ZLATNE POLUGE IZ UŽARENOG GROTLA PRAVO U DRŽAVNI TREZOR: Kina ekipi "Novosti" pokazala strogo čuvani pogon za proizvodnju plemenitog metala

Vrelina se širi čitavom prostorijom. Potrebno je 15 dana neprekidnog mešanja u ovoj peći da bi se dobila ploča teška 10 kilograma sa 10 odsto žutog blaga. Daljim tehnološkim postupcima izdvaja se čisto zlato. Borski radnici su početkom nedelje izlili pet poluga od tog dragocenog materijala, koje su pokazali reporterima "Novosti". Svaka je težine 12,56 kilograma, kvaliteta 99,99.

Od naredne godine neće se više raditi u usijanoj peći, već modernizovanim postupkom u novoj fabrici, prema standardu koji zahteva Londonska berza metala. To će povećati proizvodnju na tri do četiri tone žutog blaga godišnje, koja je sada na nivou od 1,5 tona.

Dug je put da se od iskopane rude, koja sadrži bakar i mešavinu plemenitih materijala, stigne do čistog zlata. Radnici u Boru je prvo drobe, melju i flotiraju. Posle ovog rudarskog slede metalurški pocesi, sirovina prolazi kroz topionicu, pa se prži, ponovo topi, a onda provlači kroz elektrolizu kojom se prvo izdvaja srebro, a potom zlato.

Kinesko rukovodstvo prvi put je jednoj novinarskoj ekipi otvorilo vrata strogo čuvanog pogona za proizvodnju plemenitih metala u kojem se odvijaju ovi postupci. Ovo je jedina fabrika za dobijanje zlata u našoj zemlji, koja od decembra 2018. godine, kada je kineski "Ziđin" zaključio ugovor o strateškom partnerstvu sa Srbijom i preuzeo 63 odsto vlasništva nad nekadašnjim RTB Bor, posluje u sastavu "Srbija Ziđin koper".

Prilikom ulaska i izlaska iz svake prostorije u tom pogonu prolazi se kroz rigorozne fizičke i tehničke mere obezbeđenja. U jednom njenom delu nalazi se manja soba, od dvadesEtak kvadrata, u koju se doprema čist proizvod od najdragocenijih metala. Tu se mere i pakuju zlatne i srebrne poluge.

Dok se ne stigne do ove krajnje faze, jedan od ključnih procesa odvija se u najtoplijoj prostoriji, u crnom usijanom kotlu. Upravnik ove fabrike Dalibor Antić kaže da ta peć ne sme da stane šta god da se desi, ona radi bez prekida 24 sata.

- "Dore" peć je srce pogona za proizvodnju plemenitih metala - ističe Antić.

- Ulazna sirovina je anodni mulj, koji u sebi sadrži oko jedan procenat zlata. Kroz preradu i razne tehnološke procese od toga na kraju iz naše fabrike izlazi zlato kvaliteta četiri devetke.

Iz tog anodnog mulja je prvo odstranjen bakar, koji ide na filter presu, odnosno na pranje i sušenje, potom u pržne kotlove gde se dobija prženac. Ta sirovina se onda topi u "dore" peći na temperaturi do 1.300 stepeni. Dobija se ploča od oko 10 kilograma, koja sadrži 10 procenata zlata, 89 odsto srebra i druge metale. Ona se potom prečišćava kroz elektrolize, dok se ne dobije kvalitet čistoće zlata 99,99. Ta tečna masa se izliva u kalupe, a kada se stvrdne odlivak se izvadi, opere i obeleži se žigom.

Radnici su upravo završili ovaj proces i pripremali pet zlatnih poluga za pakovanje.

One su uglačane, sjajne ležale na stolu.

- Da li znate za pravilo ko uspe sa dva prsta da podigne polugu može da je nosi kući? - upitao je Antić.

Dozvolili su nam i da probamo. Ali, ako se neko ponadao, brzo se razočarao. Podići 12,56 kilograma teško je i sa dve ruke, a nemoguće sa dva prsta.

Početkom naredne godine biće završena nova fabrika za proizvodnju plemenitih metala sa savremenom tehnologijom, tako da se više neće koristiti "dore" peć koja radi na visokim temperaturama. Kako nam je objasnio direktor "Topionice i rafinacije Bor" Zhang Huanran, radiće se postupkom hidrometalurgije, koji je u skladu sa visokim standardima za dobijanje zlatnih poluga.

- Neće biti tako vrelo, zlato će se proizvoditi po standardu koji zahteva Londonska berza metala - ističe Huanran.

- Time će se udvostručiti proizvodnja zlata na godišnjem nivou. Sada se proizvodi 1,5 tona zlata, i do 15 tona srebra, a u novoj fabrici će biti tri do četiri tone zlata i 17 tona srebra. Što se tiče ekologije, ona je po najvišim svetskim standardima.

Od kraja 2018, kada je "Ziđin" preuzeo Bor, do maja 2022. godine uloženo je 162 miliona dolara u oblast zaštite životne sredine. Kompanija rešava višedecenijski problem zagađenog vazduha u Boru. Kada bude pušten u rad novi sistem u topionici krajem godine, to će rešiti nasleđeni problem prikupljanja i tretiranja čestica prašine iz procesa topljenja.

Zamenica rukovodioca Službe za prodaju u kompaniji "Srbija Ziđin koper" Ana Arsenijević objašnjava da je plasman zlata osiguran prodajom NBS.

- Time se ostvaruje višestruka korist, i za našu kompaniju i za Srbiju - ističe Arsenijevićeva.

