SAMOĆU LEČE LAJKOVIMA: Na društvenim mrežama poslednjih godina, naročito posle pandemije, seniori sve aktivniji

Uz njih oni ponovo uživaju u učenju, stiču nove hobije i interesovanja, a što je podjednako značajno, mogu i da im pomognu u premošćavanju jaza ka mlađima.

Broj korisnika društvenih mreža se u našoj zemlji neprestano povećava, pa je tako u januaru 2022. u Srbiji registrovano 4,99 miliona naloga. Prema podacima iz maja ove godine, 89,15 odsto korisnika ima fejsbuk-profil, što znači da je na toj mreži oko 56 odsto ukupne populacije. Što se tiče starosne strukture - 8,8 odsto korisnika je od 55 do 64, a oko 5,5 procenata starije je od 65 godina. Statistika govori da se polako ali sigurno životu na mreži okreću i pripadnici trećeg doba.

Podaci govore da je "Jutjub" danas gotovo izjednačen sa "Fejsbukom", a kada je reč o "Instagramu", u Srbiji je u maju 2022. registrovano 3,25 miliona korisnika, među njima 4,9 odsto u grupi od 55 do 64 godine i 2,5 odsto starijih od 65.

Jedan od razloga zbog koga je starija populacija onlajn je i što joj to otvara pristup mnogim mogućnostima za uštedu, odnosno što mogu da iskoriste popuste za koje inače ne bi ni znali. Mreže mogu da budu i zabavne i da nas nasmeju raznim snimcima, da na njima igramo igrice ili se prisećamo starih uspomena. Međutim, i pored ogromne popularnosti i uticaju na svakodnevni život, nekim seniorima je i sama pomisao na korišćenje društvenih mreža zastrašujuća.

- One su odlične za održavanje kontakta sa decom i unucima, naročito za starije osobe - kaže sociolog Dragan Krstić.

- Mogu da pronađu nekadašnje cimere iz studentskih dana, bivše kolege s posla, najbolje prijatelje iz zgrade u kojoj su odrasli, iz škole, kao i mnoge za koje su mislili da ih zbog životnih okolnosti više nikada neće videti. Na njima mogu da pregledaju video-zapise, dele fotografije, ali i virtuelno razgovaraju.

Za starije osobe društvene mreže su bile naročito dragocene u vreme pandemije, kada im je tehnologija postala spas od samoće. Pošto su se odrekli ličnih poseta prijatelja, putovanja da vide porodicu i mnogih drugih aktivnosti, stariji su ipak bili povezani koristeći aplikaciju "Skajp" ili "Zum" platformu, ali i društvene mreže kao što su "Fejsbuk", "Instagram", "Jutjub".

- Naravno, sve to ne može da zameni živi ljudski kontakt, ali u mnogim slučajevima pandemija je pomogla da se zatvori digitalni jaz povezan sa godinama - objašnjava naš sagovornik.

"Fejsbuk" je društvena mreža koja najduže postoji i ima i najstarije korisnike - čak 41 procenat onih koji ga koriste stariji su od 65 godina.

Iznenađenje je da "Jutjub" koristi oko 60 odsto onih sa 56 i više godina, a da "Instagram", "mreža mladih", ima sve više pristalica među najstarijima koji, takođe, rado kače svoje slike sa odmora ili druženja sa prijateljima.

Istraživanja pokazuju da svakodnevnim korišćenjem "Fejsbuka" i "Tvitera" seniori doživljavaju "pojačana osećanja samokompetentnosti", spremnije se uključuju u druge društvene aktivnosti i znatno im se poboljšava fizičko i mentalno stanje.

- U tom smislu možemo, ako to žele, uvek pomoći starijima da preduzmu prve korake za pristupanje internetu i tako doprinesemo i u borbi protiv usamljenosti. Jer, mada stalno naglašavamo da nikada niste prestari za nešto, to je najtačnije kada ste aktivni na društvenim mrežama - kaže Krstić.

JAPANCI NE ŽELE NA MREŽE

U VEĆINI razvijenih zemalja prisustvo starijih na društvenim mrežama kreće se oko globalnog proseka - u SAD je to 46 odsto onih od 65 plus, u Švedskoj 42 odsto, Danskoj 38, Velikoj Britanija i Belgiji po 34, Holandiji čak 76 procenata. S druge strane, u Japanu je u jednom istraživanju 77 odsto starijih reklo da nikada ne objavljuje ništa na društvenim mrežama, dok je u Brazilu, Meksiku i Kini sasvim drugačija situacija - u ovim zemljama gotovo da nema nikakve razlike u broju objava mladih i starijih.

Sve popularnije među najstarijima

PREMA najnovijim podacima, društvene mreže u ovom trenutku koristi 58,4 odsto svetske populacije, odnosno 4,62 milijarde ljudi širom sveta. Makar jednu od njih koristilo je 69 odsto onih od 50 do 64 godine i čak 40 odsto ljudi u dobu od 65 i više godina.