NATO BACAO URANIJUM I NA BEOGRAD? Ksenija Tadić dobila rak posle bombardovanja Generalštaba, u njenoj krvi velike doze radioaktivnih čestica

Teških metala, nađenih u njihovim telima, nema u prirodi, niti u industrijski zagađenim gradovima, već isključivo u projektilima.

- U vreme gađanja Generalštaba bila sam kod mame u stanu, na 50 metara odatle, u Birčaninovoj ulici. Melanom, odnosno rak kože, dijagnostikovan mi je godinu dana kasnije - priča Ksenija za "Novosti".

Sina je rodila u julu 2002. godine, a već 8. avgusta operisan joj je melanom.

- Godine 2017. detektovane su mi promene na limfnim žlezdama, pa su mi prošle godine izvađene tri iz prepone. Srećom, bilo je benigno. Sada na vratu ponovo imam promene - kaže naša sagovornica.

U invalidskoj penziji je poslednje četiri godine, iako ima samo 45. U zdravstvenom kartonu broji čak 16 dijagnoza: od oštećenja kičme i kukova do preživljenog šloga i infarkta. Ubeđena je da je sve to posledica prisustva osiromašenog uranijuma i teških metala u organizmu. Kaže, podneće tužbu, a novac će uložiti u dalje lečenje.

Osim u njenim uzorcima, enormna količina osiromašenog uranijuma i teških metala pronađena je i u uzorku pukovnika Dragana Stojičića iz Beograda, koji je 200 dana proveo u pojasu današnje administrativne linije sa KiM. On je dobio rak trbušne maramice i u međuvremenu preminuo. Pre toga, Stojičić je podneo prošlog juna prvu tužbu za odštetu zbog oboljenja od posledica NATO bombardovanja i porodica posle njega nastavlja spor.

Ročište je zakazano za 16. oktobar, a priloženoj dokumentaciji biće dostavljen i nalaz dr Čeli. Uranijum u njihovim uzorcima, prema uverenju dr Čeli, ključni je dokaz da su građani Srbije 1999. bili izloženi smrtonosnom dejstvu punjenja NATO projektila, ali pokazuju i da je uranijuma bilo i u projektilima korišćenim severno od Vranja, uključujući i Beograd.

Mirjana Anđelković Lukić, veštak za eksplozivne naprave, poziva se na knjigu italijanskog admirala Falkoa Atanea, koji je istraživao oboljenja na KiM, u BiH i RS, i koji tvrdi da je većina krstarećih raketa u punjenju imala šipke od osiromašenog uranijuma težine 300 kg. U knjizi "Osiromašeni uranijum, šta je to", Falkone objavljuje i preporuku koju su dobijali američki vojnici da se udalje na 500 metara od objekta koji je pogođen ovim projektilima.

- Nisu sve krstareće rakete imale teg od osiromašenog uranijuma, ali većina jeste, a time je, prema nekim izvorima, gađan i Generalštab - kaže Mirjana Anđelković Lukić.

- Najveća doza ispaljena je na KiM, zatim kod Pljačkovice (Pčinjski okrug) i kod pet sela ispod Vranja.

Ovu opasnu municiju prečnika 30 mm ispaljivali su topovi smešteni u avionima A10, koji su leteli na 5.000 do 6.000 metara nadmorske visine.

Prema rečima dr Čeli, uobičajeno prisustvo uranijuma kod civila je 0,0053 mikrograma u litri krvi. Kod Ksenije Tadić nađeno je 2,22, a kod pukovnika Stojičića 2,29 jedinica.

NOVE ANALIZE U OKTOBRU

ADVOKAT Srđan Aleksić, koji je podneo prvu tužbu za odštetu Višem sudu u Beogradu, najavljuje u oktobru tužbu i u ime Ksenije Tadić. Na jesen, kada u Srbiju dođu dr Čeli i italijanski advokat Anđelo Fjore Tartalja, koji je zastupao italijanske vojnike, obolele posle misije na KiM, a koji sarađuje sa Aleksićem, na analizu će biti poslati uzorci još 10 civila iz Srbije i 10 vojnika koji su boravili na KiM tokom bombardovanja.