DANAS JE VIDOVDAN: Najsvetiji dan srpskog naroda, simbol moralnog uzdizanja utkan u svest svakog od nas

Zvona manastira Gračanica, monaštvo ove svetinje i narod dočekali su sinoć patrijarha srpskog Porfirija. On će danas u ovoj zadužbini kralja Milutina, služiti arhijerejsku liturgiju, a potom i pomen na Gazimestanu. Na liturgiji, koja počinje u osam časova, sasluživaće vladika Teodosije, mitropoliti Joanikije i Hrizostom, vladika Siluan i vikarni episkop Sava, a prisustvovaće i direktor Kancelarije za KiM Petar Petković.

Posle arhijerejske liturgije u Gračanici, patrijarh će služiti pomen kosovskim junacima na Gazimestanu i svim novostradalnim mučenicima.

Uoči obeležavanja velikog srpskog praznika, sinoć je u porti manastira Gračanica održano Vidovdansko pesničko bdenje, na kojem su dodeljene nagrade "Zlatni krst Kneza Lazara", "Gračanička povelja", "Kondir kosovke devojke" i "Pero Despota Stefana Lazarevića".

- Vidovdan, tužna nacionalna svetkovina. Crkveni i državni praznik koji nalaže da se setimo i pomenemo sve pale, u svim vremenima za slobodu naroda i države - kaže za "Novosti" prof. dr Momčilo Pavlović. - Osim toga, Vidovdan je u svesti naroda povezan sa Kosovom i Metohijom, od Kosovskog boja i propasti srpskog carstva i gospodstva, poseban događaj i doživljaj srpske istorije i prema kosovskim junacima i prema tom, agresijom NATO uzurpiranom prostoru na kome se uporno gradi druga albanska država, a Srbija primorava da je prizna.

Kosovska bitka odigrala se 15. po starom ili 28. juna 1389. po novom kalendaru, na praznik Svetog Vita (Vida).

- Kosovska bitka je najznačajniji događaj naše tradicije, a Vidovdan je postao simbol svesne žrtve i suprostavljanja nadmoćnijem protivniku - kaže za "Novosti" Miloš Ivanović, istoričar Istorijskog instituta. - Važni su, takođe, motivi junaštva i izdaje, oličeni u Milošu Obiliću i Vuku Brankoviću. Obnavljanje srpske države u 19. veku doprinelo je popularnosti ovog praznika. Može se reći da je Vidovdan nadahnjivao borbu za oslobođenje srpskih oblasti od Osmanlija. Praznik je dobio dodatnu simboliku posle događaja koji su se odigrali na Vidovdan u 20. veku, kao što je atentat Gavrila Principa na nadvojvodu Franca Ferdinanda u Sarajevu 1914.

Lazarev izbor nebeskog carstva i svesna žrtva zarad viših vrednosti ulili su neuništivu snagu u tradiciju poštovanja vidovdanskog zaveta, učinili ga mitskim danom srpskog naroda. Kosovo je izraslo u centralni događaj srpske istorije, Kosovski boj je ušao u književnost, narodnu poeziju, u političku svest. Pripovedač i pesnik Mošo Odalović, rodom iz Starog Grackog, seća se svečanosti i radosti Vidovdana iz dana detinjstva:

- U mojih roditelja desetoro dece: pet kćeri, pet sinova! Rekao bih, to se radosnije osećalo o verskim praznicima. Svi okupani, uredni, oradošćenih lica, kao da će sveci koje slavimo najpre u našu kuću. I o Vidovdanu ista radost. Gazimestan nam na 30 kilometara, a gde god da smo - i tamo smo s velikom radošću na okupu...

MORALNA I DUHOVNA POBEDA

KULT Vidovdana, sa kosovskim mitom, razvio se tek u 19. veku, u vreme buđenja nacionalne svesti. Kosovska bitka je shvaćena kao vojnički poraz, ali i kao moralna i duhovna pobeda, stradanje za veru, za ideale - navodi Ivanović. - Uz svetosavlje i krsnu slavu, mit o Kosovu sa neodvojivim Vidovdanom, koji je po verovanju bio i krsna slava kneza Lazara, predstavlja ključne identitetske odrednice Srba. Knez Lazar je svesno postradao na bojnom polju da bi zaslužio carstvo nebesko, čak se i žrtva Miloša Obilića posmatra kao svesna. On ide u turski tabor da usmrti sultana Murata, iako zna da će postradati. Srpski junaci tako postaju moralni pobednici, iako na bojnom polju to nisu.

SUDNjI DAN KROZ ISTORIJU

1389. - Bitka na Kosovu

1869. - Namesnički ustav Kneževine Srbije

1876. - Srbija i Crne Gora proglasile rat Turskoj

1914. - Atentat na Franca Ferdinanda u Sarajevu

1921. - Usvojen (Vidovdanski) ustav Kraljevine SHS

1941. - Ustaški pokolj Srba u Bugojnu

1948. - Doneta Rezolucija Informbiroa

1989. - Veliki miting na Gazimestanu

2001. - Slobodan Milošević izručen Hagu

MARIJANA NAJLEPŠA "KOSOVKA DEVOJKA"

U OKVIRU Vidovdanskih svečanosti u nedelju uveče u porti manastira Gračanica održan je izbor za najlepšu "Kosovku devojku", a ovu titulu ponela je devetnaestogodišnja Marijana Simić (na slici) iz Batusa kod Kosova Polja. Među dvanaest devojaka koje su prethodno pobedile u svojim sredinama, za prvu pratilju izabrana je Milica Mitrović iz Babinog Mosta, dok je druga pratilja Anastasija Đorđević iz Bostana kod Novog Brda.

Ne skrivajući sreću i uzbuđenje, pobednica Marijana Simić, rekla je da je osim ostvarenja želje da učestvuje na ovom predivnom takmičenju, pobedom ostvarila i svoj san.

Izbor za najlepšu "Kosovku devojku" održava se već trideset godina.