BLAGOJE JOVOVIĆ OŽIVEĆE I NA FILMU: Radoslav Pavlović snimaće o atentatoru na poglavnika NDH - Pavelić simbol zla koje se Srbima dogodilo

Decenijama je ovaj događaj bio obavijen velom tajnovitosti. Dok je Jovović gotovo 40 godina ćutao, hrvatska emigracija je optuživala jugoslovensku službu, razni penzionisani udbaši, posle raspada SFRJ, utrkivali su se u izjavama da su oni osvetili žrtve NDH, da su oni pucali.

Priča o čoveku koji je pokušao da ubije Pavelića najverovatnije će oživeti na filmskom platnu. Poznati pisac i scenarista Radoslav Lale Pavlović nedavno je završio scenario, a jedna producentska kuća je zainteresovana za snimanje filma. I lik Jovovića, kao i mnogi popularni likovi Pavlovićevih televizijskih serija, filmova ili pozorišnih predstava, nastao je u selu Laminci, kod Gradiške, gde ovaj dramski pisac iz Beograda godinama stvara. U davno otkrivenoj oazi, daleko od svetla velegrada, pored ostalog, napisao je scenario za seriju "Moj rođak sa sela", kao i knjigu "Pupin, lovac na zvezde" koju je objavila kompanija "Novosti".

- Živim dečački san, a to je da budem na selu i pišem - kaže nam Pavlović. - Moja ideja je bila da ne pravim film o atentatu na Pavelića, već o čoveku koji ga je izvršio. Bio sam prvi razred gimnazije, negde sedamdesetih godina, kada se u bioskopima prikazivao film Mikija Stamenkovića, "Klopka za generala", o tome kako je Udba organizovala i uhapsila Dražu Mihailovića. Film počinje tako što oni njega jure, on beži. Cela sala je, sećam se, navijala za Dražu. Čak i u "Momcima iz Brazila" Mengele ima prijatelje, neko ga ganja i on, na neki način, postaje junak. To me je sklonilo od ideje da pišem scenario o atentatu na Pavelića. Jer, Ante Pavelić ne može biti junak.

* Kažu da bi ispred svake rečenice o Blagoju Jovoviću mogla da stoji reč - navodno ili "pričali su mi ljudi". Šta ste vi otkrili o njemu?
- Problem je što se o Jovoviću malo zna. Ono što se može dokazati iz dva ili više izvora staje na pola stranice. Izvesno je da potiče iz sela Kosić u Bjelopavlićima, da je bio u vojnoj školi i u delegaciji koju je otadžbinska vojska poslala preko Jadrana u Bari na razgovor sa saveznicima. Tačno je da su ga argentinska policija, francuske diplomate i jedan naš izvor prepoznali kao atentatora. I, to je sve. Jovović podseća na starozavetne junake. Usamljeni osvetnik koji je uzeo pravdu u svoje ruke. Zato je idealan junak mitova.

Foto: M. Anđela

* Koje su bajkovite priče o Jovoviću vama bile najinteresantnije?
- Jedan od njegovih navodnih pomoćnika, koga sam pod drugim imenom pretvorio u lik u scenariju, pričao je da su često odlazili kod neke gospođe, poreklom Crnogorke. Jovović je tamo vežbao da puca tako što je gađao u saksiju sa cvećem. Malo je verovatno da je Blagoje, koji je završio vojnu školu, bio komandir odreda i ratovao, vežbao pucanje u nekom dvorištu u Argentini. U nekoj knjizi, a mnoge su napisane o Blagoju, spominje se da se on u našoj crkvi poverio popu Radoju. Prvi pop se u Argentini pojavio 2011, nakon što je mitropolit Amfilohije, u dogovoru sa vlastima, formirao prvu eparhiju. Gotovo svi podaci o Jovoviću su poput ovih. Pokušao sam, ipak, da napišem uzbudljiv scenario, koji drži pažnju. Hteo sam, koliko je u mojoj moći, da doživim to vreme, da se vidi kako je srce nacizma sačuvano. Da ostanu poruke da su junaci uvek važni, da nacizam nije pobeđen i da zlo nikad neće nestati.

* Kakav je bio Ante Pavelić?

- Voleo je svoj život. Borio se da opstane iz petnih žila. Nije se borio za Hrvatsku, nego za sebe. To je zanimljivo za njegov lik. Ante Pavelić je zver koja je otišla u tamu. Simbol sveg zla koje se Srbima ikada dogodilo. Četiri godine je postojao NDH. Nezamislivo je šta su radile ustaše. Bilo je većih logora od Jasenovca u Trećem rajhu, bilo je logora gde je ubijeno mnogo više ljudi, ali takve svireposti nije bilo. Dobro je da imamo narodno sećanje. A, da je sreće da imamo tri serije i šest filmova o Paveliću i ustaškom pokretu. Zameram onima koji finansiraju projekte što nemaju hrabrosti, makar "na kvarno" ako ne mogu drugačije, da rade priče o važnim događajima i ličnostima, o Vinči, kralju Aleksandru, Pupinu, Milevi, Milankoviću, Tesli... Imamo mnogo ljudi koji su uzleteli.

