U MOZAIK UGRADILI 1.500.000 KOCKICA: U crkvi Svetog Marka u Beogradu nastavljeno uređenje i oslikavanje oltara

Sa poda svetinje majstori uzimaju deo po deo grandioznog mozaika i postavljaju ga na visini od 30 metara. Nije im lako. Gotovo bez daha spajaju delove. Ne smeju da pogreše. Da ne bude uzaludan trud.

Profesor Đuro Radlović sa strepnjom gleda svoje delo u komadima. Delo kome je prethodne dve godine sa saradnicima udahnuo dušu.

- Strahujem više nego kad sam radio mozaik, ako majstori urade nešto što ne valja sve je propalo - kaže nam umetnik koji je uradio mozaike u mnogim hramovima u Srbiji, BiH, Crnoj Gori.

- Najzahtevniji korak je podizanje centralnog dela, odnosno Isusove glave. Dok se svi ostali delovi mozaika mogu sastavljati u komadima, glava Pantokratora mora da se postavi u celini zato što se sve formira oko nje.

U mozaik povrišine 100 kvadrata ugrađeno je oko milion i po kockica od pečenog venecijanskog stakla. Delovi mozaika podižu se uz pomoć specijalne dizalice i lepe se na svež malter.

- Mozaik je jedna od najtrajnijih zidnih tehnika. Tehnika koja zadržava svoju svežinu iz vremena kada je bio napravljen. Mozaik Hrista Pantokratora radili smo u ateljeu po delovima, koji su prvi put sklopljeni ovde - pokazuje nam delove mozaika na podu.

- Ovo što vidite je u negativu, tek kad se postavi na zidu i očisti znaćemo kako izgleda kompozicija. Mozaik traži mnogo znanja i iskustva. Umetnik mora unapred da zna kako će izgledati, da ima kompletnu sliku u svojoj glavi. Ovo je spor i zahtevan posao.

Radlović je profesor u penziji, a zanimljivo je da je prvi kod nas na Fakultetu likovne umetnosti, pre skoro četiri decenije, specijalizovao zidne tehnike fresku i mozaik.

Prvi crkveni mozaik radio je u Crkvi Svete Petke na Kalemegdanu. Od tada je oslikao još mnogo sakralnih objekata - na Ozrenu, u manastiru kralja Dragutina, boravio je i u Rusiji u oblasti Kemerevo, gde je bio zadužen da oslika mozaik u kapeli posvećenoj rudarima iz tog mesta koji su jurišali na Berlin na kraju Drugog svetskog rata, u Banjaluci...

- Mozaičar ne sme da bude ni dobar i spor niti brz i loš. Mozaičar mora biti dobar i brz - kaže Radlović. - Mozaik traži posvećenike. Sakralna umetnost je zahtevna, jer mi slikamo ličnosti pred kojima se ljudi mole, misaone, produhovljene i saosećajne.

Slikari mogu biti daroviti i da slikaju, a mi mozaičari moramo da budemo određeni.

Mozaik je tehnika koja može da opstane vekovima, pa i hiljadama godina, ono što se stvori može se samo fizički uništiti.

Cela oltarska apsida biće oslikana. Posle Oplenca i Hrama svetog Save, ovo će biti najveći rad u mozaiku u Srbiji.

- Blagoslov je da nam Đuro Radlović radi mozaik. Nema boljeg od njega - kaže nam protojerej-stavrofor Trajan Kojić, starešina Crkve svetog Marka.

- Ovo što je urađeno zaista zaslužuje divljenje i našu zahvalnost. Uređenje ovog hrama, koji decenijama nije bio oslikan, traje nekoliko godina. Mozaik je spora tehnika, ali je najtrajnija.

Ranije je rađen ikonostas, "Nedremano oko" iznad groba patrijarha Germana, "Krunisanje cara Dušana" iznad mesta gde Dušan počiva. Urađena je i Bogorodica Širšaja koja izgleda kao da sa nebesa širi blagost i dobrotu. Raskriljenih ruku, satkana od komadića venecijanskog stakla u bojama zlata, purpura i vizantijsko-plavog.

Ranije je najavljeno da će po završetku oltarskog dela, početi oslikavanje drugih zidova freskama. Stari malter je već skinut, a za taj posao biće angažovani naši najbolji slikari.

PATRIJARH PAVLE SA OREOLOM

U OLTARU je u mozaiku predstavljeno pričešće apostola i arhijereji.

- Obično se slikaju vaseljenski učitelji, ali na ovom mozaiku predstavljeno je pet vaseljenskih i pet srpskih. Među velikim vaseljenskim učiteljima su Sveti Sava, Sveti Vasilije Ostroški, Sveti vladika Nikolaj, Sveti Petar Zimonjić i Sveti patrijarh Pavle.

Važno je da sada završimo mozaik Hrista Pantokratora kako bismo dobili celinu. Ali, nismo stavili tačku i nećemo dozvoliti Radloviću da ode. Čeka ga još mnogo posla - kaže otac Trajan Kojić.