili 65. izdanje pozorišnog Festivala festivala, koji je sigurno uticao na interesovanje življa. Veliki broj mladih ljudi amaterski se oprobao u glumi, ove godine imamo čak devet svršenih studenata koji su diplomirali, uglavnom, na FDU i novosadskoj Akademiji. U Trebinju se nalazi osnovna i srednja muzička škola, koje su iznedrile na desetine dobrih muzičara. Nije slučajno što smo se ohrabrili i nedavno kupili čuveni koncertni klavir "stenvej end sans". Imamo festival klasične muzike, ovih dana "ponovio" ga je Andrej Korobjenikov, ruski pijanista svetskog glasa. Došao je, između ostalog, zato što je mogao da svira na "stenveju" jer muzičar ne bira lokaciju već instrument. Nećete verovati, imali smo na stotine poziva iz regiona sa pitanjem da li je tačno da smo kupili "stenvej", i to originalan, nemački. Nastupaju umetnici sa svih strana, ali naša je matica Srbija. Najveći broj stvaralaca i dalje je iz Beograda, oni nam donose duh velikog grada.

BROJEVI

- U POSLEDNjE dve godine prodato je tri hiljade stanova, što se može pomnožiti sa prosečnim brojem članova porodice i tako videti koliko ukupno ima žitelja - kaže Slađana Skočajić. - Ali, pošto je reč o prilivu tokom leta, to ne činimo.

DUČIĆ I SRBOLjUBLjE

- TREBINjE se zaista, imenuje Dučićem. Tako i treba da bude. Nepravedno je bio zapostavljen posle Drugog svetskog rata, sve do 90-ih godina prošlog veka. Spočitavalo mu se srboljublje, ipak, Trebinje je pametno sačuvalo sve Dučićeve stvari. Legat je "strogo" bio zaključan ne bi li se sačuvao do boljih vremena - što se i ostvarilo. Inače, naša biblioteka je proglašena najboljom u Republici Srpskoj. Uspeli su da kupe specijalni skener kojim će se digitalizovati kompletna građa iz Dučićevog legata i tako postati dostupna svima.

SPONA SA HRVATSKIM GRADOM

- DUBROVČANI dolaze na zelenu pijacu subotom i nedeljom, pošto još uvek imamo autohtone proizvode. Ovde su sve usluge mnogo jeftinije - frizera, automehaničara i svih vrsta majstora. Naša uslužna privreda dosta zavisi od Dubrovnika i neosporno je da ekonomija spaja dva grada. Dubrovčani u Trebinju provode leto, hrane se prirodno, žive jeftino i za pola sata su - u svom gradu. Kada je kultura u pitanju, najčešće posećuju koncerte. Imaju mogućnost da ih slušaju besplatno, što kod njih nema nigde. U Trebinju je svako dobrodošao i nikome se ne može desiti neugodnost.