GENIJE OČIMA SLIKARA: Izložbom naših poznatih umetnika Somborci slave rođendan Nikole Tesle

Dela su iz legata inženjera Velimira Bate Žugića, koji je, rođen istog dana kao Tesla.
Mapu Hommage à Tesla (1856-2006) sa grafikama Vladana Radovanovića, Dušana Otaševića, Todora Stevanovića, Danice Baste, Svetozara Samurovića, Mile Grozdanić, Branka Miljuša, Zorana Dimovskog i Dušana Miljuša, Žugić je svojevremeno dobio od svog prijatelja, slikara Branka Miljuša. A, na izložbi, koja se otvara danas, biće prikazane fotografije Nikole Tesle i njegovih izuma, i elektromotor. Rad elektromotora neposredno će demonstrirati prof. dr Marija Bošnjak Stepanović, redovna profesorka Pedagoškog fakulteta u Somboru.

- Ponosan sam i srećan. Ova izložba za mene nosi posebnu emociju. Tesla i ja imamo mnogo dodirnih tačaka. Rođeni smo istog dana, i ja sam inženjer telekomunikacija, živim slično kao on i imam svoj legat - kaže nam Žugić.

Autori programa su muzejski savetnici Milka Ljuboja, istoričarka i Čedomir Janičić, istoričar umetnosti, dok je dizajn informativnih štampanih tabli uradio Pavle Karabasil, viši konzervator Muzeja. Na jednoj od njih opisana je jedina Teslina poseta Beogradu. Došao je da primi odlikovanje za svoj naučni rad. Tada je rekao: "Ja osjećam mnogo više no što mogu da kažem. Stoga vas molim da jačinu mojih osjećanja ne mjerite po slabosti mojih riječi. Istrgnut sam iz poslova da amo dođem i još ne mogu da se oslobodim misli i ideja, koje me, evo, i ovdje prate. U meni ima nešto, što može biti i obmana, kao što češće biva kod mladih, oduševljenih ljudi, ali ako budem sretan da ostvarim bar neke od mojih ideala - to će biti dobročinstvo za cijelo čovječanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi ta: da je to djelo jednog Srbina. Živilo srpstvo!"

- Izložba jeste posvećena velikom srpskom i svetskom geniju u elektrotehnici, ali njome iskazujemo i sećanje i poštovanje za radove Branka Miljuša - kaže Žugić.

- Miljuš je bio čovek koji se voli i poštuje. Uvek spreman da pomogne. Moj veliki prijatelj. Njegove grafike uvek me podsećaju na naše druženje i razgovore.

DELO TITELBAHA - POKLON MANASTIRU

ŽUGIĆ je prošle godine poklonio Manastiru Sveta Petka u Petkovici kod Šapca dva vredna umetnička dela koja prikazuju ovaj hram iz 19. veka. Njihov autor je poznati srpski slikar i likovni pedagog Vladislav Titelbah (1847-1925).

- Crteže je moja porodica čuvala decenijama sa ljubavlju i verovanjem da će svetiteljka pomoći svima kojima je to potrebno. Kao mlad često sam zamišljao da šetam u manastirskoj porti sa željom da uđem u crkvu i da se pomolim. I uvek je postojala želja da se crteži daruju tamo gde su i nastali - kaže nam.