GORELO, GORI, GOREĆE: Naši meteorolozi otkrivaju šta su uzroci i dokle će trajati ekstremne vrućine koje su zahvatile Evropu
TROPSKI talas pržiće Srbiju narednih dana. Evropa gori na više od 40 stepeni, a visoke temperature neće zaobići ni našu zemlju.
Živa u termometru u četvrtak i petak popeće se do 38 podeljka, dok će u subotu biti najtopliji dan, kada se u pojedinim mestima očekuje temperatura od oko 40 stepeni. Do kraja jula biće malo svežije, ali će temperatura biti iznad višegodišnjeg proseka.
Visoke temperature, suše i dani bez ijedne kapi kiše sve češće su slika leta u Srbiji, pa i u drugim delovima Evrope, a klimatolozi tvrde da je tome kumovala promena klime.
Bilo je i ranije vrelih toplotnih talasa, ali ih sada beležimo od tri do pet godišnje.
Sve to pojedini klimatolozi objašnjavaju porastom temperature, koja je povećana za 1,2 stepena usled porasta koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi.
- Ovako toplo vreme je posledica rasporeda vazdušnog pritiska nad Evropom i prilia veoma tople afričke vazdušne mase koja je već zahvatila veći deo zapadne Evrope, britanska ostrva i Skandinaviju - kaže za "Novosti" Goran Mihajlović, pomoćnik direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda.
- Pre dva dana u Velikoj Britaniji živa na termometru se popela najviše u poslednjih 200 godina, u Francuskoj i Španiji su bile još više temperature. Topla vazdušna masa se kreće ka nama i usloviće visoke temperature narednih dana. Temperature će u subotu, 23. jula, doživeti svoj maksimum, pa se očekuje da se u drugoj polovini naredne sedmice spuste na 30 do 34 stepena. Tada se očekuju i padavine. U avgustu postoji mogućnost za pojavu još toplotnih talasa.
Naučnici su ranije predvideli učestalije toplotne talase, a da li je ovo uvertira u još ekstremnije klimatske promene, Mihajlović kaže:
- U poslednje dve decenije imamo češće pojave toplotnih talasa i biće još perioda se temperaturama iznad prosečnih vrednosti. To su neuobičajene pojave, ali u poslednjih 150 godina, koliko se u Srbiji meri temperatura, najtoplije je bilo 24. jula 2007. kada je u Smederevskoj Palanci izmereno 44,9 stepeni. U Britaniji je prethodni temperaturni rekord zabeležen 2019, a u Finskoj čak, 1920. godine. To govori da je bilo toplih perioda i u prethodnim decenijama.
Za klimatske promene i čak 50 odsto više ugljen-dioksida u atmosferi nego ranije kriv je čovek, upozorava klimatolog prof. dr Vladimir Đurđević.
- Planeta je toplija nego što je bila u prošlosti, i taj porast prosečne globalne temperature znači da imamo više toplotnih talasa, da su oni duži, intenzivniji i da često probijamo temperaturne rekorde - kaže Đurđević.
- Na klimatske promene moraćemo da se priviknemo i da očekujemo još ekstremnije uslove u budućnosti. Ove godine "kritična tačka" je Velika Britanija, a svake godine poneka zemlja bude na udaru najjačeg toplotnog talasa. Evropa je prevelika da bi cela bila u toplotnom talasu. U Srbiji su 2007. i 2012. bile izuzetno tople. Naš region je, kažu detaljne analize, ugroženiji u odnosu na prosek, i u tom smislu treba da očekujemo intenzivnije ekstreme i veće promene.
Đurđević kaže da ovo što se događa ne bi trebalo da bude iznenađenje, jer se radi o situaciji koja je očekivana i predviđena u smislu nauke.
- U slučaju da ne napustimo fosilna goriva, već nastavimo da ih koristimo do kraja ovog veka, u istoj količini, onda, potencijalno, planeta će biti toplija za još tri, četiri stepena - navodi Đurđević.
- U tom slučaju nećemo pričati o prilagođavanju i zato naučnici neprekidno upozoravaju da treba da budemo svesni da je jedini scenario koji nam omogućava da ostanemo koliko-toliko stabilni, onaj u kom se sva energije proizvodi iz obnovljivih izvora. To je vrlo težak zadatak.
Od vrućine u Španiji i Portugaliji tokom protekle nedelje umrlo je nekoliko stotina ljudi, a, prema zvaničnicima, šumski požari izazvani vrućinom uništili su između 12.000 i 15.000 hektara i doveli do evakuacije oko 3.000 ljudi. Požari bukte i u Francuskoj i Grčkoj, gde se živa u termometru, takođe, popela iznad 40 stepeni.
- Ovakvi toplotni talasi nisu neobični, ali se ne javljaju svakog leta - kaže meteorolog Nedeljko Todorović za "Novosti".
- Prošle godine je bilo sušno i toplo leto, kao i ovo, ali nema pravila. U Britaniji je zabeležen temperaturni rekord, ali to je kratkog daha, epizoda koja ko zna da li će ikad više da se ponovi. Priča o klimatskim promenama je ponajviše politička. Priroda ima toliku silu da čovek ne može ništa da promeni, osim ako ne bude počeo da baca atomske bombe u velikom broju. Ne bi trebalo da se brinemo zbog klime, doći će leta u kojima ćemo svi poželeti vrućinu.
POZIV NA BUĐENjE
- POSLEDICE klimatskih promena trajaće najmanje do 2060. godine - rekao je Peteri Tals, generalni sekretar Svetske meteorološke agencije (WMO) na konferenciji u Ujedinjenim nacijama u Ženevi.
- Toplotni talasi biće učestaliji i intenzivniji, zbog klimatskih promena. Ovaj toplotni udar bi trebalo da bude poziv na buđenje.
Za koga je sunce najopasnije
VRELI dani posebno su opasni za one koji su prinuđeni da u najtoplijem periodu rade na otvorenom, od poljoprivrednika do građevinaca. Ugroženi su i stari ljudi, hronični bolesnici, deca i trudnice. Doktori objašnjavaju da ljudi doživljavaju različita neprijatna stanja tokom prekomernog izlaganja suncu i visokoj temperaturi, poput sunčanice, toplotnog stresa, to jest toplotne iscrpljenosti i toplotnog udara.