GRČKA SA MORA SJAJI LEPŠE NEGO SA KOPNA: Naš reporter na krstarenju Egejom, na početku prvog ovogodišnjeg turističkog špica

Ovim rečima goste sa broda koji krstari Egejskim morem dočekuje na Rodosu lokalni turistički vodič - Apostolos. Predstavio se kao Pol. I on i većina ostalih turističkih radnika u Grčkoj koji putnicima sa kruzera pokazuju lepote ove zemlje imaju američke nadimke, jer, kažu, zapadni gosti "lome jezik" na njihova prava imena. Vodič, usput, Rodos predstavlja kao čašu veoma dobrog, crvenog, suvog vina - mesto bogate istorije, kulture, prelepih plaža, sa više od 300 sunčanih dana godišnje.

- Najvrednije što Rodos ima su dobri i pitomi ljudi. Živimo lagano, kriminala gotovo da nema. Mi čak nemamo ni zatvor - hvali se Apostolos.

Rodos je tek jedno od ostrva na koje turisti, krstareći duž grčke obale, svraćaju. Na jedini brod koji ih vodi na sedmodnevnu turu po Egeju, "Selestijal kristal", mogu da se ukrcaju u Atini, ali i u Solunu, što srpski turisti obično biraju, jer do luke mogu da dođu kolima.

- Ovo je prva sezona u kojoj sa nama putuju gosti iz Srbije. Još ih nema u velikom broju, ali interesovanje je sve veće - priča nam Froso Zarulea, zadužena za odnose sa javnošću u kompaniji "Selestijal kruzis".

- Sa nama plove ljudi iz celog sveta. Imamo goste 32 nacionalnosti, a na brodu se trenutno govori na devet jezika, ali zvaničan je engleski, a ne grčki.

Reporter "Novosti" bili su u grupi putnika koja je plovidbu počela iz Soluna.

Na Rodosu ostaje dovoljno vremena i za kupanje na gradskoj plaži, gde se već srpski jezik može čuti na svakom koraku, jer ovo je jedna od omiljenih letnjih destinacija naših turista. Na mestu gde se sudaraju Egejsko i Sredozemno more, turisti biraju plaže Egeja, jer su pitomije i lepše, a druga strana vetrovita i bolja za jedra i kajting.

Već pada noć, a kapetan podiže sidro i kreće dalje - ka Kritu. Vremena na ovom najvećem i najjužnijem grčkom ostrvu ostrvu tek toliko da se naslute sve njegove lepote - predivne plaže Egejskog, Libijskog i Jonskog mora, divlja priroda, bogata istorija, gastronomija... Za Krit nije dovoljno nijedno celo letovanje, jer površina ovog ostrva je, recimo kao dve Crne Gore. Tako da je za goste sa broda organizovana poseta Knososu, gde su najbolje očuvani ostaci Minojske kulture, i glavnom gradu Iraklionu, koji sa svojih 200.000 građana živi bogat život i kada nema turista.

Kada se broj otisnuo iz luke glavnog grada, nastavio je plovidbu ka Santoriniju... Već sa pučine jedinstven prizor - vulkanske stene visoke do 400 metara koje izranjaju iz mora, sa seocima na vrhu, bele kuće sa plavim krovovima naređane jedna do druge. Dočekuje nas vodič Joana, za goste sa zapada - Džoana. Priču o ostrvu započinje detaljima o lozi i vinu, jer osim što je vodič, ona je i enolog. Vodi nas u Venecanos vinariju, jednu od najstarijih na Santoriniju, gde pokazuje pećine u kojima se vino čuva i zri. U vinariji nas poslužuje mlada Ruskinja Evgenija, koja za potrebe posla, takođe, ima američki nadimak. Sa njom radi i Tonja, devojka iz Srbije koja već 16 godina živi u Atini, a na ostrvu je leti.

- Na Santoriniju imamo više vina, nego vode. Tačnije, vodu uopšte nemamo, pa zato na ostrvu nema ni stoke, jer nemamo čime da je pojimo. Ali zato vino izvozimo u čitav svet - priča vodič Joana. - Grožđe raste na poroznom vulkanskom kamenu, koji preko noći skuplja vlagu kojom danju hrani lozu.

Glavni utisak sa Santorinija, osim nestvarnih pejzaža - strme kaldere i specifične arhitekture, jeste neopisiva gužva. Ljudi iz celog sveta hrle da vide ovo ostrvo, u najpopularnijim seocima Fira i Ija redovi za fotografisanje na svakom ćošku. Pa i bogati gosti koji plaćaju stotine evra za jedno noćenje teško se probijaju do svojih luksuznih apartmana. Zbog velikog interesovanja, ograničena je poseta gostiju sa kruzera na 8.000 dnevno. A ukupno, godišnje, Santorini poseti više od milion turista. Iz celog sveta dolaze i da bi videli spektakularni zalazak sunca iz Ije. Santorini živi buran život i kada sunce zađe i pejzaž dobije sasvim drugačije obrise.

