SVI BI DA BUDU PSIHOLOZI I STOMATOLOZI: Konačni podaci o upisu na fakultete 20. jula

Kako je Ðokić naveo za Tanjug, najverovatnije će svi studenti moći da pronađu svoja mesta na fakultetu, jer to što ih se sada prijavilo više potiče i od toga što su se mnogi prijavili na dva i više fakulteta, kao i na više studijskih grupa.

Nakon zasedanja Komisije znaće se tačno na kom studijskom programu i kom fakultetu ima još slobodnih mesta, a 1. i 2. septembra je prijavljivanje za drugi upisni rok, za mesta koja su preostala.

Rektor Univerziteta u Beogradu ističe i da je ove godine bila specifična situacija kada je reč o organizaciji prijemnih ispita zbog lažnih dojava o bombama i zahvaljuje Upravi policije i Ministarstvu unutrašnjih poslova na angažmanu i na tome što su u velikoj meri doprineli da se prijemni ispiti održe kako treba i da nijedan ispit nije prekinut.

- To je sve zahvaljujući velikom i požrtvovanom angažmanu policije koji su pregledali sve zgrade i objekte u kojima su prijemni ispiti održani - kazao je.

Ðokić dodaje da će početkom septembra biti organizovani ponovo prijemni izbori za one studijske programe i na onim fakultetima na kojima bude bilo slobodnih mesta tako da će postojati mogućnost da se oni popune.

Kao i prethodnih godina, prema rečima rektora, najveće interesovanje je bilo za Fakultet organizacionih nauka i Stomatološki fakultet i tu je konkurencija izuzetno velika, odnosno po tri kandidata su prijavljena na jedno mesto.

- Što se tiče studijskih programa, tu je već godinama na Filozofskom fakultetu studentski program psihologija najpopularniji i tu imamo pet prijavljenih kandidata na jedno mesto i to je program koji je najpopularniji na čitavom Univerzitetu - navodi rektor.

Dodaje da pojedini fakulteti imaju manji broj prijavljenih nego što imaju slobodnih mesta, dok pojedini fakulteti imaju veći broj prijavljenih, a da pojedini imaju otprilike prijavljenih koliko i mesta.

Rektor beogradskog Univerziteta kaže da ima primera na određenim fakultetima gde je za jedan studijski program prijavljeno više studenata nego što ima mesta, a da na drugim studijskim programima je veoma slab odaziv.

Tako je recimo, na Prirodno - matematičkom fakultetu na smeru koji je vezan za računare i IT veliki broj prijavljenih, dok smer za čistu matematiku, odnosno profesora matematike ima slab odaziv.

Slično je i na Filološkom fakultetu, gde je smer za srpski jezik i književnost slabo popunjen, ali zato za strane jezike vlada interesovanje.

- Tehnički fakultet u Boru ima manje prijavljenih na svim studijskim programima, Rudarsko geološki fakultet, Fakultet za fizičku hemiju, postoje fakulteti na koje ima manje kandidata nego što se prima, ali takva je situacija i oni će verovatno morati da pronađu u drugom upisnom roku određene kandidate koji će se prijaviti za te studijske programe - dodaje Ðokić.

Ono što utiče na opredeljenje studenata na koje će se studijske programe i fakultete prijaviti, kako smatra Ðokić, jeste šta će raditi nakon školovanja.

- Studenti kada se opredeljuju za to šta će studirati imaju u vidu jedan racionalan stav o tome kako mogu da se zaposle, kolika će im biti primanja, šta će raditi i onda se biraju zanimanja za koja je lako naći posao, zanimanja koja su dobro plaćena, zanimanja sa kojima će moći da rade i u firmama koje nisu iz Srbije i zato se najviše opredeljuju za studentske programe koji imaju veze sa menadžmentom i sa informacionim tehnologijama - navodi.

Dodaje da su uglavnom ti programi bez obzira na kom fakultetu izuzetno popularni i da se ta mesta popune, a da ti studenti stvarno i imaju mogućnost da već pri kraju svojih studija obezbede sebi posao.

Kada je reč o društvenim naukama, Ðokić kaže da je tu situacija malo teža i da je za njih sve manje interesovanja, ali i za nastavnička zanimanja po raznim fakultetima, ne samo na Učiteljskom.

- Sve je manje interesovanja na fakultetima koji obrazuju nastavnike i profesore i to je stvarno pitanje ne samo za nas iz univerzitetske zajednice, već i za državu kako da se na neki način poboljša interesovanje za profesiju onih koji obrazuju ljude i koji treba da daju svoje znanje i iskustva mlađim generacijama koje treba u budućnosti ovoj zemlji da doprinesu u njenom razvoju - zaključio je Ðokić.