USTAŠE UBILE 12.000 DECE: "Novosti" na otvaranju izložbe "Kozara 1942" u Memorijalnom muzeju na Mrakovici

Milutin se sam vratio u rodnu kuću i tu se krio u podrumu dok nije video dva konja i shvatio da nailaze ubice. Zakačio se za mačetu zabijenu s unutrašnje strane podrumskih vrata, pa ga ustaše nisu videle kad su otvorile. Tako se spasao.

Ova vrata i mačeta jedan su od eksponata izložbe "Kozara 1942", otvorene juče u Memorijalnom centru na Mrakovici, u saradnji ove ustanove i Muzeja žrtava genocida iz Beograda. Ofanziva nemačih trupa i ustaša na Kozaru trajala je od 10. juna do 18. jula 1942. Bilo je to jedno od najvećih stradanja srpskih civila u Drugom svetskom ratu. U zbegovima je bilo 80.000 ljudi, gotovo polovina je ubijena, a među njima 12.000 dece!

Posle Bitke na Kozari, od koje se obeležava 80 godina, hiljade civila odvedeno je u logore, najviše u Jasenovac i Staro sajmište, ali i u nemačke i norveške.
Selo Gornji Jelovac jedno je od četiri kozaračka sela u kojima su izvršena masovna ubistva Srba.

- Uhapšene ljude ustaše su dovodile u podrum kuće porodice Macura i tu ih zatvarale.

Pošto se podrum napuni, odvodili su ih na Macura krčevinu i klali - priča nam Marina Ljubičić Bogunović, viši kustos Memorijalnog muzeja i koautor izložbe.

Mačeta, odnosno nož zaboden u vrata, koji je spasao Milutinu život, pronađen je posle ofanzive. Jednako potresna je i tzv. dečja soba. Pored crvene dečje cipelice, koju je na zgarištu svoje kuće u Donjem Jelovcu, našla porodica Madžar kada se vratila iz zbega, i drvene kolevke, u njoj su izložena i 862 kartona, tzv. razglednice dece koja su sahranjena na zagrebačkom groblju Mirogoj, na parceli 142. Reč je o srpskoj deci iz sela na Kozari i u Potkozarju, odvedenoj iz svojih domova. Najviše ih je umrlo u Gradskoj bolnici za zarazne bolesti i Dečjem domu Josipovac (zajedno oko 700), ali i u Zavodu za odgoj gluvoneme dece, na Ilici, kao i na Dečjoj klinici i u Dečjem prihvatilištu doma hrvatskh učitelja u Zagrebu. Od ovog broja, 212 kartona sadrže puno ime i prezime deteta, često i roditelja.

Od njih 119 su bili dečaci, a 93 devojčice. Najviše u uzrastu od jedne do četiri godine!

Na izložbi su prvi put prikazani originalni video-snimci u trajanju od osam i po minuta, sa Kozare, iz tog doba. Reč je o filmskim žurnalima, koje su zvali "slikopisima NDH".

- Posebno je zanimljiva i dirljiva privatna prepiska između Srbina Branka, zatočenika u Jasenovcu, i njegove supruge. Kroz nju se vidi sav horor stradanja civila u NDH. Izložen je i originalni dnevnik Franje Ilovara, grobara u dečjem logoru Jastrebarsko, i kao video-zapis i kao pravi dnevnik. Ovo je bila samo jedna od svezaka. Ilovar je svakog dana zapisivao koliko je muške, a koliko ženske dece sahranio. U ovoj svesci se navode 243 puta po 150 kuna koje je dobijao "po komadu", kako piše, odnosno po ukopu - kaže Nikola Radosavljević, autor postavke.

Među eksponatima su i gvozdeni okovi i malj kojim su ustaše ubijale logoraše u Jasenovcu, kao i ustaški nož i žica kojom su zarobljenima vezivane ruke. Žica je 2012. nađena u Savi, na području Donje Gradine. Izloženi su i spiskovi žrtava genocida u Gradiški, Novom Gradu, Prijedoru, Banjaluci, Kozarskoj Dubici...

- Godinu dana smo pripremali izložbu - rekao je na otvaranju koautor Bojan Arbutina, kutos Muzeja žrtava genocida.

- Bili smo inspirisani krugovima, odnosno spomenikom Dušana Džamonje, i šumom. Kozara je bila i bojište, i stratište, i sklonište.

Direktor Nacionalnog parka Kozara Dušan Nikoletić kazao je da je u istoriji Srba mnogo događaja kao što je Kozara:

- Ona je crvena, ali ne zbog ideologije, već zbog prolivene krvi. I danas, dok stojimo ovde, mi nekom smetamo jer se sećamo svojih žrtava.

Dejan Ristić, direktor Muzeja žrtava genocida, objasnio je da je iz pijeteta prema žrtvama doneta odluka da izložba bude otvorena na mestu stradanja.

- U pitanju je jedno od najtragičnijih stradanja srpskog naroda u Drugom svetskom ratu koji je sprovela država, NDH. Genocid se ogledao ne samo u broju žrtava, već i u karakteru zločina nad Srbima. U prethodnim decenijama negovali smo kult zaborava. Taj genocid je nasleđe ne samo srpskog naroda, već čitave ljudske vrste posle 1945, kao što je to i sećanje na Holokaust - istakao je Ristić.

POMOĆ DRŽAVE

AUTORI izložbe su istoričari Bojan Arbutina, Marina Ljubičić Bogunović i Boris Radaković, kustos Memorijalnog muzeja na Mrakovici, a autor postavke je dr Nikola Radosavljević, rukovodilac Grupe za programe u oblasti kulture Muzeja žrtava genocida.

Realizaciju izložbe omogućili su Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, "Telekom", Nacionalni park "Kozara" i Fondacija Muzeja žrtava genocida na čelu sa Stankom Debeljakovićem.