ADVOKATI UVLAČE GRAĐANE U SPOROVE, PRIJAVE PLJUŠTE! Tužbe zbog eksproprijacije pretvaraju se u nove "masovke" koje će zatrpati sudove

Oni su išli od kuće do kuće i mahom preko posrednika obećavali dobijanje sporova protiv opština zbog eksproprijacije zemljišta od pre pola veka, bez naknade, za izgradnju puteva.

Slične probleme ima još najmanje desetak gradova u Srbiji, pa ovi sporovi prete da se pretvore u nove masovne tužbe, takozvane masovke, poput onih protiv banaka zbog troškova obrade kredita, MUP-a zbog neisplaćenog smenskog rada policajcima, za neisplaćene ratne dnevnice rezervistima, zbog uvećane cene vrtića ili neplaćanja toplog obroka i regresa pomoćnom osoblju u školama koje prima minimalac.

Advokatskoj komori Niša odmah su se obratili iz opštine Dimitrovgrad, a čelni ljudi ove lokalne samouprave predlažu da obavezna stepenica pre podnošenja masovnih tužbi bude rešavanje spora mirnim putem preko pravobranilaštva. Jer, kažu, za nekoliko metara zauzeća njive naknada je 3.000 dinara, a svaka tužba opštinu košta oko 60.000.
Jasmina Milutinović, predsednica Advokatske komore Srbije, potvrđuje da su podnete disciplinske prijave Advokatskoj komori Niša. Disciplinski tužilac ih je poslao na izjašnjenje advokatima na čiji rad postoje primedbe, posle čega će se videti ima li osnova za tužbu.

- Obilazak klijenata na terenu i nuđenje usluga lično ili preko posrednika predstavlja kršenje Kodeksa profesionalne etike advokata - kaže Milutinović.

- Kodeks propisuje i da advokat ne sme da daje blanko punomoćje, niti pravne savete nepoznatim osobama mimo kancelarije, ne sme da garantuje uspeh u sporu, ne sme da, mimo kodeksa, nudi besplatno zastupanje ili zastupanje za nagradu nižu od one propisane advokatskom tarifom, ne sme da sarađuje sa nadripisarima...

Ali, da bi komora reagovala, ona mora da dobije prijavu ili bar da ima saznanja šta se dešava, pa da pokrene postupak po službenoj dužnosti. Problem je, međutim, što klijenti ne žele ni da prijave pravne zastupnike, ni da svedoče protiv njih sve dok očekuju da će dobiti spor i novac. Uglavnom ih prijavljuju kada izgube spor, pa moraju da plate sudske troškove.

Po rečima Milutinovićeve, to se desilo u više slučajeva kada su u pitanju tužbe protiv banaka, gde građani ponekad nisu ni znali ko ih zastupa, jer su punomoćja potpisali preko posrednika. Onda su morali u sud da vide ko im je advokat, posle čega su se obraćali advokatskim komorama. Do sada je u ovoj, najvećoj masovki kod nas, podneto 11 krivičnih prijava protiv branilaca za falsifikovanje punomoćja mrtvih osoba.

- Advokata ima previše za naše prilike, 12.000, i mnogi se dovijaju kako da zarade novac, pa neki krše kodeks. Advokatske komore su spremne protiv takvih da pokrenu postupak ako stigne prijava i dokaže se da su se ogrešili o profesiju. Ali, prostora za kršenje ne bi bilo kada oni protiv kojih podnose tužbe ne bi kršili zakon i dali povod za tužbe.

Generator tužbi je i Vrhovni kasacioni sud, koji menja pravni stav upravo u predmetima vezanim za masovne tužbe, i to onda kada advokati počnu da dobijaju sporove. VKS ima pravo na to, ali onda dolazi do dodatne neujednačenosti sudske prakse - kaže Milutinovićeva.

Jedno od rešenja je uvođenje kolektivne tužbe u Zakon o parničnom postupku, na čijim izmenama se radi punih pet godina. Tada bi prva doneta presuda bila obavezujuća za sve istovetne slučajeve, što bi rasteretilo sudove.

ODLUKA USTAVNOG SUDA

USTAVNI sud odbio je u četvrtak, 14. jula, inicijative za ocenu ustavnosti pravnog stava VKS iz septembra prošle godine da su banke u skladu sa zakonom obračunavale troškove kredita. Građani koji tuže banke iscrpli su sva pravna sredstva u zemlji.