NE DAMO DA NAM ŽIVOT BUDE PROŠLOST: “Novosti“ u Dalmatinskom Kosovu, gde su se Srbi vratili i zasnovali porodice
KADA su Srbi, preci današnjih žitelja osam sela opštine Biskupija u Dalmaciji, bežeći od turskog terora, pre mnogo vekova naselili ovo područje, nisu poneli sa sobom sve što su mogli, ali najvažnije jesu - ime svog ognjišta.
Foto: I. Marinković
Po njemu su nazvali i svoj novi dom - Kosovo, a rečicu koja kroz njega protiče - Kosovčica.
Od tog zemana do današnjih dana u kamenu kraške zemlje trpeljivo su klesali život, stvarajući svojim rukama neizbrisive tragove postojanja i trajanja. "Preturili" su preko leđa i bune i svakojaka stradanja i ustaški teror i "Oluju". Posle ovog poslednjeg zloglasnog, činilo se da će im se zametnuti svaki trag, ali više od stotinu srpske dece koja danas ovde žive ne daju pravo ni da se takva misao začne. Ni oni ni njihovi mladi roditelji koji su posle pogroma 1995. smogli snage da se vrate i da na zgarištima dedovskih kuća počnu da kuju budućnost za sebe i svoje potomke.
Minulog vikenda, termometar je pokazivao 39 stepeni, ali činilo se da se Sunce s neba spustilo na Dalmatinsko Kosovo, da je zbog vreline i "pjesma zrikavaca zamrla" i da čak i Kosovčica lenjo teče svojim utabanim "putem". Ali ništa nas nije moglo zaustaviti u nameri da obiđemo Dalmatinsko Kosovo u kojem su Srbi, kako neki danas kažu "povratnici", napravili čudo. Vijugavi drum, po skretanju sa magistrale Knin-Sinj, vodio nas je do Orlića, administrativnog centra opštine Biskupija. Na terasi zgrade opštinske uprave vijore se srpska, hrvatska i zastava EU. Natpisi na tablama pored ulaznih vrata ispisani latinicom i ćirilicom.
- "Novosti" su u mojoj kući već 60 godina, i danas dolaze u Knin, zato mi je posebno drago što ćemo vas ugostiti - dočekuje nas načelnik opštine Biskupija Milan Đurđević (34), momak koji se kao diplomirani politikolog na svoju očevinu vratio iz Beograda pre sedam godina. - Sela Orlić, Markovac, Riđane, Uzdolje, Zvjerinac, Rimljane, Vrbnik i Biskupija čine našu opštinu. U njima živi 1.176 stanovnika, Srba je oko 86 odsto. To je, nažalost, tek petina od predratnog broja, ali mlade porodice koje ovde žive i više od stotinu dece naša su budućnost. Da u to ne verujemo, ne bismo završavali vrtić koji ćemo svečano otvoriti u avgustu a za koji nam je nameštaj već poslala Pokrajinska vlada Vojvodine, ne bismo gradili sportsku halu, za koju smo deo opreme dobili od Ministarstva sporta Srbije, Dom kulture, infrastrukturu... Ne damo da život bude prošlost.
U PORTI LAZARICE SPOMENIK ŽRTVAMA
U SELU Zvjerinac, 1889, povodom 500 godina od boja na Kosovu, Srbi su sagradili manastir i u njemu crkvu Lazaricu. U njenoj porti, 7. avgusta, biće otkriven spomenik svim srpskim žrtvama "Oluje". Sa uzvišenja na kojem je podignuta, pogled "vuče" prema lepom, starom, kamenom objektu-kući na kojoj piše "Kosovo".
- To je železnička stanica na kojoj i danas staju putnički vozovi. Prođe ih i po dvadesetak dnevno, što putničkih, što teretnih, jer je reč o glavnoj državnoj pruzi Zagreb - Split - ispričao nam je Milan Đurđević.
Ne skrivajući zadovoljstvo, naš sagovornik kaže da svi odrasli imaju prihode: stariji penzije, a mladi rade u državnoj službi, ugostiteljstvu, preduzećima... Većina ima uspešna registrovana poljoprivredna gazdinstva. Neka od njih su toliko velika da im je poljoprivreda jedino zanimanje. Uz svoju zemlju, ovi mladi voćari, povrtari, stočari i vinogradari zakupili su, uz reku Kosovčicu, više od 30 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta.
Jedna od njih, Anđelka Amanović Milinović iz sela Vrbnik, rešila je da potvrdi reči Sime Matavulja da je "Dalmacija vinograd Gospodnji". Ova mlada i hrabra žena, inženjer poljoprivrede, majka dve ćerkice, vratila se iz Beograda na dedovinu koju je u detinjstvu napustila pred "Olujom". Sada je na čelu Zadruge "Vrbničko selo", koja proizvodi vrhunska ekološka domaća vina, ali postepeno razvija i etno-turizam.