- Prema srpskim zakonima, zlato mora najpre da se ponudi NBS, a tek u slučaju da ona odbije da ga po berzanskoj ceni otkupi, što se do sada nikada nije desilo, mogli bismo da tražimo dozvolu za izvoz. To znači da zlato proizvedeno u našoj kompaniji ostaje u Srbiji.

"Srbija Ziđin koper" je, kako navodi, za tri i po godine, koliko posluje u našoj zemlji, postigao zavidne poslovne rezultate, tako da se na listi najvećih izvoznika u 2022. godini nalazi na trećem mestu. Arsenijevićeva tu radi već dve decenije, kao i svi članovi njene familije.

- Meni je deda ovde bio rudar, i sada smo svi u kompaniji zaposleni, otac, brat, sin - kaže naša sagovornica.

- U Boru ima dosta porodica sa istom tradicijom. Sin ima 28 godina i silazi pod zemlju, radi u podzemnom rudniku "Jama". On je hteo da bude rudar, iako je znao da je rizičan posao. Otac sa 78 godina i dan-danas radi projekte za našu kompaniju.

U okviru "Ziđin kopera" posluju četiri rudnika bakra i plemenitih metala - "Veliki Krivelj", "Novo Cerovo", "Jama" i "Majdanpek". Reporteri našeg lista obišli su kop "Veliki Krivelj" koji će ove godine duplirati proizvodnju zahvaljajući kineskim ulaganjima u modernizaciju. Kako navodi inženjer saradnik Milan Milenović, proizvešće se 23 tone, umesto 10,26 tona koliko je to bilo do sada na godišnjem nivou.

Ovde je otvoren moderan dispečerski centar gde službenici na ogromnom monitoru i putem kompjutera prate sve što se dešava u kopu sa kamionima i bagerima. To je izuzetno važno za proces rada u rudniku. Razlika u efikasnosti je velika, imajući u vidu da je do pre godinu dana čovek sa dvogledom pratio šta se dešava u kopu.

U "Ziđin koperu" ima više od 6.100 zaposlenih. To je uglavnom lokalno stanovništvo, ali sve više dolaze i iz drugih krajeva Srbije. Ništa neobično, imajući u vidu da je prosečna plata iznad 100.000 dinara i da se svake godine povećava. Tu radi 5.922 rudara, a od toga 952 žene. Rukovodstvo kaže da svake godine zapošljavaju mlade ljude.

Zanimljivo je i da su se vozači kamiona, koji su otišli u Nemačku da rade, vratili i zaposlili u borskoj kompaniji.

Radnici iz Srbije podsećaju da je u nekim boljim vremenima bilo velikih migracija i da su svi dolazili u Bor zbog posla.

- Meni je ovde deda iz Pirota došao, otac iz Šumadije, a mi smo prva generacija radnika koja je ovde rođena - kaže naša sagovornica. - Sada se ponovo pokreće taj ciklus dolaska u Bor.

POČETAK PRE SKORO 120 GODINA

U BORU se zlato proizvodi od osnivanja rudnika 1903. godine, ali zvanična statistika o dobijenoj količini žutog blaga vodi se od 1938. godine. Od tada do decembra 1918. u nekadašnjem RTB-u "Bor" proizvedeno je oko 160 tona ovog plemenitog metala. Evidenciju o proizvodnji zlata su pre 1938. godine vodili Francuzi, jer je rudnik bio u njihovim rukama. Njihova kompanija je u to vreme slobodno raspolagala plemenitim metalima. Stanje je izmenjeno 1934. godine Uredbom o nadzoru proizvodnje i upotrebi plemenitih metala, zahvaljujući kojoj je pravo otkupa, i to po cenama na Londonskoj berzi, dobila Narodna banka Jugoslavije.

Po žutom blagu vodeći u regionu

SVE količine proizvedenog zlata kupuje NBS. "Srbija Ziđin koper" je za tri i po godine prodala našoj centralnoj banci pet tona i 742 kilograma ovog žutog blaga.

- Prema poslednjim podacima Svetskog saveta za zlato, Srbija je sa 38,1 tonom zlatnih poluga vodeća zemlja u regionu po količinama tog plemenitog metala deponovanog u trezorima NBS, a 54. u svetu - navodi Ana Arsenijević iz "Srbija Ziđin kopera". - U prvih šest meseci ove godine proizvedeno je i isporučeno Centralnoj banci čak 852 kilograma zlata.

INVESTICIJA

ZLATNE rezerva su sigurna investicija i mera sigurnosti - ističe Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije. - Vrednost ovog plemenitog metala oscilira, ali ne može u značajnijoj meri da se izgubi. Naša država stalno podiže udeo zlata u deviznim rezervama, a što su one veće jači je kredibilitet i stabilnost makroekonomskog sistema.

Srbija je sve zlatne rezerve vratila u zemlju krajem 2021. godine. Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić ističe da je prednost što naša zemlja ima pravo preče kupovine ovog plemenitog metala iz Bora.

DRAGOCENE REZERVE

SRBIJA je u poslednjih šest godina znatno povećala količinu žutih poluga u trezoru centralne banke i ostvarila skok za osam mesta na listi Svetskog saveta za zlato. U deviznim rezervama naše zemlje ovaj dragoceni metal učestvuje sa 14,5 odsto. U NBS je 2016. godine bilo 17,9 tona žutog blaga, a Srbija je zauzimala 62. mesto u svetu. I tada je bila lider u regionu po količini zlata, samo je danas to vođstvo mnogo ubedljivije. Na drugom mestu na Balkanu je Severna Makedonija sa 6,9 tona zlatnih rezervi, Slovinija ima 3,2, a Bosna i Hercegovina tri tone ovog plementog metala. Na poslednjem mestu je Crna Gora sa 1,09 tona, dok Hrvatska nije na listi 100 rangiranih zemalja.