OTELI IMOVINU, SAD HOĆE NAKNADU: Hrvatska pokušava da srpskim preduzećima nametne dodatne troškove
UPRKOS majskoj odluci Privrednog apelacionog suda u Beogradu da ne prizna stranu sudsku odluku i da beogradska Jugobanka ne isplati troškove sudskog postupka vođenog u Zagrebu, u kom je legalizovana pljačka njene imovine tokom devedesetih, beogradski Viši sud odlučio je suprotno u slučaju "Mladost turista" i njegove nasilno oduzete imovine u Tisnom.
Foto: Mladost turist
Kako "Novosti" saznaju, pre izvesnog vremena Viši sud doneo je odluku da se troškovi parničnog postupka vođenog pred Opštinskim sudom u Šibeniku naplate u iznosu od 100.000 kuna (oko 13.300 evra). Zanimljivo je da je do sada u ovim sporovima odlučivao Privredni sud, pa je tako pravosnažno odbijen sličan zahtev Hotela "Baške vode" takođe protiv "Mladost turista".
Naši izvori tvrde da je ovoga puta priznanje troškova pismom tražila država Hrvatska, odnosno njeno Državno odvjetništvo, i to preko svoje ambasade u Beogradu. U tom aktu nisu označeni ni predlagač i protivnik predlagača, a "nota" nije ni upućena nadležnom sudu, već "nadležnom telu". Samim tim, veruju u "Mladost turistu" prekršene su odredbe sudskog (parničnog i vanparničnog) postupka, koji mora pokrenuti ovlašćeno lice podnošenjem sudu odgovarajućeg inicijalnog akta (bila to tužba, predlog ili šta drugo).
Dakle, obraćanje sudu mora imati propisan oblik i formu. U ovom pismu nema nijednog od tih elemenata, pa ispada da se sve svodi na pokušaj Hrvatske da "na mala vrata", preko pisma svoje ambasade, dobije priznanje strane sudske odluke, suprotne dosadašnjoj sudskoj praksi.
PREBACIVANjE VRUĆEG KROMPIRA
KADA je hrvatski zahtev stigao Višem sudu u Beogradu, ovaj se u prvi mah oglasio nenadležnim i pokušao vruć krompir da prebaci u Privredni sud. Međutim, i ovaj je učinio isto. Onda je, raspravljajući o pitanju sukoba nadležnosti, Vrhovna kasacija odlučila da je ipak nadležan Viši sud.
Naime, ovdašnje pravosuđe do sada je zaključilo da je neprihvatljivo priznanje hrvatskih sudskih presuda kojima se masovno odbijaju zahtevi naših firmi i banaka za povraćajem ili nadoknadom imovine, koja im je nasilno oduzeta devedesetih.
Ovakva hrvatska praksa suprotna je potpisanom Aneksu G Sporazuma o sukcesiji, koji Srbija direktno poštuje kad je u pitanju vraćanje imovine hrvatskim firmama ovde. Osim što je jasno da nema reciprociteta, ranije odluke Privrednog suda potvrdile su i da je reč o presudama čije bi priznanje bilo suprotno osnovama našeg javnog poretka.
Uprkos tome, Viši sud doneo je presudu u korist Hrvatske, a sada se čeka Apelacioni sud u Beogradu, kom je uložena žalba.