- Imamo šest hektara pod vinovom lozom, a na osam hektara zasadili smo bademe - priča nam Anđelka. - Uzgajamo autohtone, ali i strane sorte loze, od kojih proizvodimo oko 23.000 litara vina, po strogim ekološkim uslovima. Počeli smo sa belim i crvenim vinima, a krenuli smo i sa proizvodnjom penušavog. I čokote i bademe zalivamo sistemom kap po kap, vodom iz bunara koji smo iskopali na dubini od 250 metara. Sve radimo kako bismo oživeli svoj zavičaj. Privodimo kraju izgradnju degustacione sale u našoj vinariji "Burnum", koja će otvoriti vrata saradnje sa našim proizvođačima pršuta, sira, maslinovog ulja...
ĆIRILICA
U OPŠTINI Biskupija ćirilica se koristi bez problema. Svi putokazi na lokalnim putevima ispisani su ćirilicom, natpisi na svim ustanovama su dvojezični. Ipak, kada su pokušali da na deonici magistralnog puta, koji prolazi njihovom teritorijom, postave putokaze ispisane latinicom i ćirilicom, oni su uklonjeni. Veruju, međutim, da će i to pravo uskoro ostvariti.
U Uzdolju upoznajemo Radmilu Berić, ženu neverovatne energije i entuzijazma. U svom selu sa svojim "Ženama kosovske doline" doslovno čini čuda! Ne samo što se brinu za stare, njih 35 kojima svakodnevno obezbeđuju i nose obroke i brinu se o njima, već i za mlade organizuju mnogobrojne obrazovne, društvene i kulturne programe. Kao profesor razredne nastave, sa tri sina, vratila se svojoj kući pre 12 godina iz Banjaluke. Konkurisala je za posao u 50 škola od Knina do Drniša i svuda je bila odbijena. Tada je rešila da otvori "Eduka centar", koji je postao magnet za mlade. U njemu je svim srcem posvećena vaninstitucionalnom radu sa srpskom decom.
- Oni ovde uče svoj jezik, istoriju, kulturu - priča nam uvek nasmejana Radmila. - Organizujemo radionice, štampamo časopis "Bac'de oko", imamo razne sekcije, izrađujemo ekološke sapune, organizujemo putovanja u srpske svetinje ne samo u Hrvatskoj... Koliko god da nam je teško, želimo da pošaljemo pozitivnu sliku, jer naši mališani to zaslužuju. Oni treba da znaju ko su i ko su im preci. Zato ih učimo svemu što treba da znaju o sebi i svom narodu jer nigde, pa ni u školi, to ne mogu da nauče.
Radmiline reči na delu su nam potvrdili Bojan Berić (15) i Matea (16) i Jelena (10) Petrović. U "Eduka centru" ispod portreta Nemanjića i njihove iscrtane loze, kao i fotografija Tesle, Vuka i drugih znamenitih Srba, bojili su svoje akvarele. Stidljive devojčice Bojana su "gurale" ispred sebe, da "sve kaže novinarima".
ORDEN OD PREDSEDNIKA SRBIJE
ZA izuzetne zasluge u obrazovanju i očuvanju kulturnog, etničkog, istorijskog i verskog identiteta Srba u Dalmaciji, Radmilu Berić je za Sretenje ove godine odlikovao predsednik Aleksandar Vučić Zlatnom medaljom za zasluge.
- Učinio je veliku čast i meni i Srbima u Dalmatinskom Kosovu. To je jedan čin u nizu dela podrške koju smo dobili od predsednika i Srbije. Mnogo nam znači ta svest da ovde živimo 365 dana, a ne da nas se sete i verbalno podržavaju samo u danima obeležavanja godišnjice "Oluje". Mi u Hrvatskoj više nismo konstitutivni narod i dobro znamo šta to znači, ali imamo neka prava i mogućnosti koja naš narod često ne koristi zbog autocenzure. I to je najopasnije. Mi želimo da pokažemo da može i drugačije.
- Volimo ovde da dolazimo. I kad ne idemo u školu, za vreme raspusta ovde se svaki dan okupljamo. Družimo se, učimo, a posebno se radujemo kad pripremamo Svetosavsku akademiju i božićnu priredbu - stidljivo nam je pričao Bojan.
Ovih nekoliko priča samo su male kockice vrednog mozaika koji stvaraju današnji Srbi u Dalmatinskom Kosovu. Sve što smo videli u selima opštine Biskupija izmamilo nam je osmeh, ispunilo nas neverovatnim ponosom i pokazalo kako delima, voljom i verom čovek slika i sebe i svoj narod.