"KAMENOVI SPOTICANJA" POSTAVLJENI ISPRED PET BEOGRADSKIH ZGRADA: "Stolpersteinima" Srbija obeležila sećanje na žrtve Holokausta

Ova specifična obeležja umetnik Ginter Demnig zazidao je u pločnik prvo ispred zgrade u Ulici Maršala Birjuzova 9, gde su pre rata živeli Emil Dajč, sa suprugom Avgustom i decom Hildom i Hansom, zatim u Dobračinoj 30, gde su pre rata živeli najpoznatiji ovdašnji knjižar Geca Kon i njegova žena Elza (Lujza), zatim na Gundulićevom vencu 53, gde je živeo Matvej Ajzinberg, čovek koji je izgradio beogradsku Crkvu Svetog Marka, pa u Solunskoj 8, gde je živeo Aleksandar Bril, i u Andre Nikolića 29, gde su živeli dr Simon i Evgenija Bril.

Umetnik Demnig autor je projekta "Stolperstein", koji predstvalja najveći decentralizovani memorijal na svetu posvećen žrtvama Holokausta. Svaki kamen, odnosno betonska kocka veličine 96 puta 96 milimetara, s mesinganom pločicom i podacima o žrtvi na vrhu, predstavlja sećanje na jednu, konkretnu osobu. Deming se poziva na Talmud i misao da je čovek zaboravljen tek kada se zaboravi njegovo ime, kao i na princip "jedna žrtva - jedan kamen". On smatra da nacističke zločine treba pamtiti u svakodnevnom životu, na ulici, da se o kamen sa imenom žrtve "spotaknemo" i počnemo da razmišljamo o pojedincima koji su nestali. Ujedno, prolaznici se saginjanjem i čitanjem imena simbolično poklanjaju žrtvama nacističkih terora.

Do sada je u svetu ugrađeno više od 80.000 "kamenova spoticanja", a Beograd je drugi grad u Srbiji, posle Zrenjanina, gde su se oni našli.

Prema rečima Sonje Viličić, izvršne direktorke Havera Srbija, organizacije koja kod nas realizuje ovaj projekat, u saradnji sa jevrejskim opštinama i Savezom jevrejskih opština Srbije, Beograd se, postavljanjem "stolpersteina", našao u društvu 27 država, koje ga imaju.

- Cilj "kamena spoticanja" jeste da sačuva imena naših majki, očeva, prijatelja.

To je ujedno i "kamen podsticanja", jer nas podstiče da na njemu napišemo svako pojedinačno ime i otrgnemo ga od zaborava, da zastanemo i zapitamo se "da li je moguće da se sve to dešavalo?!" Da, moguće je i ovi kamenovi o tome svedoče - kaže Robert Sabadaoš, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije.

On dodaje da je to ujedno i poruka sledećoj generaciji, ali i pitanje da li bi sve ovo moglo da se ponovi. Na to pitanje, Sabadoš odgovara - može:

- Zato je kamen tu kao neka vrsta brane, da se sećamo i da ne dozvolimo da vera, nacija ili rasa budu razlog za mržnju.

Aron Fuks, predsednik Jevrejske opštine Beograd, dodao je da je simbolika da prvi "stolpersteini" budu postavljeni baš ispred kuće Hilde Dajč, koja je bila simbol logora na Starom sajmištu.

Zahvaljujući njenim pismima mi znamo šta se tamo događalo. Hilda je bila dobrovoljna bolničarka, koja je uspela da prošvercuje pisamca drugaricama Srpkinjama van žice.

Ostala su sačuvana četiri, zbog kojih je nesrećna devojka dobila nadimak "srpska Ana Frank".

Ne zna se kada je lepa Hilda ubijena, pretpostavlja se u gasnom kamionu, sa još 6.000 žena, dece i starih, na putu ka Jajincima, u rano proleće 1942.
Zamenica ambasadora Izraela Majan Bentura konstatovala je da je opasno verovati da se Holokaust desio zahvaljujući "grupi kriminalaca":

- Holokaust je samo kulminacija viševekovne mržnje prema Jevrejima, koju danas zovemo antisemitizmom. Grešimo ako ne shvatimo da je antisemitizam opasnost za svako društvo. Jevreji imaju tradiciju ostavljanja kamenova na grobove, tako se zna da je neko nedavno bio tu. Zato je simbolika "stolpersteina" višestruka.

Prema rečima nemačkog ambasadora u Beogradu Tomasa Šiba, sećajući se porodice Dajč, mi se sećamo i ostalih žrtava nacizma.

- Ovako nešto nikada ne sme da se ponovi. Moramo da se borimo protiv mržnje, za ljudsko dostojanstvo - kazao je Šib.