Ali upoznavanje Grčke sa mora nastavlja se na mestu koje je najpoznatije po tome što više živi noću, nego danju - na Mikonosu. Barovi u čuvenoj Maloj Veneciji, žurke u klubovima i privatnim vilama, luksuzne plaže gde ležaljka u prvom redu košta i do 600 evra, razlozi su koji na ovo ostrvo dovode zvezde iz celog sveta. I gosti sa broda imali su ceo dan da osete lepotu ostrva, plaža, a pomalo i noćnog života Mikonosa. Cene mogu da budu astronomske, ali ima i mesta na kojima nije skuplje nego na Halkidikiju!

Kasno noću brod se otisnuo dalje - ka Milosu! Još jedno ostrvo Kiklada, nastalo aktivnoćšu vulkana, najpoznatije je po pejzažima koji podsećaju na površinu Meseca. Lepo kao Mikonos, a sa mnogo manje gužve i nižim cenama, ovo ostrvo je jedna od najzanimljivijih destinacija na sedmodnevnom krstarenju. Odavde je i čuvena Miloska venera, antička figurina koja se čuva u Luvru i koju lokalne vlasti decenijama pokušavaju da vrate kući.

Brod sa Milosa nastavlja dalje - ka Atini. U glavnom gradu velika ponuda i mnogo izazova, ali i glavni utisak da je turista više nego stanovnika. Od lokalnog vodiča saznajemo da godišnje oko 28 miliona ljudi poseti Akropolj, a ove godine očekuju ih i više. Kažu, posle korone svi žele da putuju, a Grčka je jedna od omiljenih destinacija turistima iz celog sveta.

Šestog dana, iako po utiscima i događajima izgleda kao da je šesnaesti, broj se otisnuo iz Pireja i krenuo kao Solunu. Upoznavanje grčke sa mora posebno je zanimljivo što svako buđenje na brodu donosi novi pejzaž. Zaspite na jednom, budite se na drugom ostrvu. Kao da se luksuzni hotel u kome odsedate preselio na novu destinaciju. Umesto aviona, kola ili autobusa, kojima bi se putnici prebacivali sa jedne na drugu lokaciju - kapetan ih, uz šum talasa i vetar koji rashlađuje, preveze na drugo kopno.

I dok brod plovi, gosti uživaju na palubi, u restoranima, na bazenu, u kockarnici... Tu je i kubanska plesna grupa sa 13 članova, koja svake večeri organizuje predstave. Oko 400 članova posade brine da sve bude besprekorno i na vreme.

Kapetan broda Nikolaos Vasiliu zadužen je da plovidba bude bezbedna i da se na svaku destinaciju stigne na vreme:

- Egejsko more je jedno od najtežih za plovidbu, zbog nepristupačnih i malih luka.

Počeo je karijeru na kargo brodovima i tankerima, ali od 2014. godine prevozi putnike.

Posebno ga, kaže, raduje što na svakoj turi prođe pored rodne Evije, za koju tvrdi da je najlepše egejsko ostrvo.

Gosti su smešteni u 476 kabina. Uz kovid-mere, mnogo strože od onih koje važe na kopnu, posada je stigla iz celog sveta. PCR, pa antigenski testovi, a onda i karantin na početku sezone, pre dolaska prvih putnika. Većina radi zajedno i duže od decenije. Jedna od menadžerki, Tesa Alevisa kaže da je na brodu od 2008. godine. Kada čuje da smo iz Srbije, spominje i bivšeg dečka i divne uspomene iz Paraćina, gde je kratko i živela.

Tesa je samo jedna od članova ljubazne posete koja nas je ispratila na našem iskrcavanju u Solunu. Srećan put poželeli su nam i Adrijan iz Rumunije, Šeron sa Mauricijusa, Harli sa Filipina....

"MOET" U TRAFICI

SVE je na Mikonosu luksuznije nego na drugim mestima. I restorani brze hrane, gde giros košta i do 10 evra, deluju finije. Tako i na običnoj trafici mogu da se kupe razna luksuzna pića, a za 100 evra i šampanjac "moet".

SRPSKA EKIPA U SPA-CENTRU

GOSTI na brodu mogu da se opuste i u spa-centru, a za taj deo posla zaduženi su Ana, Maja, Danijela i Slobodan iz Srbije. Od menadžera smo čuli pohvale za naše zemljake, koji već godinama rade za ovu kompaniju, a onda se i uverili koliko gostiju dolazi u njihov centar. Danijela je glavni fizioterapeut, a Slobodan frizer. Maja i Ana su zadužene za organizaciju.

BEZ MORSKE BOLESTI I LjULjANjA

POJEDINI gosti ukrcali su se na brod sa strahom od morske bolesti. Ali strah je bio potpuno neopravdan. Na brodu se oseća rad motora i lagano ljuljanje kada pristaje u luku. Na kruzeru nema nikave neprijatnosti od talasa. Domaćini upozoravaju da se po povratku na kopno može osetiti blago ljuljanje još nekoliko dana, ali samo kao izuzetak.