* Zašto se odustalo od snimanja serije o Pupinu, po vašem scenariju?
- Bilo je zakazano snimanje, održano je nekoliko konferencija za novinare i onda je Televizija Vojvodina odustala od projekta. Tužan sam što je toliki trud bio uzaludan, što nije ugledao svetlost dana. Sa zahvalnošću sam prihvatio predlog "Novosti" da se tekst štampa kao knjiga. Isto se dogodilo i kad sam, na predlog pokojnog Aleksandra Tijanića, napisao ciklus od šest epizoda o kralju Aleksandru, a onda sam samo objavio knjigu. Žao mi je što ta serija nije snimljena. Aleksandar je svetao lik naše istorije. Sećam se da mi je Tijanić rekao da pazim da ne bude previše uniformi. Bilo ih je, moralo je da bude. Kralj Aleksandar je bio regent, bio je Prvi svetski rat, prelazak preko Albanije, Solunski front... Serija nije snimljena.

* Kome mogu da zasmetaju srpski vojnici?
- Postoji matrica da smo svi na ovim prostorima isti, a kroz priču o Aleksandru Srbija staje na zasluženi pijedestal. To je problematično, zato što moj deda solunac mora da ima isto mesto kao oni koji su se borili u Zagrebačkoj brigadi. Naši preci su bili polubogovi, šta su sve izdržali. Pitanje je, kako je neko rekao, da li bi nas, kada bi ustali, prepoznali kao svoje potomke. Ali, ništa nije tako lepo kao život. To je naša najveća imovina i pitanje da li je bolje biti miš i živeti, ili biti lav koga će neko preklati.

* Deluje li vam da postoji veliki oprez prema svemu što je afirmativno?
- Da. Da je sreće da ako se snimaju četiri serije dve budu o tome kako su Srbi najgori na svetu, neka se u njima prikaže sve što ne valja, a druge dve trebalo bi da budu afirmativne. Živeli bismo onda u crno-belom svetu, ovako smo u crnom. Moramo da imamo baklju u koju verujemo, ideale, istorijske junake. Bez toga gubimo snagu, a to proizvodi loše đake, loše ratnike i lošu politiku. To nije naivna priča. Generacije odrastaju uz nekoliko legendi koje nisu tačne.

* I rijaliti programe?
- Ne znam koliko se rijalitiji zaista gledaju, a koliko se laže. Ne verujem da narod ima nerava da ih gleda u fascinantnoj meri. Možda ispitivanja javnog mnjenja nisu tačna. A, loše serije su gledane zato što se emituju oko ručka. Imam još mnogo zamerki na sadašnju produkciju u Srbiji, izbor tema i način prikazivanja vlastite istorije. Ali, to je tako.

* U knjizi "Pupin, lovac na zvezde" demistifikujete odnos Tesle i Pupina. Iako smo svi slušali o velikom rivalstvu, pišete da nisu imali nikakav spor...
- To je bila duboka politička intriga protiv dva američka naučnika srpskog porekla. Nije bilo suđenja, svađe, ružnih reči.

Foto: M. Anđela

* Kome je bilo u interesu da se prikaže da su oni bili u zavadi?
- Bolje je da se priča o njihovoj svađi, nego o Teslinom generatoru i da je Pupin izmislio sonar. Zamešateljstvo je napravio novinar koji ih je intervjuisao i napisao šta je želeo, ili kako mu je rečeno da napiše. U narednih sto godina to je postao zvaničan stav.

* Tesla je rođen na današnji dan. Kako se odnosimo prema njegovoj zaostavštini
u Srbiji?
- Drugi bi da imaju to blago koje se nalazi u njegovom muzeju, napravili timove stručnjaka koji bi proučavali i razrađivali njegove nacrte i pronalaske. Negde sam pročitao da među zaposlenima u muzeju nema inženjera elektrotehnike. Njegovim pronalascima se ne bavimo. Bavimo se njegovim poreklom, da li je bio Srbin ili Hrvat. Ne postoji papirni telegram gde Tesla kaže da se ponosi svojom domovinom Hrvatskom. Rođen je u Austrougarskoj, a ne u Hrvatskoj. Postoji, međutim, telegram u kome mu Maček čestita rođendan i kaže da su ponosni zato što je iz njihove otadžbine Hrvatske. Tesla mu je kratko odgovorio: "Hvala." Zahvalio se na rođendanskoj čestitki. Teslino poreklo nije bilo sporno.

* Tesla je čovek koji je, kako kažu, izmislio 21. vek. Ipak, čini se da dolazi neko novo doba?
- Definitivno počinje nova epoha, a istoriju će pisati onaj ko izudara protivnika. Istoriju rešavaju jači. Neko je rekao da je istorija spisak ratova sa malim pauzama koje se zovu mir. Nadam se da će ovog puta Srbija ostati po strani. Sukob u Ukrajini nije naša priča i nismo ni na koji način odgovorni. Bilo bi pravedno da sve prođe, kako su Tarabići predvideli, mimo nas. Ulaznicu smo platili još 1999. godine.